Niko nije imao bolji način prepoznavanja glupih ljudi do Sigmunda Frojda. Naime, on je otkrio da u društvu odmah možemo znati sa kim imamo posla, te da za to ne treba mnogo vremena.
Međutim, postavlja se pitanje šta pojedinca čini pametnim. Da li je to obilje činjenica koje čovek može zapamtiti? Da li je to natprosečan ili izuzetan koeficijent inteligencije? Možda je mudrost doneti ispravnu odluku u ključnom trenutku ili znati kako izvući najbolje iz loše situacije? Možda je to sposobnost da se što više aspekata uzme u obzir pre nego što se odluči o budućem pravcu delovanja?
Naučnici s University College London sproveli su zanimljivu studiju, a tema je bila da saznaju kakvi su zaista inteligentni ljudi.
U istraživanju je učestvovalo 165 osoba, mlađeg doba (18 do 35 godina), dok je rezultat istraživanja iznenadio mnoge. Ustanovljeno je da su inteligentni ljudi upravo oni koji su najrastreseniji i da im je jako teško da zadrže koncentraciju. Osim posmatranja ponašanja u istraživanju su pregledavali i mozak ispitanika. Vrlo jasno se pokazalo da inteligentni ljudi imaju više neurona u mozgu od drugih i upravo ti neuroni uzrok su gubitka koncentracije.
Uočeno je da broj neurona u gornjem čeonom režnju leve hemisfere obrnuto povezan sa sposobnošću koncentracije. Laički govoreći, što je više neurona u tom području, to je veći gubitak koncentracije.
To je zapravo najviše uočljivo kod inteligentne dece. Takva se deca ne mogu koncentrisati na jednu stvar kako bi inače trebalo, jako su nemirni i fokus im je na nekoliko različitih stvari odjednom. Osim toga konta efekt kod takve dece je da su inače loši učenici u školi, ali s druge strane IQ im je jako visok.
Ako uočite da vam je dete jako kreativno, energično, ima izvanredno pamćenje, ima širok vokabular za svoje godine, znajte da se radi o jako inteligentnom detetu i nikako ne posustaje na radu s takvom decom jer njima je potrebno usmeravanje kako takva inteligencija ne bi otišla u pogrešnom smeru.
(Stil/Krstarica)
