"Ona je među najstarijim ljudima u istoriji. Špankinja Marija Branjas živela je 117 godina, ali nije razvila rak, demenciju niti kardiovaskularne bolesti. Neposredno pre njene smrti prikupili smo njene biološke uzorke i uporedili ih sa uzorcima 75 žena starijih od 80 godina. Jedan od ciljeva ove studije bio je da se identifikuje i objasni razlika između ekstremne dugovečnosti Marije Branjas i njenog odsustva bolesti tipičnih za starost", rekao je o studiji Manel Esteler, profesor genetike na Univerzitetu u Barseloni.
Nakon ispitivanja bioloških uzoraka Marije Branjas, naučnici su otkrili da je telo ove žene zadržalo osobine osobe nekoliko decenija mlađe od njenih godina.
Istraživači su zaključili da je Marija Branjas živela toliko dugo ne samo zato što je dobila na genetskoj lutriji (što samo delimično objašnjava njenu dugovečnost), već i zato što je napravila niz zdravih životnih izbora. Stogodišnjakinja je o njima govorila na svom nalogu na društvenim mrežama, koji joj je pomagala da vodi njena osamdesetogodišnja ćerka.
Iznenađenja mladosti u starom telu
Marija Branjas preminula je u avgustu 2024. godine, kao najstarija osoba na planeti u tom trenutku. Njen život pružio je naučnicima jedinstvenu priliku da proučavaju ljudsko starenje na samim granicama ljudskih mogućnosti. Španski naučnici analizirali su njenu biologiju, a ono što su otkrili moglo bi značajno da promeni naše razumevanje procesa starenja.
Tim koji je predvodio profesor Manel Esteler sproveo je kompletnu molekularnu analizu tela stogodišnjakinje. Naučnici su analizirali njen DNK, proteine, metabolizam, crevni mikrobiom i imuni sistem kako bi razumeli uzrok njene izuzetne dugovečnosti. Otkrili su da je njeno telo, uprkos poznim godinama, zadržalo brojne karakteristike osobe koja je decenijama mlađa.
"Kako ljudi stare, krajnje strukture njihovih hromozoma, zvane telomeri, postepeno se skraćuju. Telomeri pomažu u sprečavanju habanja DNK, što može doprineti starenju ćelija i razvoju raka. Kao što se i očekivalo za nekoga u ekstremnim godinama, Branjasovi telomeri bili su veoma kratki", objasnio je Manel Esteler.
To znači da je stogodišnjakinja praktično iscrpela svoj prirodni životni vek. Štaviše, prema rečima profesora Estelera, imala je veliku populaciju određene vrste imunih ćelija, što je tipično za veoma stare ljude. Na osnovu ova dva parametra, njena biologija delovala je izuzetno staro.
Naučnici su takođe otkrili da su neke njene matične ćelije mutirale i nastavile da se razmnožavaju. Takve mutacije obično povećavaju rizik od raka. I njen imuni sistem pokazivao je karakteristike koje se javljaju u dubokoj starosti i koje ga čine manje efikasnim u borbi protiv infekcija.
Na osnovu svih ovih pokazatelja, istraživači su zaključili da je telo Marije Branjas odavno premašilo prosečan ljudski životni vek. Međutim, pronašli su i ono što su nazvali "iznenađenjima mladosti u starom telu".
Manel Esteler istakao je da u njenom organizmu nije bilo znakova hronične upale, koja je veoma česta kod starijih ljudi i doprinosi razvoju demencije, srčanih oboljenja i drugih bolesti povezanih sa starenjem.
"Nivoi holesterola ove žene bili su san svakog lekara. Njeni proteini pokazivali su zaštitne mehanizme, a njena imunološka memorija bila je neobično jaka. To je ukazivalo na to da je njeno telo i dalje sposobno da se bori protiv bolesti. Ali ono što nas je najviše iznenadilo bila su njena creva. Podsećanja radi, u njima se nalazi približno sedamdeset procenata imunih ćelija organizma. Dok crevnom mikrobiomu većine starijih ljudi nedostaju korisne bakterije, Marijin ih je zadržao. Njen crevni mikrobiom bio je kao kod deteta. To je verovatno posledica hrane koju je svakodnevno jela", zaključio je Esteler.
Navike jedne superstogodišnjakinje i namirnica koju je jela tri puta dnevno
Marija Branjas često je na društvenim mrežama govorila o svom životu i svakodnevnim navikama. Rođena je 4. marta 1907. godine u San Francisku, gde su se njeni roditelji privremeno doselili iz Španije. Sedam godina kasnije porodica se vratila u domovinu.
"Sećam se da sam brodom putovala za Španiju. Imala sam sedam godina. Igrala sam se sa braćom i sestrom na palubi. Bežeći od njih spotakla sam se i pala. Zadobila sam ozbiljnu povredu zbog koje sam do kraja života ostala gluva na jedno uvo. Kasnije se dogodila još jedna tragedija. Na putu za Španiju moj otac je umro od tuberkuloze. Majka je ostala sama sa četvoro dece", ispričala je Marija Branjas.
Nadživela je roditelje, svu braću i sestru, supruga, kao i najstarijeg sina. Dočekala je da vidi kako odrasta jedanaestoro unučadi i trinaestoro praunučadi.
Poslednje 22 godine života provela je u domu za stare, gde je bila omiljena među zaposlenima i korisnicima.
Direktor doma jednom prilikom rekao je:
"Donja Marija je divan sagovornik. Njeno pamćenje je izuzetno jasno. Može da podeli uspomene iz vremena kada je imala samo četiri godine. Takođe ima divan smisao za humor. Mnogim ljudima smisao za humor atrofira sa godinama, ali ga je Donja Marija nekako sačuvala. Uz odlično pamćenje, znala je i šta treba zapamtiti, a šta zaboraviti kako ne bi pomračila svoje dane."
Marija Branjas volela je da prima goste i nikada ih nije nedostajalo. Mnogi su dolazili da otkriju tajnu njene dugovečnosti, ali su često bili iznenađeni kada bi čuli koliko je njen način života zapravo bio jednostavan.
Živela je skromno, bez poroka, mnogo vremena provodila na selu, a posebnu pažnju posvećivala je ishrani.
Njena svakodnevna ishrana bila je zasnovana na maslinovom ulju, mediteranskoj kuhinji i jednoj namirnici koju je jela tri puta dnevno – domaćem jogurtu, koji je sama pravila svakoga dana.
Profesor Manel Esteler smatra da je upravo ta navika značajno doprinela očuvanju njenog izuzetno zdravog crevnog mikrobioma.
Još za života Marija Branjas govorila je o svojoj najvećoj želji – da ne umre kao iscrpljena starica, već kao zadovoljna i nasmejana osoba. Želela je da ode mirno, u snu, bez bola i patnje.
Upravo tako se i dogodilo. Preminula je jedne letnje noći dok je spavala.
"Život Marije Branjas pokazuje da bolest i starenje ne moraju biti isto. Vreme se ne može zaustaviti, ali je moguće živeti bez razarajućih bolesti koje donose patnju. Naše istraživanje potvrdilo je da geni igraju važnu ulogu, ali da su životne navike koje smanjuju upalu i podstiču zdrav crevni mikrobiom podjednako važne. Primer Marije Branjas pokazuje da jogurt i druga fermentisana hrana mogu pomoći u održavanju mladalačkog i zdravog mikrobioma", zaključio je Manel Esteler.
