- Kevin Mohat tvrdi da je tokom srčanog udara, dok mu je srce stajalo 20 minuta, doživeo iskustvo van tela i video vatrogasce, vozila i svetlost.
- Kaže da je čuo glas pokojne majke kako mu govori 'Još ne', što je za njega promenilo pogled na smrt i gubitak.
- Posle oporavka ostao je bez posla i novca, a priču je podelio da bi ohrabrio ljude koji prolaze kroz tugu.
"Nisam znao da će za samo par dana moja priča odjeknuti u srcima sto hiljada ljudi. Ono što mi se dešavalo bilo je kao film u bioskopu. Boje oko mene bile su savršene, kristalno jasne. Stajao sam u visini ulične lampe, gledajući pravo dole. Video sam ljude u plavim odorama kako okružuju čoveka koji leži. I ubrzo sam shvatio da sam taj čovek ja. Video sam zid neopisive svetlosti. Vladala je potpuna tišina, potpuni mir, i to je bila tišina kakvu nikada ranije nisam doživeo. Nisam imao osećaj za vreme i nisam znao da mi je srce stalo. Tada sam čuo reči koje su sve promenile za mene", kaže 66-godišnji Kevin Mohat.
Dana 14. februara 2022. godine, Kevin Mohat je igrao hokej. Posle utakmice, na putu kući, doživeo je srčani udar. Srce mu je prestalo da kuca dvadeset minuta. Tokom ovog vremena, Kevin Mohat je doživeo događaje za koje je u početku mislio da su san. Kasnije je izjavio da je lebdeo iznad svog tela i tačno recitovao brojeve vatrogasnog vozila i kola hitne pomoći koja su stigla na lice mesta.
Kevina Mohata je tada obavio neopisivi zid čistog svetla, gde je čuo glas svoje pokojne majke. Kevin Mohat je takođe iskreno govorio o teškom putovanju koje je usledilo nakon njegovog srčanog udara: gubitku svega, puzanju uz stepenice na sve četiri i trenutku kada mu je telefonski poziv spasao život, baš kada je bio spreman da odustane.
"Tvoje srce nije kucalo dvadeset minuta"
"14. februara 2022. godine, u podne, igrao sam hokej. Igrao sam na klizalištu tri kilometra od moje kuće. Igrao sam oko sat vremena. Igrači u mojoj grupi imali su 24-25 godina. Ja sam tada imao 62 godine. Zvali su me Mojsije zbog mojih godina. Posle tri perioda igre, nešto se dogodilo. Osećao sam se tromo i jedva sam mogao da pokrećem noge. Nagovorio sam sebe da napustim led i odem kući", kaže Kevin Mohat.
U svlačionici mu je bilo još gore. Kevin Mohat je zamolio igrače da mu skinu klizaljke. Nije razumeo šta se dešava. Bio je potpuno zdrav čovek. Nije imao loših navika. Kevin Mohat je celog života igrao hokej. Bio je veoma aktivna osoba. Godinama nije bio kod lekara.
Kevin Mohat je utovario svoje stvari u auto i odvezao se kući. Prošao je raskrsnicu i uspeo da naglo zakoči. Njegov auto se zaustavio. U tom trenutku, Kevin Mohat je doživeo srčani udar. Srce mu je prestalo da kuca. Kevin Mohat se srušio ispod volana.
Otkrila ga je devojka koja je vozila iza njega. Zvala se Anđela. Anđela je zavirila u auto Kevina Mohata, ali nije videla vozača. Prišla je bliže, zavirila unutra i tek tada ugledala čoveka unutra. Bio je potpuno plav. Anđela je pozvala pomoć da izvuku vozača.
"U blizini raskrsnice bila je vatrogasna stanica. Ali vatrogasci nisu stigli deset minuta. Onda je stigla hitna pomoć i odvezli su me u bolnicu. Uklonili su mi ugrušak u levoj prednjoj silaznoj arteriji, što je dovelo do zastoja srca. Sve se to dogodilo u ponedeljak. A u subotu sam prebačen sa jedinice intenzivne nege na odeljenje. Bio sam prilično izmučen. A sledećeg ponedeljka sam imao zakazan pregled kod kardiologa, i on mi je detaljno objasnio šta mi se dogodilo", kaže Kevin Mohat.
Kevina Mohata je kući vozila njegova supruga Koni. Zamolio ju je da stane na mestu gde se sve dogodilo. Blizu raskrsnice, Kevin Mohat je ugledao banderu. Pogled na nju poslao mu je struju.
U tom trenutku, Kevin Mohat je nosio posebnu opremu koja bi ga mogla udariti strujom da mu je srce stalo. Čak je pomislio da se to dogodilo. Ali nije bila stvar u opremi. Kevin Mohat se sećao da je sanjao o stubu tog dana, 14. februara.
"Rečeno mi je da su vatrogasci prvi stigli. Njihov bolničar me je zbrinuo. Na putu kući iz bolnice, video sam baš tu vatrogasnu stanicu i predložio sam svojoj ženi da odemo tamo da im se zahvalimo. Da nisam odlučio da odem, moj san bi ostao samo to - san. Pokucao sam na vrata, a bolničar koji je bio tamo zavirio je kroz mali prozor na vratima. Pogledao me je, a oči su mu se raširile. Bolničar je viknuo: 'Poginuo si tamo, na raskrsnici!' Govorio je veoma glasno i bio je srećan što me vidi", seća se Kevin Mohat.
