Srce je mnogo više od običnog organa. Ono je simbol života, pokretač organizma i svojevrsni pokazatelj načina na koji živimo. Prvo počinje da kuca još u majčinoj utrobi, a tokom života reaguje na gotovo sve – koliko se krećemo, kako se hranimo, koliko spavamo, kako se nosimo sa stresom i koliko brinemo o sebi.
Renat Akčurin, jedan od najpoznatijih kardiohirurga, tokom svoje karijere obavio je hiljade operacija srca. Iako je bio vrhunski stručnjak, često je isticao da zdravlje ne zavisi samo od medicine, već pre svega od svakodnevnih navika. Njegovi saveti bili su jednostavni, praktični i primenljivi na svakoga.
1. Ne morate biti sportista, ali morate da se krećete
Mnogi veruju da je za dobro zdravlje potrebno trčati maratone ili provoditi sate u teretani. Akčurin je smatrao da je to pogrešan pristup. Po njegovom mišljenju, telu nisu potrebni veliki podvizi, već redovno kretanje.
Često je podsećao na reči svog učitelja:
"Ne morate daleko da trčite niti visoko da skačete, ali morate svakog dana da hodate."
Upravo je doslednost smatrao ključem dugovečnosti.
Verovao je da najveći neprijatelj srca nisu godine, genetika ili stres, već fizička neaktivnost.
"Sedentarni način života predstavlja jedan od najvećih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti."
I sam je bio primer onoga što je govorio. Ustajao je rano, svakodnevno šetao, a kada vremenski uslovi nisu dozvoljavali boravak napolju, vežbao je u zatvorenom prostoru. Nije pokušavao da obara rekorde, već da održi telo u pokretu.
Isticao je i važnost odmora. Smatrao je da ni preterano naprezanje nije dobro, jer telo, kao i svaki složen sistem, najbolje funkcioniše kada postoji ravnoteža između aktivnosti i oporavka.
2. Umerenost u ishrani nije odricanje, već ulaganje u zdravlje
Kada se govori o zdravoj ishrani, mnogi prvo pomisle na zabrane. Akčurin je imao drugačiji pogled.
Smatrao je da hrana nije samo izvor energije, već jedan od najvažnijih faktora koji dugoročno utiču na zdravlje srca i krvnih sudova.
Govorio je da ishrana bogata životinjskim mastima povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i savetovao umerenost, a ne stroge dijete.
Posebnu pažnju posvećivao je izboru brašna i proizvoda od žitarica. Smatrao je da proizvodi od durum pšenice predstavljaju bolji izbor od onih napravljenih od meke pšenice, jer sporije utiču na nivo šećera u krvi i duže pružaju osećaj sitosti.
Ni slatkiše nije potpuno zabranjivao, ali ih je svodio na minimum. Umesto velikih količina šećera, povremeno je birao med, i to u vrlo umerenim količinama.
Njegova poruka bila je jednostavna: nije cilj odreći se svega što volimo, već naučiti da biramo ono što dugoročno koristi našem organizmu.
3. Loše navike su najveći protivnik zdravlja
Akčurin je otvoreno govorio i o sopstvenim greškama.
Priznao je da je kao student medicine pušio, kao i većina njegovih kolega. Međutim, kasnije je odlučio da prekine tu naviku.
Objasnio je da mu je postalo neprijatno da kao lekar savetuje pacijente kako da čuvaju zdravlje, dok istovremeno i sam puši.
To iskustvo koristio je kao dokaz da promena nikada nije kasno moguća.
Sličan stav imao je i prema alkoholu. Smatrao je da, ukoliko se konzumira, to treba da bude veoma umereno.
Verovao je da iza mnogih loših navika stoje dublji problemi – umor, stres, usamljenost ili potreba za opuštanjem. Umesto da se oni prikrivaju cigaretama ili alkoholom, savetovao je da se pronađu zdraviji načini za odmor i rasterećenje.
4. Telo ima neverovatnu sposobnost oporavka – ako mu to dozvolimo
Jedna od njegovih omiljenih misli bila je da je ljudski organizam izuzetno složen sistem sposoban za samoregulaciju.
Govorio je da telo može da izdrži mnogo toga, ali da ima svoje granice.
Hronični stres, prejedanje, nedostatak sna, fizička neaktivnost i stalni umor postepeno narušavaju njegovu ravnotežu.
Zato je smatrao da zdravlje ne zavisi od povremenih velikih promena, već od svakodnevnih malih odluka.
Deset čučnjeva, kratka šetnja, kvalitetan san, uravnotežen obrok ili odustajanje od cigarete možda deluju kao sitnice, ali upravo takve navike, kada se ponavljaju iz dana u dan, daju najveće rezultate.
Često je ljudsko telo upoređivao sa automobilom. Ako se stalno vozi do krajnjih granica bez održavanja, pre ili kasnije će doći do kvara. Razlika je u tome štoRenat Akčurin nije verovao u brza rešenja niti u čudesne metode. Sm automobil možemo zameniti, dok telo imamo samo jedno.
Zdravlje se gradi svakog dana
Renat Akčurin nije verovao u brza rešenja niti u čudesne metode. Smatrao je da se zdravlje čuva svakodnevnim izborima – redovnim kretanjem, umerenom ishranom, izbegavanjem štetnih navika i dovoljnom količinom odmora.
Njegova filozofija bila je jednostavna: nije potrebno živeti savršeno da bismo sačuvali srce. Dovoljno je svakog dana učiniti nekoliko dobrih stvari za svoje telo. Upravo te male, dosledne navike, vremenom postaju najveća investicija u dug i kvalitetan život.
