Bipolarni poremećaj je još poznat i kao manično – depresivan poremećaj i spada u duševne bolesti koje je moguće izlečiti. Karakterišu je ekstremne promene u raspoloženju, razmišljanju, ponašanju i nivou energije.
Postoje 4 tipa bipolarnog poremećaja, koji se razlikuju po ozbiljnosti simptoma – prisustvu maničnih epizoda, sa periodima teške depresije i hiperaktivnosti koje se smenjuju. U najtežim slučajevima ovakvi simptomi su izraženi i ometaju svakodnevno funkcionisanje obolelog.
Kako kaže Melvin MekGinis, direktor klinike za istraživanje bipolarnog poremećaja u Mičigenu, svaki tip bipolarnog poremećaja karakterišu ponekad nagle promene raspoloženja, pa se periodi potištenosti i bezvoljnosti smenjuju sa periodima entuzijazma. Nekad ovakvi periodi mogu da traju nedeljama i mesecima.
Po Terensu Keteru, šefu klinike za bipolarni poremećaj na Stanfordu, prvi simptomi počinju u adolescenciji ili ranoj mladosti i pojačavaju se tokom života, tako da je 80 posto pacijenata imalo ponovljene manične epizode. Nažalost, 15 procenata obolelih oduzima sebi život.
Valja naglasiti da je uz odgovarajuće lečenje, bipolarni poremećaj izlečiv. Ako prepoznate neki od ovih pet simptoma kao nešto sa čim se vi ili članovi vaše porodice suočavaju, potražite pomoć.
1.Depresija
Problem da se postavi prava dijagnoza je često prisustvo depresije kao simptoma – kaže dr Keter. Po njegovom kolegi Dr Andreju Alanu Nimbergu sa centra za bipolarni poremećaj bolnice u Masačutesu, oboleli od ovog poremećaja su često po dve trećine vremena depresivni. Međutim, za razliku od obične depresije, oboleli od bipolarnog poremećaja imaju periode hiperaktivnosti (ili manije). Dr Keter kaže da je kod osoba koje su imale depresiju pre 25 godine veća verovatnoća da će se pojaviti bipolarni poremećaj.
2. Periodi hiperaktivnosti
Po dr Antoniji Baum, ljudi oboleli od bipolarnog poremećaja u toku svoje manične epizode mogu biti veoma produktivni i kreativni. Oni imaju neverovatni nivo energije i rešenost da ostvare svoje ciljeve. Ipak, za razliku od ljudi koji su prirodno puni energije, oboleli mogu imati simptome kao što je prebrz govor koji se jedva može razumeti i iskusiti navalu misli i ideja na kojima se oboleli ne može zadržati. Ponekad, oboleli se potpuno posvećuju nekom cilju. Treba upozoriti da iako se ovakvo stanje u početku može činiti ko blagotvorno za obolelog, ove manijakalne epizode mogu štetiti obolelom i čak dovesti do hospitalizacije usred prevelikog naprezanja.
3. Smanjena potreba za snom
Dr Nimberg objašnjava da je jedan od simptoma manične epizode smanjena potreba za snom. Valja istaći, da to nije prosto nesanica, već smanjena potreba za snom. Dr Nimberg upozorava na ovaj simptom. ,,Ako osoba koja obično spava 6 do 8 sati odjednom više nema potrebu za snom… To je loš znak. Možete se osećati dobro ali nedostatak sna uzima svoj danak. Oboleli od bipolarnog poremećaja zato moraju da idu na spavanje iako im se ne spava kako ne bi došlo do drugih problema.
4. Rizično ponašanje
Mek Ginis upozorava da usled smenjivanja depresivnog i hiperaktivnog perioda može doći do toga da oboleli dobije ideju da je neuništiv. Ili neodoljiv. ,,Iznenada, neko može početi dfa se ponaša neodgovorno – vozi brže, stupa u brojne seksualne avanture i traži uzbuđenja i zabave kojima inače nije sklon. Poljski istraživači su 2015 su otkrili da mnogi sportisti koji su bili uspešni u ekstremnim sportovima kao što je slobodno penjanje, alpinizam i vožnja snouborda imali neke simptome bipolarnog poremećaja ali nema definitivnog odgovora da li postoji direktna veza između sklonosti ka ekstremnim sportovima i ovog poremećaja.
5. Zloupotreba alkohola i opijata
Mek Ginis procenjuje da oko 60 posto obolelih od bipolarnog poremećaja zloupotrebljava drogu ili alkohol. Iako se i zdravi ljudi opijaju i koriste drogu, oboleli od bipolarnog poremećaja po dr Baumu često uzimaju drogu ili se opijaju kada zapadnu u depresivno stanje ili kada im nivo energije tokom manije opadne kako bi održali taj nivo energije.
