Ako danas u Holivudu postoji glumac buntovan kao Bobi Mičam i spreman na odmetništvo od slave kao Marlon Brando, onda je to Hoakin Finiks (46).
Glumac koji se ne uklapa u stereotipe o zvezdama koje se javno ili tajno viđaju s producentima na žurkama i u hotelskim sobama i nemilice troše potpetice šetnjom po crvenim tepisima, nastavlja tradiciju neprilagođenih filmskih antiheroja zbog kojih sedma umetnost, osim zabave i novca, ima i dušu.
Rođen kao autsajder, uvek u senci priča o tragično nastradalom starijem bratu Riveru, Hoakin je primer kako se može uspeti suprotno vladajućim trendovima šou-biznisa.
- Napravio sam mnogo gluposti verujući u tom trenutku da radim pravu stvar. Kad sam 2008. rekao da zauvek napuštam glumu, bio sam uveren da je tako. Tri godine kasnije uvideo sam grešku. Važno je priznati kad pogrešiš, jer ne postoje bezgrešni - izjavio je Hoakin gostujući u šouu Jimmy Kimmel Live 2015.
I pre oblačenja odela Artura Fleka u “Džokeru” važio je za tipa koji se uspešno kreće slepim ulicama i tamnim sokacima ljudske psihe. Oduvek je imao intuitivan osećaj za osvajanje likova sociopata, luzera i neshvaćenih, usamljenih ljubavnika. U filmu Lin Remzi “You Were Never Really Here” iz 2017. igrao je oštećenog čoveka koji ubija bogataše koji siluju maloletne devojke udarajući ih čekićem. Pre toga, u delu “Her” Spajka Džounza, tokom čijeg snimanja je upoznao sadašnju verenicu, glumicu Runi Maru, bio je depresijama sklon usamljenik koji ljubav pronalazi u operativnom sistemu svog računara. Očarao je publiku u ostvarenju “I’m still Here” kada je odigrao sebe: autodestruktivnog glumca koji pokušava da izgradi hip-hop karijeru, što je Hoakin zapravo i radio u privatnom životu od 2008. do 2011. Stvari su postale još komplikovanije kada je režiser filma i njegov dobar drug Kejsi Aflek optužen za nepristojno ponašanje prema dvoje članova filmske ekipe.
Ko je zapravo najveći otpadnik Holivuda u XXI veku, glumac koga su kritičari nagradili Oskarom za glavnu mušku ulogu 2020? Njegova životna priča je atipična, kao uostalom i on sam.
Rođen je kao Hoakin Rafael Botom 26. oktobra 1974. u Rio Pijedrasu, predgrađu San Huana u Portoriku. Bio je treće od petoro dece Džona Lija i Arlin Botom. Početak njegovog života nije obećavao. Kao pripadnici i misionari kulta “Deca Boga” Dejvida Berga, harizmatičnog propovednika raščinjenog od strane protestantske crkve zbog “slobodnih tumačenja hrišćanstva”, Džon Li i Arlin su sa decom, kćerkama Rejn, Liberti i Samer i sinovima Riverom i Hoakinom, sedamdesete godine prošlog veka proveli u Folksvagenovom kombiju krstareći Srednjom Amerikom. Kada im je 1978. Berg poslao pismo sa uputstvom o “koketnom ribolovu”, zapravo korišćenju seksa za angažovanje novih članova sekte, Hoakinovi roditelji su odlučili da napuste kult. Ukrcali su se na brod u Venecueli i krenuli put Floride.
- Tada sam prvi put dobio tortu za rođendan. Napravili su je članovi posade koji su prevozili tovar igračaka u Ameriku. Nikada pre toga nisam imao novu igračku. Moji roditelji su bili brižni, jedino sam im zamerao kad sam bio mlađi što su od nas napravili vegane - otkrio je glumac u intervjuu za Veniti Fer.
Posle kratkotrajnog boravka u Majamiju, gde je Džon Li obnovio povredu kičme, porodica se preselila u Los Anđeles na inicijativu Arlin, koja je preuzela brigu o funkcionisanju zajednice. Kao simbol novog početka promenili su prezime u Finiks. Arlin je motivisala decu da pevaju i igraju na ulici, od čega su zarađivali dovoljno novca za normalan život. Početkom osamdesetih, kad je njegov stariji brat River već počeo da dobija uloge u TV serijama, Hoakin je insistirao da ga svi oslovljavaju sa Lif (List) kako se ne bi imenom razlikovao od brata i sestara (Reka, Kiša, Leto Sloboda).