Pozvan je unutra. Kevina Mohata su odveli u malu kuhinju gde su vatrogasci obično ručali. Pomoćnik šefa vatrogasne službe izašao je do njega. Rekao je Kevinu Mohatu: "Tvoje srce nije kucalo dvadeset minuta."
Bolničar mi je rekao: "Kevine, nisi mogao to da vidiš, tvoje srce više nije kucalo"
Kevin Mohat je rekao vatrogascima da je video vatrogasno vozilo pored svog automobila. Njegova registarska tablica imala je slovo „E“ i brojeve „256“. Kevin Mohat je takođe mogao da navede registarsku tablicu kola hitne pomoći koja su došla po njega. Na njoj je bilo slovo "M" i brojevi "252". Takođe je detaljno opisao lokacije vozila.
"Nakon toga, bolničar mi je rekao da ga pratim. Sišli smo u garažu, a on mi je pokazao vatrogasno vozilo sa registarskom tablicom 'E256'. Bolničar mi je rekao: 'Kevine, nisi mogao to da vidiš; tvoje srce više nije kucalo. Imamo sve zapise.' Zamolio me je da se setim još nečega. Ponovo sam zatvorio oči i počeo da opisujem šta se dogodilo. Bio je tu čovek u plavoj košulji. Nekoliko meseci kasnije, saznao sam da me je isti taj čovek izvukao iz auta. Radi za građevinsku firmu i nosio je radnu košulju", kaže Kevin Mohat.
Šta je još bilo u ovom snu? Kevin Mohat je video beskonačno visoki zid neopisive svetlosti. Kevin živi u području sklonom peščanim olujama. Ovaj zid je bio sličan. Ali nije bio napravljen od prašine, već od svetlosti. Ubrzo je obavio Kevina Mohata i sve je nestalo. Više nije bilo vatrogasnih vozila, ni kola hitne pomoći, ni ljudi. Potpuna tišina i mir vladali su svuda okolo. Kevin Mohat je bio normalan. Pogledao je svoje ruke i činilo se da vibriraju od svetlosti.
Kevin Mohat je osetio majku pored sebe. Nije mogao da je vidi, ali je prepoznao njen glas. Kevinova Mohatova majka preminula je u februaru 2020. godine. Poslednje dane provela je u hospisu. Kevin je bio upozoren da će uskoro biti gotovo. Njegova majka više nije mogla da govori. Pozvao ju je u hospis i zamolio je da drži telefon uz uvo. Tako joj je govorio.
"Sećam se da sam pozvao medicinsku sestru i pitao: 'Da li je otišla?' Medicinska sestra hospisa je odgovorila: 'Njen duh je otišao, ali njeno telo to ne zna.' Bilo je to vreme kada su ulice Arizone bile prazne, svi su ostajali kod kuće. Morali smo da održimo komemoraciju preko telefona. Bio je to najtužniji dan u mom životu. Moja majka je bila društvena osoba, imala je mnogo prijatelja. Ali otišla je sama. Mislio sam da je više nikada neću videti, nikada neću čuti njen glas", kaže Kevin Mohat.
Pa ipak, Kevin Mohat je pogrešio. Upoznao je svoju majku u tom svetlu. Nije je video, ali je čuo njen glas. Kevinova majka prenela mu je samo dve reči. Ponovila ih je dva puta: "Još ne, još ne."
Kevin Mohat primećuje: "Umro sam od srčanog udara 20 minuta, a ono što sam čuo promenilo je sve." Shvatio je da gubitak njegove majke nije zauvek i da će se sigurno ponovo sresti.
Nakon toga, Kevin Mohat se našao u potpunom mraku. Bio je prestrašen. Osećao se kao da je upravo izronio sa dna jezera i hvata se za nešto, hvatajući dah. Udahnuo je prvi put i počeo da viče ime svoje žene. Ali svuda oko njega vladala je tišina.
Doktor je objasnio Kevinu da je za njega normalno da vidi mrak. Imao je probleme sa cirkulacijom. Srce mu je prestalo da kuca, a organi su mu otkazivali. Doktor je objasnio Kevinu da u tom stanju ne može da vidi ni da čuje, zbog čega vidi mrak.
Nakon incidenta, Kevin Mohat nije mogao da radi. Razvio je nove srčane probleme. Imao je poteškoća sa kretanjem. Nesposoban da se penje uz stepenice, morao je da puzi na sve četiri. Trideset dve godine, Kevin Mohat je bio jedini hranilac porodice. I u jednom trenutku, njegova porodica se našla bez prebijene pare. Tog dana, Kevin Mohat je odlučio da više ne želi da živi. Duhovna bitka je besnela u njemu dugo vremena. I sada je bila gotova.
"Ležao sam u krevetu i vrištao: 'Zašto si mi ovo uradio?' Vikao sam na Boga. Bio sam toliko ljut i spreman da odem odmah na licu mesta. A onda je zazvonio telefon. Bio je to moj stari klijent, neko kome sam prodao kuću pre oko dve godine. Obrisaо sam suze i javio se. Moj klijent je rekao da želi da proda svoju kuću i kupi drugu. Stavio sam njegovu kuću na prodaju, a par dana kasnije sam primio svoju prvu platu. Od tada stalno vodim duhovni dijalog u sebi", kaže Kevin Mohat.
Kevin Mohat je odlučio da podeli svoju priču jer postoji mnogo ljudi koji trenutno doživljavaju tugu, možda nakon gubitka voljene osobe ili na ivici da izgube sebe.
