5 pregleda koji mogu da otkriju rak pre pojave prvih simptoma: I tako spreče kobne posledice

Rak se često razvija neprimetno. U najranijim fazama mnoge vrste ove bolesti ne izazivaju bol, tegobe niti promene koje bismo sami mogli da primetimo. Upravo zato su preventivni pregledi od velikog značaja – mogu da otkriju bolest dok je još u početnoj fazi, kada su mogućnosti lečenja često veće, a kod pojedinih vrsta raka mogu čak da spreče njen nastanak.

Pregledi koji otkrivaju promene pre nego što ih osetite

Skrining predstavlja pregled zdravih osoba koje nemaju simptome, sa ciljem da se eventualne promene otkriju što ranije. Ne postoji jedan univerzalni test koji može da otkrije sve vrste raka, zbog čega je važno da se pregledi biraju u skladu sa godinama, polom, porodičnom istorijom i drugim faktorima rizika.

Među najvažnijim pregledima koji mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti izdvajaju se mamografija, Papa test, testiranje na skrivenu krv u stolici, niskodozni CT pluća za određene rizične grupe i dermatološki pregled kože.

Mamografija: kada se promene još ne mogu napipati

Mamografija je rendgensko snimanje dojki kojim mogu da se otkriju veoma male promene, često pre nego što žena ili lekar mogu da ih napipaju.

U okviru organizovanog skrininga u Srbiji, na mamografiju se pozivaju žene od 50 do 69 godina, jednom u dve godine. Ženama koje imaju povećan rizik, poput izražene porodične opterećenosti ili određenih naslednih mutacija kao što su BRCA1 i BRCA2, pregledi mogu početi ranije i sprovoditi se češće.

Pored mamografije, lekar prema proceni može preporučiti i ultrazvuk ili magnetnu rezonancu dojki.

Važno je naglasiti da samopregled dojki nije zamena za mamografiju, ali poznavanje izgleda i osećaja sopstvenih dojki može pomoći da se promene ranije primete.

Lekaru se treba obratiti ukoliko se pojave:

• nova kvržica,
• uvlačenje kože ili bradavice,
• iscedak iz bradavice,
• promena oblika dojke,
• promena koja ne prolazi.

Papa test: pregled koji može sprečiti razvoj bolesti

Skrining raka grlića materice razlikuje se od mnogih drugih pregleda jer ne služi samo za otkrivanje raka u ranoj fazi. Njime mogu da se pronađu i prekancerozne promene – promene na ćelijama koje se mogu pratiti ili lečiti pre nego što prerastu u malignu bolest.

U Srbiji su organizovanim skriningom obuhvaćene žene od 25 do 64 godine, a osnovni pregled je Papanikolau test (Papa test). Tokom pregleda uzimaju se ćelije sa grlića materice koje se zatim analiziraju.

U zavisnosti od uzrasta, prethodnih rezultata i dostupnosti, može se raditi i testiranje na visokorizične tipove humanog papiloma virusa (HPV).

Čak i kada nema nikakvih simptoma, redovne ginekološke kontrole ne bi trebalo preskakati.

Test iz stolice kao prvi signal upozorenja

Rak debelog i završnog creva često nastaje iz polipa – promena na sluzokoži koje mogu godinama postojati bez simptoma. Njihovim otkrivanjem i uklanjanjem moguće je sprečiti razvoj bolesti.

Nacionalni program u Srbiji obuhvata muškarce i žene od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na prisustvo krvi u stolici koja nije vidljiva golim okom.

Pozitivan rezultat ne znači automatski da osoba ima rak. Krvarenje mogu izazvati i druga stanja, ali takav nalaz zahteva dodatnu proveru, najčešće kolonoskopiju.

Tokom kolonoskopije lekar može pregledati unutrašnjost debelog creva, uzeti uzorak tkiva i ukloniti određene polipe.

Skrining pluća: važan, ali samo za određene rizične grupe

Običan rendgenski snimak pluća nije pokazao dovoljnu korist kao metoda za rano otkrivanje raka pluća. Pregled koji može smanjiti rizik od smrtnog ishoda kod pažljivo odabranih osoba jeste niskodozni CT grudnog koša.

Ovaj pregled nije namenjen svim pušačima niti osobama koje su povremeno pušile. Pri odluci se uzimaju u obzir godine života, dužina pušačkog staža, količina cigareta, vreme od prestanka pušenja i opšte zdravstveno stanje.

Pušački staž izražava se kroz „paklo-godine“. Jedna paklo-godina znači da je osoba pušila jednu paklicu cigareta dnevno tokom godinu dana.

U Srbiji skrining raka pluća nije deo nacionalnih organizovanih programa, pa se potreba za ovim pregledom procenjuje individualno.

Koža pamti sve: kada je vreme za pregled mladeža

Za rak kože ne postoji jedinstveni nacionalni program skrininga koji određuje da svaka zdrava osoba mora da ide na pregled u istim vremenskim razmacima. Ipak, redovni dermatološki pregledi mogu biti veoma važni, posebno za osobe koje imaju povećan rizik.

U Srbiji se od 2008. godine sprovodi kampanja Euromelanoma, posvećena prevenciji i ranom otkrivanju melanoma i drugih oblika raka kože.

Dermatologu treba pokazati mladež ili promenu na koži koja:

• menja veličinu,
• menja oblik ili boju,
• ima nepravilne ivice,
• izgleda drugačije od ostalih mladeža,
• svrbi, boli, krvari ili ne zarasta,
• brzo se pojavila ili počela da raste.

Samopregled kože može pomoći da se promene ranije uoče, ali ne može zameniti pregled dermatologa i dermoskopiju.

Više testova ne znači veću sigurnost

Iako je rano otkrivanje veoma važno, nije svaki pregled koristan za svaku osobu. Testiranje bez jasne preporuke može dovesti do otkrivanja promena koje nikada ne bi ugrozile zdravlje, ali i do dodatnih pregleda, biopsija i nepotrebnog stresa.

Važno je razlikovati prevenciju i skrining. Prevencija podrazumeva sve mere kojima se smanjuje rizik od nastanka bolesti, dok je skrining namenjen zdravim osobama bez simptoma, kako bi se bolest ili promene koje joj prethode otkrile na vreme.

Osobe koje imaju porodičnu istoriju raka, nasledne mutacije, ranije prekancerozne promene ili druge faktore rizika ne bi trebalo da čekaju preporučene godine za opštu populaciju, već da sa lekarom naprave individualni plan kontrola.

Takođe, pojavu simptoma ne treba odlagati čekanjem na skrining pregled. Nova kvržica, neuobičajeno krvarenje, krv u stolici, iskašljavanje krvi, promena mladeža ili neobjašnjiv gubitak telesne mase zahtevaju pregled bez odlaganja.

Stil / eKlinika