Kako očistiti creva u 24 sata: 5 prirodnih načina

Zatvor je jedan od najčešćih problema sa varenjem, a iako se često doživljava kao prolazna neprijatnost koja će nestati sama od sebe, dugotrajne tegobe mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje, raspoloženje i osećaj energije. Problem se obično ne svodi samo na to koliko često se ide u toalet, već i na tvrdoću stolice, naprezanje, osećaj nepotpunog pražnjenja, nadutost i neprijatan pritisak u stomaku.

Starenje samo po sebi ne znači da zatvor mora da postane svakodnevni problem, ali se sa godinama mogu pojaviti promene koje, u kombinaciji sa manje kretanja, drugačijom ishranom ili nedovoljnim unosom tečnosti, povećavaju njegovu učestalost.

1. Peristaltika može postati sporija

Creva neprestano rade zahvaljujući talasima mišićnih kontrakcija, odnosno peristaltici, koja omogućava da se sadržaj postepeno pomera kroz digestivni trakt.

Kod pojedinih ljudi ovaj proces sa godinama može postati sporiji, posebno kada je fizička aktivnost smanjena, pa se sadržaj duže zadržava u debelom crevu. Što se duže zadržava, više vode se apsorbuje, zbog čega stolica može postati tvrđa i teža za izbacivanje.

2. Promene u varenju mogu uticati na rad creva

Na proces varenja utiču brojni faktori, uključujući rad želuca, jetre, pankreasa i creva, ali zatvor nije jednostavno posledica toga što telo "proizvodi manje enzima".

Mnogo češće na pražnjenje utiču sastav ishrane, količina vlakana i tečnosti, nivo fizičke aktivnosti, rutina odlaska u toalet, kao i određeni lekovi i zdravstvena stanja.

3. Signal za pražnjenje može biti zanemaren

Kod nekih ljudi potreba za pražnjenjem nije dovoljno izražena ili se navika odlaganja vremenom učvrsti. Kada se nagon često ignoriše, pražnjenje može postati sve teže, a stolica tvrđa.

Zato je važno ne odlagati odlazak u toalet kada se javi prirodna potreba, posebno ako se takva navika ponavlja iz dana u dan.

4. Promene u crevnoj mikrobioti mogu imati ulogu

Sastav crevne mikrobiote menja se tokom života i na njega utiču način ishrane, lekovi, fizička aktivnost i brojni drugi faktori. Ipak, nije moguće svaki slučaj zatvora objasniti "nestankom dobrih bakterija".

Fermentisana hrana, raznovrsna biljna ishrana i dovoljan unos vlakana mogu doprineti zdravlju digestivnog sistema, ali kod upornog zatvora potrebno je razmotriti i druge moguće uzroke.

Kada zatvor više nije samo neprijatnost?

Mnogi ljudi se vremenom naviknu na neredovno pražnjenje creva i počnu da ga smatraju normalnim delom svakodnevnog života. Međutim, ako se tegobe ponavljaju nedeljama ili mesecima, ako je pražnjenje izrazito otežano ili postoji stalni osećaj nepotpunog pražnjenja, problem ne bi trebalo ignorisati.

Zatvor se može ispoljiti kroz različite simptome:

• pražnjenje creva ređe nego što je uobičajeno za određenu osobu;
• tvrdu, suvu ili grudvastu stolicu;
• naprezanje tokom pražnjenja;
• osećaj da creva nisu potpuno ispražnjena;
• nadutost i osećaj pritiska u stomaku;
• bol ili nelagodnost u stomaku.

Važno je napomenuti da sama učestalost stolice nije jedini kriterijum. Neko može imati stolicu svakog dana, a ipak patiti od zatvora ukoliko je ona veoma tvrda i praćena jakim naprezanjem.

Tri česte zablude o zatvoru

Mit 1: "Dovoljno je samo dodati više vlakana"

Vlakna jesu važna za uredno pražnjenje creva, ali njihovo naglo povećavanje nije uvek najbolje rešenje. Ako se istovremeno ne poveća unos tečnosti, naročito kod osoba koje već imaju tvrdu stolicu, veća količina vlakana može dodatno pojačati nadutost i nelagodnost.

Zato je bolje postepeno povećavati količinu vlakana kroz povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke i semenke, uz odgovarajući unos tečnosti.

Mit 2: "Laksativ će rešiti svaki problem"

Laksativi mogu biti korisni u određenim situacijama, ali izbor zavisi od uzroka zatvora i zdravstvenog stanja. Nije dobro samostalno i dugotrajno koristiti preparate za pražnjenje bez razgovora sa lekarom ili farmaceutom.

Posebno je važno utvrditi zbog čega zatvor traje, umesto da se samo privremeno uklanja njegov simptom.

Mit 3: "Sve zavisi samo od ishrane"

Ishrana jeste veoma važna, ali nije jedini faktor. Na rad creva mogu uticati i nedovoljno kretanja, nedovoljan unos tečnosti, stres, promena dnevne rutine, određeni lekovi, kao i različita zdravstvena stanja.

Zato je kod dugotrajnih tegoba potrebno posmatrati celokupne životne navike, a ne samo sadržaj tanjira.

Pet navika koje mogu pomoći da se pokrene rad creva

Rešenje broj 5: Dovoljno tečnosti tokom dana

Nedovoljan unos tečnosti može doprineti tome da stolica postane tvrđa, zbog čega je redovno unošenje vode važan deo prevencije zatvora.

