Nikolaj Amosov o sebi:
"Fizičko vaspitanje je za mene jedan od temelja života. Moram da vam ispričam moju priču. Rano detinjstvo mi je prošlo a da nisam imao "programe" fizičkog razvoja. Nisam naučio da plivam, plešem, vozim bicikl."
Zbog toga je tokom školovanja i fakultetskog obrazovanja "bežao" od časova fizičke kulture, ali uvek je bio zdrav. Prvi put je u ratu je dobio radikulitis, a onda mu se to često dešavalo, verovatno do dugotrajnih operacija.
Godina 1954. postalo je jako loše: imao je promene na kičmi i to je bilo vidljivo na rendgenskom snimku. Zbog toga je sam razvio gimnastiku sa 1000 pokreta: 10 vežbi, svaka od 100 ponavljanja. Pomoglo mu je. Dodao je i trčanje u jutarnjim satima. Stalno je bio na dijeti - strogo je držao težinu na 54 kilograma.
"Razmislio sam o fiziologiji zdravlja i rezultat je bio "način ograničenja i opterećenja".
Šta nas je naučio akademik Amosov?
Sam čovek je kriv za svoje bolesti. Najčešće je bolestan od lenjosti i pohlepe, ali ponekad i od nerazumnosti, neznanja i nedostatka zdravog razuma.
Nema potrebe da se oslanjate na medicinu, ona ne može da vas nauči kako da postanete zdravi.
Da biste bili zdravi, potrebni su vam vlastiti napori. Srećom, naše telo je tako savršeno da se može obnoviti gotovo u potpunosti. Potrebni su nam veći napori kako se starost i bolest produbljuje.
Četiri stanja koja su potrebna za zdravlje:
- Fizičko opterećenje;
- Ograničenje u ishrani;
- Zagrevanje;
- Vreme
- I sposobnost odmora.
Dovoljno je 20 do 30 minuta fizičkog vaspitanja dnevno. U hrani se morate ograničiti. Održavajte težnu: visina (u centimetrima) minus najmanje 100, za žene je to minus 110.
Da biste mogli da istrajete, potreban je karakter. Stoga prestanite da se žalite, već prionite na posao.
Posebnu pažnju je posvetio temi ishrane. Naglasio je da je važno šta jedete i koliko jedete. Isticao je koliko je važno konzumiranje minerala i vitamina koje možete dobiti samo iz svežeg voća i povrća. Najmanja doza je 300 grama dnevno, maksimalno je 1 kilogram. Zamena sirovog povrća kuvanim je pogrešna, jer kuvanje uništava vitamine.
O mastima: Masti sadrže mnogo kalorija, devet po gramu. Masti nisu potrebne u svom čistom obliku. Ne možete bezbedno jesti ni mast ni ulje. Mnogo masti je sadržano u mleku, mesu, pa čak i hlebu.
O ugljenim hidratima: Ako jedete puno slatkiša, težina nije normalna. Ugljikohidrati su potrebnni, ali kao izvor birajte slatko voće, žitarice... Ni u kom slučaju ne jedite čist šećer, on je veoma kaloričan - 1 gram sadrži 4 kalorije.
Sveže ceđeni sokovi od voća i povrća vrlo su korisni: možete ih piti u neograničenim količinama, ali uvek različite. Supe sadrže mnogo soli, koje nastaju ključanjem vode i povrća.
Otkrio mnoge nedostatke i dogme medicine:
1. Medicina može lečiti bolesti, ali svake godine imamo sve više i više pacijenata.
2. Lekari su zaslepljeni verom u moć tableta.
3. U medicini je fokusiranje na bolest, a ne na zdravlje (postoji veliko nepoverenje u odbrambeni sistem organizma).
4. Saveti da se manje krećete, osamite i jedete što više kako biste ozdravili, recimo od gripa je oprečno ljudskoj prirodi. Kretanje, aktivnost mišića i delimična glad će pomoći čoveku da se oporavi, ali i da se ne razboli.
Čovek je u suštini izdržljiv. U nevolji je samo zbog narušavanja "radnih" funkcija, preteranog "regulatora" uslova društvenog života, koji je bio u sukobu sa biologijom.
Odbacite višak hrane i toplote, vežbajte, krećite se, ugasite psihološke stimulanse.
