Ana Ston, neuronaučnica i majka dvoje djece, imala je 38 godina kada je doživela kliničku smrt. Naime, njeno srce prestalo je kucati na 6 minuta, a ono što je u tom vremenu doživela potpuno joj je promenilo pogled na život.
Ona tvrdi da je u tom trenutku "napustila svoje telo" i promatrala medicinsko osoblje kako pokušava, a zatim i odustaje, od reanimacije. Pre nego što se vratila u vlastito telo, opisuje da je doživela neverovatno iskustvo – posetila je obe svoje ćerie, uključujući i stariju koja je bila više od 300 kilometara daleko, usred ispita.
Tokom tog iskustva bliske smrti, Ana kaže da je otkrila "višu verziju sebe" i postala uverena da su Bog i zagrobni život stvarni. Nakon povratka u život, u potpunosti je promenila svoj životni put – završila je studije, doktorirala i pokrenula vlastiti podcast posvećen ličnom razvoju i isceljenju od trauma. "Moj život postao je posvećen služenju – sebi, drugima i ulozi bolje majke", rekla je.
Pre te prekretnice, Ana priznaje da je živela teško i destruktivno. Opisuje sebe kao "gubitnicu", nosila je traumu iz detinjstva kao "značku časti", borila se s alkoholizmom, zloupotrebom droga, nefunkcionalnim brakom i dijagnozama poput bipolarnog poremećaja. Sve se, kaže, raspadalo. "Nosila sam se s traumom pogrešnim načinima – alkoholom, drogama, besom. Bila sam ogorčena, sebična i izgubljena", priznaje.
Trenutak smrti
Kriza je počela kada joj je menstrualni ciklus počeo i – jednostavno nije prestajao. Šaljivo je rekla prijateljici: "Mislim da ću iskrvariti do smrti." To su bile njene poslednje reči pre nego što se onesvestila. Kad se probudila, bila je u bolničkom krevetu, s osećajem da umire. "Bilo je kao da sam uzela sve halucinogene droge odjednom. Previše intenzivno. A onda – izašla sam iz tela."
Opisuje kako je promatrala vlastito beživotno tijelo dok su liječnici i tehničari pokušavali reanimaciju – i u jednom trenutku su odustali jer je bila "bivša narkomanka".
U tom trenutku, osetila je da je spremna otići – sve dok nije pomislila na svoje ćerke. U trenu se, kaže, "preselila" 300 kilometara dalje, u učionicu gde je njena ćerka polagala ispit – videla ju je, pa čak i odeću koju je nosila. Potom se "premestila" do mlađe ćerke, koja se u bolničkoj čekaonici igrala s lego kockama.
Nakon toga, našla se – kako opisuje – u "belom carstvu". Više nije imala telo, osećala se golemom, kao da može obuhvatiti celi svet. Tamo je srela "višu verziju sebe" – mirnu, snažnu, punu ljubavi. U tom trenutku shvatila je da se vraća u život. Vratila se kroz pupak – koji ju je, kaže, boleo "kao pakao".
Sve to dogodilo se u samo šest minuta – ali pamti svaki detalj. Toliko precizno da je, nakon povratka, pitala lekara je li je stvarno nazvao narkomankom. On je potvrdio da jeste. Takođeje proverila s ćerkom šta je nosila tog dana – i opis se poklapao s onim što je videla tokom izvantelesnog iskustva.
Nakon svega Ana je potpuno promenila svoj životni smer. Završila je školu, upisala fakultet, diplomirala, magistrirala i doktorirala. Pokrenula je podcast i posvetila se pomaganju drugima. "Pre sam dolazila kući i pila 12 piva. Danas ne mogu ni dotaknuti alkohol. Ne uzimam više lekove. Ne osećam teskobu. Samo mir."
Danas veruje da je ono što je najvažnije – biti dobra osoba, otvorena srca i uma. "Postoji nešto više od ovog života. To nije znanstvena teorija, to je iskustvo. I verujem da to možemo pronaći i u sebi, i u odnosima s drugima."
(Stil/ Večernji)
