- Den Bjutner je više od 20 godina proučavao ishranu stogodišnjaka i obišao 150 mesta širom sveta, tražeći zajedničke obrasce dugovečnosti.
- Zaključak njegovog istraživanja je da je ishrana najdugovečnijih uglavnom biljna, bez strogih dijeta i brojanja kalorija.
- Kao ključnu namirnicu izdvaja pasulj, koji je jeftin, zasitan i prisutan gotovo svakog dana u njihovom jelovniku.
Više od dve decenije istraživač Den Bjutner proučava način života i prehrambene navike ljudi koji doživljavaju duboku starost, pokušavajući da utvrdi koje zajedničke karakteristike povezuju populacije sa najvećim brojem stogodišnjaka. Tokom svog istraživanja obišao je čak 150 mesta širom sveta, a posebnu pažnju posvetio je njihovoj svakodnevnoj ishrani, izboru namirnica i načinu na koji pripremaju hranu.
"Više od dvadeset godina analiziram ishranu ljudi sa najdužim životnim vekom na svetu. U tom cilju sam posetio 150 mesta na Zemlji gde živi najveći broj stogodišnjaka. Proučavajući njihove prehrambene navike, opisao sam sistem ishrane koji obezbeđuje najduži ljudski vek. Upravo ta ishrana omogućava stogodišnjacima da izbegnu hronične bolesti koje pogađaju druge ljude", kaže 65-godišnji istraživač Den Bjutner, koji već godinama proučava stogodišnjake.
Bjutner ističe da se zaključci do kojih je došao ne zasnivaju na kratkotrajnim trendovima ili popularnim dijetama, već na dugogodišnjem posmatranju načina života ljudi koji su uspeli da ostanu vitalni i u veoma poznim godinama. Njegov sistem ishrane obuhvata smernice o namirnicama koje se pojavljuju u jelovnicima stogodišnjaka iz različitih krajeva sveta, bez obzira na razlike u njihovoj kulturi, klimi i tradicionalnoj kuhinji.
Ipak, među svim namirnicama koje se pojavljuju na njihovim trpezama, jedna se posebno izdvaja. Reč je o jednostavnoj i pristupačnoj namirnici koju mnogi već imaju u kuhinji, ali joj možda ne pridaju dovoljno pažnje.
Stogodišnjaci ne broje kalorije niti slede stroge dijete
Jedan od zanimljivijih zaključaka Bjutnerovog istraživanja jeste da ljudi koji doživljavaju 100 godina uglavnom ne provode život opsednuti pravilima o ishrani. Oni ne mere svaki zalogaj, ne prate opsesivno unos kalorija i ne pokušavaju da svakodnevno dostignu određenu količinu proteina, već tradicionalni način ishrane usvajaju kao sastavni deo svakodnevnog života.
"Nijedan od stogodišnjaka koje sam upoznao nije se posebno trudio da doživi 100 godina. Niko od njih nije rekao sa pedeset: 'Znate šta, krenuću na ovu dijetu za dugovečnost i živeću još pola veka.' Stogodišnjaci ne broje kalorije, ne uzimaju vitamine, ne mere proteine, pa čak ni ne čitaju etikete na hrani. Oni ne biraju hranu; nego, njihova hrana bira njih", objašnjava Den Bjutner.
Prema njegovim zapažanjima, stogodišnjaci najčešće žive u sredinama u kojima imaju relativno jednostavan pristup svežem voću, povrću, mahunarkama i drugim lokalnim namirnicama. Hrana se često uzgaja u sopstvenim baštama ili se nabavlja od lokalnih proizvođača, dok se višak sezonskih namirnica čuva za periode godine kada ih nema u izobilju.
Bjutner takođe naglašava da je ukus važan deo njihove ishrane. Ljudi koji su navikli na određena tradicionalna jela ne doživljavaju zdravu hranu kao kaznu ili privremeno odricanje, već kao nešto što im pruža zadovoljstvo i što su naučili da pripremaju na način koji im prija.
Više od 90 odsto njihove hrane čine biljke
Kada je reč o konkretnim namirnicama, istraživač posebno ističe činjenicu da je ishrana stogodišnjaka pretežno biljna. Njihov jelovnik obiluje povrćem, mahunarkama, integralnim žitaricama i drugim namirnicama biljnog porekla, dok se meso pojavljuje znatno ređe.
