Ovo su samo neke od zabluda koje vladaju u carstvu (ne)zdrave hrane. Agresivne reklame i trendovi doveli su do toga da konzumiramo hranu za koju smatramo da je prirodna i zdrava ali ona to zapravo nije. Naučite koje su to zamke u koje je najlakše upasti.
Sveže ceđeni sokovi
Jasno je da radikalno izbacivanje voća (ili bilo koje prirodne grupe namirnica) iz ishrane nije zdravo ali postoje određena pravila po kojima treba konzumirati voće. Jedno od njih jeste da ne treba svaki dan piti sokove od njih. Zašto? Razloga je dva i vrlo su jednostavni. Prvi jeste to da voće sadrži veliku količinu šećera - 400 ml sveže ceđenog soka od narandže može da sadrži i do 52g šećera što je ekvivalent mlečnoj čokoladi od 90g. Drugi razlog jeste taj da sok ne sadrži dijeteska vlakna što znači da se, praktično, uopšte ne troše kalorije na njegovo varenje. U slučaju da baš ne želite da ih se odreknete, sokove od ceđenog voća možete piti jedan sat pre obroka i razrediti ih vodom, pola pola.
Rešenje: jedite voće, nemojte ga piti.
Low Fat proizvodi
Osnovni problem sa proizvodima koji sadrže malo ili nimalo masti jeste taj da nemaju “normalan” ukus i zbog toga im se u proizvodnji dodaju mnoge veštačke arome i mirisi, šećer ili zamene za šećer (još gore), fruktoza, sirup od kukuruza ili u slučaju na primeru low fat jogurta - veštački stabilizatori.
Rešenje: ako volite mlečne proizvode i ne smetaju vam, konzumirajte one punomasne ali u manjoj količini; ako vam smetaju pređite na kvalitetna biljna mleka.
Biljna mleka
Kao što smo već govorili, činjenica da nešto na svom pakovanju nosi reč “biljnog porekla” ne znači i da je zdravo. Mleku biljnog porekla nije potreban šećer ali mnogi proizvođači ga dodaju, kao i druge arome. Zatim, sastojci od kojih se prave mogu biti GMO ili uzgajani uz pomoć pesticida (što posebno važi za ona od soje). Postoji velika razlika između biljnog mleka koje pravite sami i onog koje kupujete - kao i za sve drugo, uostalom. Isto tako, proizvođači vrlo često koriste koštunjavo voće i žitarice u prahu za proizvodnju mleka i to su dužni da naznače na etiketi - pitanje je samo koliko sitnim slovima.
Rešenje: Pažljivo čitajte etikete i kupujte biljno mleko koje nema dodatog šećera i nosi oznaku da je organsko ili pravite svoje biljno mleko kod kuće.
Prelivi za salate i sosevi
Maslinovo ulje, dijon senf, tahini, začinsko bilje… Sve su ovo sastojci zdravog preliva za salatu, meso ili povrće pod uslovom da ih pravite sami. Većina preliva koji se kupuju gotovi sadrže velike količine šećera (čak i do 15g na 30ml), a ovo se posebno odnosi na one koji nose oznaku “light” i “low-fat” zato što se upravo šećerima nadomešta izgubljeni ukus masti.
Rešenje: pravite ih sami. Dijon, voda i maslinovo ulje su sjajni na salati, a tahini sa soja ili terijaki sosom (gledajte da budu što prirodniji) su odličan umak za prolećne rolnice, na primer.
Zamene za šećer
Beli šećer svakako nije zdrav pa ne čudi da se toliko priča o njegovim alternativama. Nažalost, mnoge od njih su jednako štetne ako ne i štetnije od samog belog šećera, pogotovo kada se uzimaju u velikoj količini i treba ih se čuvati.
· E951 (aspartame) - je sintetički zaslađivač koji se često nalazi u gaziranim pićima, slatkišima i žvakaćoj gumi. Kada se unese u telo razlaže se i oslobađa metanol i fenilanin koji mogu dovesti do glavobolje, problema sa pamćenjem čak i depresije.
· E967 (xylitol) - zaslađivač koji može izazvati probleme u sistemu za varenje uključujući i nadimanje, dijareju i sindrom iritabilnog creva.
· E965 (maltitol) - zaslađivač čije veća upotreba dovodi do stomačnih problema. U SAD, Australiji i mnogim zapadnoevropskim zemljama hrana koja sadrži maltitol mora da ima etiketu na kojoj stoji upozorenje o njegovom laksativnom dejstvu.
· E420 (sorbitol) - zaslađivač koji se najčešće koristi za žvakaću gumu. U SAD se smatra rizičnim zbog toga što izaziva smetnje u varenju ali se u Evropi koristi u proizvodnji hrane za dijabetičare.
Rešenje: umesto veštačkih zaslađivača koristite prirodne alternative poput meda, javorovog sirupa, sirupa od agave, urme. Ni sa njima ne treba preterivati zbog toga što sadrže puno kalorija.