Nakon nekoliko gostovanja na televiziji, filmski debi imao je 1986. u ostvarenju “Space Camp”, u kojem je igrao 12-godišnjeg klinca koji odlazi u svemirski centar Kenedi na trening za astronaute amatere. Ubrzo zatim, zahvaljujući agilnosti majke i agentkinje Ajris Barton, gostuje u antologijskoj seriji “Alfred Hičkok predstavlja” i dobija jednu od glavnih uloga u drami “Russkies”.
U školi je bio redovan kao Deda Mraz u Sahari. Ni časovi glume koje je sam plaćao nisu mu bili privlačni. Kad mu je bilo 16 godina, rešio je da se prvi put povuče iz glume. Sa ocem je otišao na proputovanje Južnom Amerikom i Meksikom. Kasne tinejdžerske dane provodio je u opijanju na žurkama. U tome je sledio brata Rivera koji je početkom devedesetih bio nadolazeća zvezda Holivuda i koji je posle uloge u debitantskom filmu Gasa van Santa “My Own Private Idaho”, gde je igrao sa Kijanuom Rivsom, promovisan u najperspektivnijeg američkog glumca.
U to vreme je Hoakin dobio prvi šamar života. Tri dana pošto je napunio 19. godinu pridružio se bratu Riveru, njegovoj devojci Samanti Metis i sestri Rejn u kultnom losanđeleskom klubu Viper Room, čiji je jedan od vlasnika u to doba bio Džoni Dep. Mladi i bogati, neustrašivi u željama i nesvesni rizika, istraživali su koliko mogu ostati budni. Nisu izbegavali zabranjene stvari. Naprotiv. River je uveliko trošio krek i kokain odlučan da proba sve zabranjeno voće. U društvu nekolicine kalifornijskih muzičara, među kojima je bio i gitarista Red Hot Chili Peppersa Fli, popio je čašicu smrtonosnog miksa kokaina i heroina.
Isprva ništa nije ukazivalo da je tragedija na ulaznim vratima njihovih života. Nastavili su zabavu. Kad su krenuli kući, oko jedan ujutro, River se srušio na trotoar ispred kluba. Nije davao znake života. Hoakin je grozničavo dozivao Hitnu pomoć. “Molim vas dođite po njega. Molim vas”, odjekivalo je Sanset bulevarom. U nemogućnosti da utvrdi da li River još diše, Rejn je pokušala da ga reanimira davanjem kiseonika usta na usta. Bio je još živ kad su ga smestili u ambulantna kola. Ali više se nikada nije probudio. Njegova smrt je konstatovana u bolnici u 1.51 sati. U toksikološkim nalazima zapisano je da je preminuo od velike količine kokaina, heroina i morfijuma.
Slomljen jer je izgubio idola, brata i vođu, Hoakin je posle sahrane objavio da okončava glumačku karijeru. Godinu dana niko nije znao gde je i šta radi. Samo je nestao. Pojavljivale su se glasine da u severozapadnim birtijama uz lokalne puteve testira otpornost jetre na alkohol i brade na udarce krupnih kamiondžija.
Tragedija za Hoakina nikada nije daleko. Uvek je tu da ga podseća kako je sve privremeno. Tome doprinose i česta novinarska pitanja o bratu. Iako je prošlo 26 godina od Riverovog odlaska, to je tema koja se još eksploatiše.
- Trudim se da ne razmišljam o tome. Zašto radim ovaj jebeni intervju? Uništićeš moju glumu - reagovao je Hoakin kad ga je novinar Veniti Fera Džo Hagan pitao za brata.
Posle povratka glumi najčešće je dobijao da igra likove konfliktnih, nesigurnih mladića. Prvu veću ulogu imao je 1995. u filmu “To Die For”, gde je tumačio mladog čoveka koga zavodi starija žena (Nikol Kidman) i nagovara da izvrši ubistvo.
Hoakinova filmska ekspresivnost, sposobnost da osvoji kadar, kako je to okarakterisao Oliver Stoun, nije promakla velikim autorima. Upravo mu je Stoun dao ulogu lokalnog siledžije u filmu “U Turn” (1997) koji je doživeo komercijalni uspeh. Dve godine kasnije pojavio se u upečatljivoj roli radnika u video-klubu u odličnom trileru “8 milimetara”. Naredna, 2000. bila je presudna za njegovu karijeru i svrstala ga je među one glumce koji se takmiče za nagrade. Prvo je u ostvarenju “The Yards” briljantno igrao uz Marka Volberga, Šarliz Teron i veterana Džejmsa Kana, da bi potpuni trijumf doživeo ulogom rimskog imperatora Komoda u “Gladijatoru” Ridlija Skota. Postao je interpretator upečatljivih negativaca, po čemu je poznat i danas kada se svi dive njegovoj ulozi Artura Fleka u “Džokeru” režisera Toda Filipsa.
