Rita Levi Montalčini je eminentni neuronaučnik koja je sa 77 godina postala jedna od 10 žena u svetu, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu. Ova neverovatna žena preminula je u 104. godini života potpuno bistrog uma.
Rita Levi Montalčini nikada se nije udavala, a nije imala ni dece. Ali nikada se nije požalila na svoju sudbinu, na strahote koje je morala da preživi. I do kraja svojih dana nije izgubila ljubav prema životu, neverovatan smisao za humor i neverovatnu jasnoću uma, stil.kurir.rs
22. aprila 1909. godine u Torinu inženjer Adam Levi i umetnica Adel Montalčini-Levi dobili su ljupke bliznakinje: ćerke Ritu i Paolu. U bogatoj, ali veoma staromodnoj jevrejskoj porodici, verovalo se da je sudbina devojčica da postanu dobre žene i majke. Ipak, sestre su dobile odlično obrazovanje kod kuće. Rita, tajno od oca, sanjala je da postane pisac. Ali, kako to biva, na izbor profesije uticao je slučaj.
NE PROPUSTITE
Ritina guvernanta, za koju je bila veoma vezana, umrla je od raka stomaka. Od tog trenutka, devojka je odlučila da će se posvetiti medicini. Bez ičije pomoći naučila je latinski, grčki, popunila praznine u biologiji i upisala medicinski fakultet Univerziteta u Torinu. Pošto ga je sjajno završila, bila je puna ideja, maštala o profesionalnoj karijeri, ali je počeo rat.
Musolini je 1938. objavio Rasni manifest, klasifikujući Jevreje kao „inferiornu rasu“ i zabranjujući im da se bave naučnom delatnošću. Ali Rita, čak ni pod pretnjom smrti, nije zaustavila eksperimente, izgradivši laboratoriju u svojoj spavaćoj sobi.
Do tada se porodica preselila u selo blizu Firence, gde su meštani upamtili devojku koja je sve vreme molila farmere za par jaja „za decu“. Ali nisu joj jaja bila potrebna za hranu. Pileći embrioni postali su njeni „laboratorijski miševi“, a u nedostatku alata koristile su se naoštrene igle za šivenje kojima je naučila da secira materijal.
Da li je Rita tada zamišljala da će joj upravo Musolinijeva zabrana omogućiti otkriće od svetskog značaja? Mislimo da ne.
NE PROPUSTITE
Ona je mogla da se vrati normalnom poslu tek 1945. godine, a za njena naučna istraživanja se, gotovo odmah, zainteresovao vodeći američki neuronaučnik Viktor Hamburger. Pozvao je Ritu da se pridruži njegovom istraživačkom timu na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu.
Tamo je zajedno sa jednim od svojih kolega, Stenlijem Koenom, Rita dovela naučne eksperimente do njihovog logičnog završetka. Rezultat njihovog zajedničkog rada bilo je otkriće faktora rasta nervnog tkiva (NGF). Za ovo otkriće naučnici su 1986. dobili Nobelovu nagradu. U to vreme, Levi-Montalčini je imala 77 godina.
Šta je suština otkrića? Do ovog trenutka se verovalo da se nervno tkivo ne obnavlja. Rita Levi-Montalčini nije samo dokazala da nervne ćelije rastu tokom života, već i da je pojava raka direktno povezana sa poremećajima u mehanizmima regulacije faktora rasta koji je otkrila.
Nešto kasnije se zapravo pokazalo da:
- zahvaćeni DNK regioni, koji postaju uzrok razvoja tumora, nose kod za sintezu proteina, sličan kodu faktora rasta.
- u ćelijama malignog tumora postoji supstanca koja stimuliše sintezu NGF. Brzi razvoj tumora izaziva jednako brz rast nervnog tkiva.
Otkriće Rite Levi-Montalčini pomoglo je naučnicima da shvate prirodu raka i ukazalo na pravac u kome treba tražiti sredstva za borbu protiv njega.
Pošto je aktivna sinteza faktora rasta odgovor organizma na upalu nervnog omotača, a to je direktno povezano sa određenim bolestima nervnog sistema, digestivnim poremećajima, aterosklerozom i dijabetesom.
U čemu je, dakle, tajna dugovečnosti jednog od najstarijih nobelovaca?
Ispostavilo se da je jednostavno! Nećete kod nje naći savete da hodate najmanje 8 hiljada koraka dnevno, pijete 8 čaša vode itd.
Rita Levi-Montalčini nije imala dece, ali nije propustila priliku da komunicira sa svojim brojnim studentima, okružila se prijateljima i volela da pravi zabave. Oni koji su imali sreću da budu među gostima rekli su da su večeri kod ove graciozne žene bile poznate po veselim intelektualnim razgovorima i izvrsnoj kuhinji.
Rita je često ponavljala da je komunikacija sa ljudima dragim njenom srcu najbolji lek protiv starosti.
Imala je delikatan ukus, volela je da se oblači moderno i uvek je izgledala besprekorno. Često ponavljanje da starost dolazi u vreme kada žena više nije zainteresovana za lepu odeću.
Sinjorini Levi-Montalčini često su postavljana pitanja o tajni njenog uspeha i dugovečnosti. Ona je uklopila odgovor u kratku frazu:
"Bez hrane, muža i žaljenja" - Rita Levi-Montalčini.
Takođe je dodala: „Moj život je bogat divnim ljudima, poslom i hobijima. Nikada se nisam osećao usamljeno, nisam se kajala ni zbog čega, i mislim da na mojoj savesti nema teških grehova."
„Tajna života“ za nju je bila da „stalno razmišlja. I nikad ne prestane da misli na sebe."
Nije dočekala svoj 104. rođendan, a otišla je u novogodišnjoj noći, 30. decembra 2012. godine. Samo je otišla u krevet i nije se probudila.