Umesto da se sva količina vode popije odjednom, korisnije je rasporediti unos tokom dana i prilagoditi ga potrebama organizma, temperaturi, fizičkoj aktivnosti i eventualnim zdravstvenim ograničenjima.

Topla voda ujutru može nekim ljudima prijati i pomoći da uspostave redovnu jutarnju rutinu, ali nema potrebe verovati da je voda sa limunom ili maslinovim uljem obavezna za pokretanje creva.

Rešenje broj 4: Obratite pažnju na doručak

Doručak bogat vlaknima može biti dobar način da se u dnevnu ishranu uvede više namirnica koje podržavaju uredno pražnjenje.

Dobar izbor mogu biti:

• ovsene i druge integralne žitarice;
• voće, naročito jabuke, kruške i kivi;
• mleveno laneno seme ili čia semenke;
• suve šljive;
• jogurt ili kefir, ukoliko ih organizam dobro podnosi.

Suve šljive posebno su poznate po tome što mogu pomoći kod zatvora, jer sadrže vlakna i sorbitol, koji može imati blago laksativno dejstvo.

Rešenje broj 3: Ograničite namirnice koje doprinose neuravnoteženoj ishrani

Nije potrebno izbaciti čitave grupe namirnica samo zato što se tradicionalno smatraju "namirnicama koje zatvaraju". Mnogo je važnije da ishrana bude raznovrsna i da ne bude zasnovana pretežno na rafinisanim žitaricama, industrijski prerađenoj hrani i obrocima sa malo vlakana.

Beli hleb, peciva, grickalice i druga visoko prerađena hrana mogu zauzeti veliki deo jelovnika, a pritom obezbediti relativno malo vlakana.

Zato je korisno češće birati povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke i orašaste plodove, u skladu sa individualnim potrebama.

Rešenje broj 2: Kretanje je jednostavan saveznik creva

Fizička aktivnost može pomoći radu digestivnog sistema, a posebno je korisna kod osoba koje veći deo dana provode sedeći.

Ne mora se početi intenzivnim vežbanjem. Redovna šetnja, blaga gimnastika, istezanje ili druge aktivnosti prilagođene kondiciji mogu biti sasvim dovoljne za početak.

Čak i kratka šetnja nakon obroka može postati korisna svakodnevna navika.

Rešenje broj 1: Uspostavite rutinu odlaska u toalet

Crevima prija rutina, pa odlazak u toalet u približno isto vreme svakog dana može pomoći da se uspostavi redovniji ritam pražnjenja.

Nagon za pražnjenjem ne bi trebalo nepotrebno odlagati, a tokom boravka u toaletu važno je izbegavati dugotrajno naprezanje.

Nekim osobama može pomoći i odgovarajući položaj tela, poput oslanjanja stopala na nisku klupicu, čime se položaj tela može približiti prirodnijem položaju za pražnjenje.

Jednostavan trodnevni plan za bolje navike

Dan 1: Više tečnosti i lagano pokretanje

Početak može biti jednostavan: rasporediti dovoljan unos vode tokom dana, uvesti doručak sa više vlakana i napraviti kratku šetnju.

Istovremeno treba izbegavati nagle promene u ishrani i ogromne količine vlakana odjednom, jer to može izazvati dodatnu nadutost.

Dan 2: Više povrća i fermentisanih namirnica

U jelovnik se mogu postepeno uključiti kuvano povrće, voće, integralne žitarice i fermentisane namirnice poput jogurta, kefira ili kiselog kupusa, ukoliko se dobro podnose.

Cilj nije da se creva "očiste", već da se stvore uslovi za redovno i prirodno pražnjenje.

Dan 3: Uspostavljanje rutine

Trećeg dana pažnju treba usmeriti na ono što može postati trajna navika: redovne obroke, dovoljno tečnosti, svakodnevno kretanje, dovoljno vlakana i odlazak u toalet kada se pojavi potreba.

Najbolji rezultat ne donosi jedna namirnica ili jedan napitak, već kombinacija nekoliko zdravih navika koje se dosledno primenjuju.

Kada zatvor zahteva savet lekara?

Iako je zatvor često posledica životnih navika, ponekad može biti povezan sa lekovima ili zdravstvenim problemima i zato dugotrajne tegobe ne bi trebalo zanemarivati.

Posebno je važno obratiti se lekaru ako se zatvor iznenada pojavi ili značajno promeni, ako je praćen krvlju u stolici, jakim ili stalnim bolom u stomaku, povraćanjem, izraženim nadimanjem, neobjašnjivim gubitkom telesne težine, temperaturom ili ako osoba ne može da ispusti gasove i stolicu.

Kod starijih osoba nova i uporna promena u pražnjenju creva takođe zaslužuje medicinsku procenu.

Zaključak

Zatvor nije nešto sa čim jednostavno treba naučiti da se živi. U mnogim slučajevima promene u načinu ishrane, dovoljan unos tečnosti, više kretanja, redovna dnevna rutina i pažljivo uvođenje namirnica bogatih vlaknima mogu doprineti urednijem radu creva.

Ipak, važno je razlikovati povremenu tegobu od hroničnog problema. Ako zatvor traje, pogoršava se ili je praćen neuobičajenim simptomima, pokušaji kućnog lečenja ne bi trebalo da zamene razgovor sa lekarom.

Važno

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet, dijagnozu niti zamenu za pregled i preporuku zdravstvenog radnika. Kod dugotrajnih ili izraženih tegoba potrebno je obratiti se lekaru, a lekove i laksative ne treba koristiti na svoju ruku.