Profesionalni uspeh nije pratila emotivna sreća. Posle strasne ljubavi sa Liv Tajler, godinama nije mogao da nađe partnerku s kojom bi se pojavio u javnosti. Kada je 2001. upoznao južnoafričku manekenku Topaz Pejdž-Grin, pomislio je da je konačno pronašao ljubav. Tako je bilo do 2005, kada su raskinuli, a on završio na lečenju od alkoholizma.
- Mislim da svi prođu kroz tu fazu. Veruješ da se dobro osećaš, da imaš sve, a zapravo to je privid jer ti alkohol daje lažnu sliku. Već duže vreme pokušavam da ostavim cigarete. Trudim se, ali ne uspevam. I dalje popušim dve paklice na dan. Grozno se osećam kad vidim svoje nokte i prste - priznao je Hoakin.
Do 2008. njegova karijera je išla uobičajenim tokom. Pažljivo je birao filmove u kojima će igrati. Tada je odlučio da ponovo napusti glumu kako bi se posvetio repovanju. Dve godine je repovao, snimao video-spotove i nastupao po malim klubovima, da bi se glumi konačno vratio 2012. glavnom rolom u delu Pola Tomasa Andersona “The Master”.
Ulogu u svom poslednjem hitu “Džoker” pripremao je temeljno.
- Postoji toliko različitih načina na koji se ovaj film gleda - kaže Finiks o liku Artura Fleka. - Ovde možete reći da je reč o čoveku koga je, kao i sve, trebalo čuti i razumeti.
Zbog te uloge bio je na restriktivnoj dijeti. Posetio je doktora koji ga je savetovao prilikom gubitka kilograma za film “The Master”, kada je smršao 25 kilograma. Sada je igricu podigao na viši nivo: za potrebe Džokera oslabio je 52 kilograma. Žrtva se isplatila. U 122 minuta remek-dela Toda Filipsa opisao je kroz kakvu metamorfozu prolazi čovek u distopijskom društvu nalik onome u koje je zagazila današnja civilizacija, i kako se od marginalca sa ivice socijalnih dešavanja stvara monstrum bez cilja. Artur Flek je upečatljiva paradigma današnjice s jasnom idejom da se njegova replika može javiti bilo gde na planeti.
Tokom snimanja “Džokera”, osim talenta i moći transformacije, Hoakin je pokazao i da poseduje kičmu. Neslaganje sa Robertom de Nirom pretilo je da ugrozi realizaciju filma. Obojica su imali potpisane ugovore i tvrdoglavu narav. Ironično deluje da su jedva komunicirali na snimanju, delom zbog različitih glumačkih metoda, delom zbog umetničkog sujeverja.
- Nisam voleo da pričam s njim na setu - priznaje Finiks. - Prvog dana smo rekli jedan drugom dobro jutro, i ne sećam se da smo nakon toga razgovarali.
Konflikt je nastao kad je De Niro insistirao da zajedno pročitaju tekst pre nego što snime scenu. Smatrao je to standardom profesionalizma. Hoakin je, međutim, bio izričit da to ne želi, pravdajući to svojim prirodnim stilom glume “nek se dogodi što treba da se dogodi”. Tih napetih dana seća se veoma dobro reditelj Tod Filips.
- Bob me zvao i upozorio: “Reci mu da je glumac i da mora da dođe kako bismo prošli tekst”. Našli smo se u kancelariji kompanije De Niro na Menhetnu. Finiks je promrmljao svoj tekst i nakon toga otišao u ugao da puši. Robert ga je pozvao u kancelariju, na drugi sprat, na razgovor. “Ne mogu, moram da idem kući”, odvratio je Hoakin. Morao sam da se umešam: “Ovo je Robert de Niro, na kraju krajeva”, rekao sam, pa je on nevoljno odlučio da popriča s njim. Pošto su razgovarali o nekoliko manjih pitanja, De Niro se okrenuo prema Hoakinu, uzeo mu lice u šake i poljubio ga u obraz. “Biće sve u redu”, rekao je. “Bilo je tako lepo” - otkrio je Tod Filips.
Od 2016. Hoakin je u vezi s koleginicom Runi Marom, s kojom se prošle godine verio i dobio dečaka kojem su dali ime - River. Zbog nje se podvrgao hipnozi kako bi ostavio cigarete, dok je ona sledeći njegov primer ušla u svet veganstva. Oboje ne nose odeću od kože dobijene ubijanjem životinja.
Premda ga mnogi vide sa Oskarom za glavnu mušku ulogu u ruci, Hoakina neuspeh neće promeniti. I dalje će najčešće nositi dosta korišćene “starke” i ispranu majicu, ispod koje se na ramenu nazire tetovaža kruga.
- Moja tetovaža nema značenje. Nervira me kad svako svojim potezima daje neka tobože dubokoumna značenja. To je sve sranje - kaže Finiks.
