Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ krajem novembra 2023. godine obavestio je građane da ako kašlju duže od dve nedelje, a taj se kašalj ne može dovesti u vezu s drugim oboljenjima, mogu kod njih urade laboratorijsko ispitivanje kako bi se ustanovilo da li je u pitanju veliki kašalj.
Veliki kašalj (pertussis), u našem narodu još poznat i kao „magareći“ može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života. Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.
Zašto se javlja veliki kašalj?
Veliki kašalj je tip respiratorne infekcije koju u najvećem broju slučajeva izaziva bakterija Bordetella pertussis. Postoji više faktora ili okidača koji mogu da izazovu njegovu pojavu, a među njima su:
- virusi
- bakterije
- nagla promena temperature udahnutog vazduha
- položaj tela
- uzimanje nekih medikamenata
- intenzivni mirisi
- srčane bolesti
- konzumiranje hrskave hrane (u nekim situacijama može da iziritira sluzokožu jednjaka).
Kako se prenosi veliki kašalj?
Prenos se odvija kapljičnim putem, a inkubacioni period prosečno traje desetak dana. Zaraznost opada tokom vremena, sa najvećom učestalošću pri kraju inkubacije. Veliki kašalj obično se javlja tokom letnjeg perioda, ali može da se pojavi u bilo kom delu godine. Zaštitna funkcija ovog simptoma ogleda se u tome što organizam pokušava da "izbaci" potencijalni izvor infekcije, signalizirajući prisustvo neke promene u organizmu.
Na osnovu kojih simptoma se sumnja na veliki kašalj i kako se postavlja dijagnoza
Prema navodima Center For Desease Controle and Prevention veliki kašalj može se dijagnostikovati kod onih osoba koje kontinuirano kašlju duže od dve sedmice, sa zacenjivanjem i nagonom za povraćanje. Veliki kašalj ponekad može da traje i do šest nedelja.
Po čemu se simptomi razlikuju od prehlade?
- jaki napadi kašlja
- crvenilo lica
- zacenjivanje
- otok očnih kapaka
- promene na koži zbog naprezanja (žile, crvenilo, svrab)
- strah
- cijanoza (plava boja kože)
- bledilo
- hladan znoj
- malaksalost i umor
- nedostatak apetita.
U težim formama bolesti moguć je i gubitak svesti sa konvulzijama.
Dijagnoza se potvrđuje na osnovu prisustva bakterije Bordetella pertussis i PCR testa. Proverava se nivo IgM i IgA antitela na ovu bakteriju, a broj leukocita i limfocita je uvećan, potvrđujući borbu organizma sa infekcijom.
Bolest ima 3 stadijuma
Bolest ima tri stadijuma, kataralni, koji traje 5 do 15 dana, karakteriše ga suv kašalj, uglavnom noćni i tada je bolesnik zarazan.
Drugi stadijum je zacenjivanje, koji karakterišu napadi kašlja sa zacenjivanjem. Vrlo često se zacenjivanje završava povraćanjem. Kašalj i zacenjivanje remete funkciju disanja, tako da mogu nastati hipoksemija i apnička kriza. Takođe, za vreme zacenjivanja mogu da se jave različite mehaničke komplikacije, kao što su povećan pritisak u lobanji, grudnom košu i trbuhu. Ovaj stadijum traje 2 do 3 nedelje. Izolacija obolelog do treće nedelje zacenjivanja, naročito je to važno za decu u čijim porodicama postoje odojčad, mala i bolesna deca, za koje ova bolest može biti i smrtonosna.
Najčešća komplikacija usled ovog stanja je upala pluća.
Komplikacije bolesti su vrlo ozbiljne
Klinički oblici variraju od lakših do teških formi koje su uglavnom praćene komplikacijama poput bakterijske upale pluća, zapaljenja srednjeg uva, zapaljenja creva, krvarenja, upale mozga i poremećaja stanja svesti. Upale mozga mogu da ostave kod dece traje posledice, psihičku zaostalost, govorne mane, epilepsiju.
ALARMANTNO
Prema podacima SZO obavezna imunizacija je u svetu smanjila incidencu pertusisa za 80 %, ali poslednje dve decenije beleži se porast obolelih. SZO procenjuje da godišnje oboli skoro 240 miliona dece mlađe od 5 godina sa mortalitetom od 4 %.
Poslednji stadijum je stadijum rekonvalescencije ili oporavka, kada se kašalj smanjuje, opšte stanje se poboljšava.