"Prvo smo otkrili da je ishrana stogodišnjaka biljna. Više od devedeset procenata njihove hrane sastoji se od biljaka ili biljnih proizvoda. Na svojim stolovima imaju impresivan izbor sezonskog povrća. Višak kisele ili suše za uživanje tokom vansi sezone. Najbolja hrana za dugovečnost u ishrani stogodišnjaka je lisnato zelenilo, poput spanaća, cvekle i repe, i kelja. Cela zrna su takođe prisutna u ishrani stogodišnjaka. Otkrili smo da su ovas, ječam, smeđi pirinač i mleveni kukuruz uključeni u ishranu stogodišnjaka širom sveta. Pšenica ne igra tako značajnu ulogu", kaže Den Bjutner.
Takav način ishrane razlikuje se od jelovnika u kojem dominiraju industrijski prerađena hrana, slatkiši, mesne prerađevine i drugi proizvodi koji se danas često konzumiraju u velikim količinama.
Meso jedu retko i u malim porcijama
To, međutim, ne znači da stogodišnjaci u potpunosti izbegavaju meso. Prema Bjutnerovim zapažanjima, meso se nalazi na njihovom jelovniku, ali uglavnom zauzima mnogo manje mesto nego u savremenoj ishrani mnogih ljudi.
Stogodišnjaci ga često doživljavaju kao povremenu namirnicu, odnosno svečano jelo, mali prilog ili dodatak koji treba da obogati ukus obroka, a ne kao osnovu svakog ručka ili večere.
Pored toga, Bjutner ukazuje i na razliku u načinu uzgoja životinja. Piletina ili jagnjetina koju konzumiraju ljudi iz tradicionalnih sredina često potiče od životinja koje se slobodno kreću i hrane u prirodnijim uslovima, što se razlikuje od industrijske proizvodnje mesa.
Ipak, čak i kada ga jedu, količina je relativno mala. Prema navodima istraživača, meso se na njihovom jelovniku pojavljuje najviše nekoliko puta mesečno, a porcije su male i iznose oko 60 grama.
Nisu svi ljudi koji jedu meso dugovečni
Kada govori o svom istraživanju, Bjutner se često susreće sa argumentom da među dugovečnim ljudima postoje i oni koji redovno jedu meso. Istraživač, međutim, ukazuje na to da sama jedna namirnica ne može objasniti dugovečnost čitave populacije, već da treba posmatrati kompletan način života.
Kao primer navodi Masaje, narod iz Kenije, i Inuite, starosedeoce Severne Amerike, među kojima tradicionalna ishrana može sadržati značajne količine mesa i drugih namirnica životinjskog porekla. Prema podacima koje navodi Bjutner, očekivani životni vek ovih populacija iznosi oko 63 godine.
Zbog toga on smatra da se odgovor na pitanje dugovečnosti ne nalazi u jednoj izolovanoj namirnici, već u celokupnom obrascu ishrane i života koji ljudi usvajaju tokom decenija.
Namirnica koju najdugovečniji ljudi jedu gotovo svakog dana
Ipak, među svim namirnicama koje su se ponavljale u različitim delovima sveta, jedna se posebno izdvojila. Reč je o namirnici koja je jeftina, dostupna i jednostavna za pripremu, a koju mnogi ljudi već imaju u svojim kuhinjama.
Den Bjutner smatra da upravo pasulj predstavlja jednu od najvažnijih namirnica u tradicionalnoj ishrani najdugovečnijih populacija.
"Pasulj je kamen temeljac ishrane stogodišnjaka. Stogodišnjaci na poluostrvu Nikaja jedu crni pasulj, oni na Mediteranu jedu sočivo, leblebije i beli pasulj, a oni na Okinavi, gde mnogi žive do 100 godina, konzumiraju soju. Stogodišnjaci u ovim i drugim područjima jedu, u proseku, najmanje četiri puta više pasulja nego mi", napominje istraživač.
Pasulj se, dakle, ne pojavljuje samo u jednoj tradicionalnoj kuhinji, već u različitim oblicima postoji u jelovnicima ljudi koji žive u veoma različitim delovima sveta. Negde se jede kao osnovno jelo, negde kao dodatak povrću i žitaricama, dok se na drugim mestima koriste druge mahunarke poput sočiva, leblebija ili soje.
