Godina za nama bila je jedna od najizazovnijih - mnogo toga se promenilo u načinu života, razmišljanja, brige o zdravlju... Mnogi ljudi nisu isti kao što su bili pre marta 2020. godine.
Budućnost je i dalje neizvesna, upozorenja ponovo stižu sa svih strana, a koliko god da se trudimo da budemo jaki, sve ove promene i loše vesti neizbežno su, manje ili više, uticale na mentalno zdravlje većine ljudi u našoj zemlji.
Kakvo je danas mentalno stanje ljudi u Srbiji, da li je pandemija korona virusa uticala na češću pojavu depresije i anksioznosti i koji su najbolji načini da pomognemo sebi i sačuvamo svoje mentalno zdravlje, za Stil.kurir.rs otkriva dr Olga Hadžić, specijalista higijene i specijalista psihijatrije.
Prošlo je više od godinu dana od ukidanja karantina u našoj zemlji. Kako se ljudi ponašaju i osećaju nakon svega? Kakvo je, po vašem mišljenju, mentalno stanje naše nacije nakon svih promena koje je donela pandemija korona virusa?
Pandemija je na globalnom nivou dovela do toga da se naša realnost promeni. Pandemija je situacija krize, a u situacijama krize veoma je važno da primenimo sve raspoložive mere za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja. Kriza je takva situacija koja prevazilazi naše kapacitete da se sa njom suočimo bez poteškoća, tj. zahteva povećan napor koji treba uložiti u adaptaciju na novonastale okolnosti. Najintenzivniji uticaj na funkcionisanje osetio se u prvih pola godine od početka pandemije, kada su zahtevi za prilagođavanjem na novonastalo stanje i bili najveći.
U odnosu na početak epidemije i okonosti karantina, stanje se promenilo, u smislu da smo se u manjoj ili većoj meri prilagodili na okolnosti. Usvojili smo nove navike, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Masovna mogućnost vakcinacije pružila je nadu da se Covid može savladati. Nažalost, mnogi su podlegli bolesti.
Da li ljudi imaju veću potrebu za razgovorom sa psihijatrom nego što je to bilo pre korona virusa?
Primećuje se porast pacijenata u svim službama koje se staraju o mentalnom zdravlju. Nešto od toga je direktna posledica pandemije i svih izmenjenih okolnosti življenja u situaciji zdravstvene opasnosti s kojom smo se suočili. Jedan broj ljudi loše toleriše izmenjene uslove rada (rad od kuće), ograničavanje slobode kretanja, izmene u socijalnim modelima funkcionisanja, neizvesnost trajanja, lične gubitke...
Na šta se najviše žale?
Najčešće žalbe u ordinaciji se odnose na uobičajene misli, osećanja i reakcije u situacijama krize: strah, nervozu, uznemirenost, napetost, osećaj bespomoćnosti, plačljivost, naprasitost, povećanu potrebu za spavanjem, probleme sa spavanjem, povećanu, odnosno smanjenu potrebu za hranom, povećanu, odnosno smanjenu potrebu za socijalnim kontaktom, namećuće misli o bolesti, smrti, nemaštini, nemogućnosti da se izdrže novonastale okolnosti...
Navode i telesne simptome koji prate ove misli i osećanja: ubrzan srčani rad, pojačano znojenje, ubrzano disanje, probleme sa varenjem...
Da li možemo da pomognemo sami sebi i izvučemo se iz kandži anksioznosti i depresije bez pomoći stručnjaka, i kako to da učinimo?
Postoje strategije samopomoći koje se mogu primenjivati u situaciji kada osetimo nelagodne simptome anksioznog reagovanja ili prolaznog sniženog raspoloženja. Važno je prihvatiti svoje misli i osećanja, suočiti se sa njima, dozvoliti sebi da osećamo strah, uznemirenost, strepnju... u situaciji nad kojom nemamo kontrolu. Prihvatiti i činjenicu da postoje stvari i situacije nad kojima nemamo kontrolu. Ograničiti količinu informacija, orjentisati se na pouzdane izvore informacija. Održavati fizičku distancu, ali sačuvati socijalne kontakte. Uvesti strukturu u svoj dnevni raspored bez obzira na izmenjene okolnosti funkcionisanja. Komunicirati otvoreno o svojim mislima i osećanjima. Voditi računa o telesnom zdravlju (ishrana, fizička aktivnost). Voditi računa o spavanju, pravilnoj ishrani, telesnom zdravlju. Primeniti individualne antistres modele (aktivnosti koje vas raduju i u kojima uživate).
Kako da znamo kada je vreme da se obratimo psihijatru? Šta nam pokazuje da više ne možemo sami da se izborimo i da nam je potrebna stručna pomoć?
Kada tegobe traju dugo, kada počnu da remete svakodnevno porodično i profesionalno funkcionisanje, kada poprime kvalitet iracionalnog, kada ne možete da savladate emocije, kad se ozbiljno poremeti san, ako se sklanjate od ljudi, plačete, nervozni ste i napeti, ako postoje napadi panike ili stalno prisutna anksioznost, potražite pomoć kvalifikovanog stručnjaka.
Potražite psihijatrijsku pomoć i ako emocionalne reakcije izmiču kontroli, uznemirenost i napetost traju, strah prevazilazi intenzitetom i trajanjem okolnosti, pojavljuju se simptomi anksioznosti, postoji pad raspoloženja, dugotrajne izmene u kvalitetu spavanja i obrascima hranjenja. Ako se pojavi osećaj bespomoćnosti i/ili beznadežnosti, agresivne (i/ili autoagresivne) tendencije, crne misli, povećana upotreba alkohola, sedativa, duvana...
Ako dođe do poremećaja u socijalnim relacijama na porodičnom i/ili profesionalnom nivou.
Kako izgleda lečenje anksioznosti i depresije?
Lečenje anksioznih poremećaja i poremećaja raspoloženja zahtevaju angažovanje stručnjaka. Postoje savremeni lekovi koji se dobro podnose, obično se uzimaju ograničen period trajanja i koji omogućavaju da se normalno radi i funkcioniše. Ne remete svest niti misaone procese, i ono što najveći broj pacijenata brine, ne izazivaju zavisnost.
Ljudi i dalje misle da je odlazak kod psihijatra "uvod u ludilo", sramota i stide se da odu i da o tome pričaju. Šta savetujete takvim osobama?
Psihijatrija nije jedini deo medicine koja je žrtva predrasuda, svedoci smo da se isto dešava i sa vakcinama, a vakcine su jedno od najvećih dostignuća medicine. Stvari se polako menjaju, ljudi koji imaju neki problem u mentalnom funkcionisanju se sada lakše odlučuju da potraže pomoć. Psihička patnja je nekad teža od telesne, a moguće je savladati i eliminisati uz adekvatan terapijski tretman. Destigmatizacija psihičkih poremećaja je spora ali postoji i to je dobar trend.
(Za Stil.kurir.rs dr Olga Hadžić, specijalista higijene i specijalista psihijatrije
Domovi zdravlja MediGroup)