Zašto Bjutner savetuje da pasulj bude deo svakodnevne ishrane
Prema Bjutnerovom mišljenju, pasulj bi trebalo češće uključivati u svakodnevnu ishranu, posebno zbog toga što je istovremeno hranljiv, zasitan i relativno jeftin.
"Najdugovečniji ljudi na Zemlji jedu ovu jeftinu hranu svaki dan."
Istraživač pritom naglašava da cena zdrave ishrane ne mora nužno biti visoka, jer se upravo među tradicionalnim namirnicama koje su vekovima bile dostupne širokom sloju stanovništva nalaze mahunarke, integralne žitarice, povrće i druge jednostavne namirnice.
"Moramo da prevaziđemo opsesiju prerađenim mesom"
Bjutner posebno upozorava na to da savremeni trendovi u ishrani često mogu da skrenu pažnju sa jednostavnih namirnica koje su dugo bile deo tradicionalnih jelovnika.
"Moramo da prevaziđemo opsesiju prerađenim mesom. Ova hrana ne stvara devedesetogodišnjake koji i dalje mogu da igraju badminton. Moje istraživanje stogodišnjaka opovrgava trendove u vezi sa zdravljem na mreži koji pokušavaju da umanje vrednost pasulja. Ovo zbunjuje ljude i šteti ishrani. Ja, međutim, insistiram da je ovaj proizvod apsolutno neophodan. Ljudi kažu: 'Ne želim da jedem pasulj jer će me naduvati.' Ali u stvari, ako potopite pasulj, isperete ga i dobro skuvate, možete izbeći ove probleme", kaže Den Bjutner.
Za ljude koji nisu navikli da često jedu mahunarke, istraživač preporučuje postepeno povećavanje količine, kako bi se organizam vremenom prilagodio većem unosu vlakana. Kao početak navodi veoma malu količinu, nakon čega se porcija postepeno povećava iz nedelje u nedelju.
Na taj način, prema njegovom savetu, moguće je postepeno naviknuti organizam na svakodnevnu konzumaciju pasulja, bez naglog povećanja količine koja bi kod nekih ljudi mogla izazvati nadimanje ili druge stomačne tegobe.
Pasulj ne mora da bude samo klasično kuvano jelo
Jedna od prednosti ove namirnice jeste i njena prilagodljivost, jer se može koristiti na mnogo različitih načina i uklopiti u gotovo svaki jelovnik. Pasulj može biti deo salata, supa, sosova i variva, a može se dodavati i drugim jelima kako bi obrok bio hranljiviji i zasitniji.
Bjutner posebno savetuje da se koriste različiti začini i kombinacije povrća, jer će upravo raznovrsna priprema pomoći da pasulj ne dosadi ako se češće nalazi na jelovniku.
"Držite zalihe začina u svojoj kuhinji kako biste poboljšali jela od pasulja i učinili ih ukusnim. Na primer, mediteranski recepti sa pasuljem obično uključuju šargarepu, celer i crni luk. Ovo jelo je začinjeno belim lukom, timijanom, biberom i lovorovim listom. Kada kuvate pasulj, možete dodati pirinač, crni luk i biber. Još jedna prednost pasulja je to što je zasit i hranljiv. Pasulj je neverovatno zasit. I sigurno će zameniti manje zdravu hranu u vašoj ishrani", napominje stogodišnji istraživač Den Bjutner.
Kada je reč o izboru između suvog i konzerviranog pasulja, Bjutner navodi da je suvi pasulj ekonomičniji, dok je konzervirani praktičniji jer se priprema znatno brže. Kod konzerviranog proizvoda, međutim, savetuje pažljivije čitanje deklaracije i izbor onog koji sadrži što jednostavniji sastav — pasulj, vodu, začine i eventualno malu količinu soli, bez dodatih masti i šećera.
Iako nijedna pojedinačna namirnica sama po sebi ne može garantovati dug život, iskustvo populacija koje doživljavaju duboku starost pokazuje koliko značajnu ulogu mogu imati jednostavne prehrambene navike koje se ponavljaju iz dana u dan. Upravo zbog toga Bjutner pasulj ne predstavlja kao prolazni trend, već kao namirnicu koja je vekovima prisutna u tradicionalnim jelovnicima i koja se, uz raznovrsnu biljnu ishranu i zdrav način života, povezuje sa obrascima ishrane karakterističnim za neke od najdugovečnijih populacija na svetu.
