Niko, ko nije barem jednom ušao u njegov studio, ne može reći da je zaista poznavao Otavija Misonija, kojeg su prijatelji zvali Tai.
Nepregledna odaja, u porodičnoj kući u mestu Sumirago, regija Vareze na severu Italije, čiji kraj kao da se gubi u bajkovitoj šumi planine Monte Roza, na najbolji način oslikava njegovu maestralnost. Tamo, gde su od nameštaja i knjiga ipak važnije tkanine i boje, u jednostavnosti svog carstva, moguće je istinski shvatiti magiju Misonijeve umetnosti.“Pitaju me odakle mi inspiracija posle toliko decenija rada. Pronalazim je u svakodnevnim situacijama, u razgovoru s prijateljima, u vinu koje sam popio, u onome što sam pročitao, o čemu sam razmišljao…
Davno, kad smo Rozita i ja tek počinjali, mnogo se radilo, a bilo je malo para. Uvek smo bili u crvenom i kada smo na računu imali koju liru osećao sam se najbogatijim čovekom na svetu. Od tada do danas svašta nam izdešavalo, ali smo uvek imali jedno drugo i zbog toga nam je bilo lakše. Još mi nije jasno kako je došao taj ogroman uspeh, kako smo dospeli na naslovne strane, u svet…”, govorio je Misoni, čije tkanine, jedinstvenog stila, prepoznatljivih i upečatljivih motiva, od pedesetih godina prošlog veka pa do danas vladaju modnim svetom, čineći ga radosnijim i lepšim.
Rođen je 11. februara 1921. godine u Raguzi, današnjem Dubrovniku, kao sin pomorskog kapetana Vitorija Misonija i plemenite Tereze Vidović, pripadnice stare plemićke šibenske porodice. Imao je šest godina kada je porodica preselila u Zadar, gde je proveo detinjstvo i mladalačke dane do 1941. “Otac je bio kapetan duge plovidbe, viđao sam ga jednom godišnje kada bi nakratko dolazio kući nakon putovanja po svetu. Počeli smo da razgovaramo, da se zbližavamo tek kada je penzionisan, kada je bilo dovoljno vremena i za šetnje i duge zajedničke obroke. Tada sam otkrio jednu osobu koju nikada ranije nisam zaista upoznao. Sreća je da sam imao divnu majku koja je uvek bila anđeoski smirena, koja nije znala šta je tuga i koja je stalno ponavljala da njenoj deci ništa ružno ne može da se desi. Uvek me savršeno razumela i podržavala. Kada me pitaju zašto sam toliko naklonjen ženama i zašto mi je stalo do njih, odgovaram – jer sam imao divnu, predivnu majku”, govorio je Otavio Misoni, koji je bio poznat kao jednostavna osoba, izuzetno posvećena porodici.
Od aprila 1953. godine bio je u braku je sa Rozitom Jelmini, s kojom je dobio troje dece: Viktorija (1954), Luku (1956) i Anđelu (1958). Imao je i devetoro unučadi, a svi punoletni članovi uključeni su u porodični posao.
Majka je verovala da Otavio može da bude bolji od ostalih, iako je u srednjoj školi, a i kasnije, bio katastrofalan učenik: “Stalno sam ponavljao i ponavljao, a uglavnom nisam ni išao na nastavu. Jedino što me u školi zanimalo bilo je crtanje. Školovao sam se u Trstu i Milanu, ustvari, manje sam učio, a više se bavio sportom. Majka se nije bunila, puštala me da spavam koliko sam hteo jer sam bio nemoguć, nepodnošljiv kad sam bio nenaspavan. Moj ulazak u svet mode desio se sasvim slučajno, kada je kućni prijatelj nagovorio majku i tetku da kupe mašinu za pletenje. I, onako, iz čiste radoznalosti počeo sam da raditi sa njima.”
Još kao dečak počeo je da pokazuje neobičan osećaj za estetiku, mada je njegova prva ljubav bio sport. Sa 16 je postao član atletske italijanske reprezentacije, a s 18 je bio svetski omladinski prvak u trčanju na 400 metara. Nikada nije prestao da se bavi sportom: s 80 je učestvovao u takmičenju italijanskih i svetskih veterana u disciplinama lake atletike. Drugi svetski rat prekinuo je Misonijevu sportsku karijeru i otkrio mu “okrutnu stranu sveta”, kako često zna da kaže. Bio je učesnik bitke kod El Alamejna 1942. godine, kada je zarobljen, te je četiri godine proveo u egipatskom zatvoru.
Ima 75 godina, a lice i telo žene od 40: Ovo su njeni trikovi! (FOTO)
Po povratku iz zarobljeništva u Egiptu 1946, Otavio je u Trstu, godinu kasnije, pokrenuo radionicu za izradu sportske odeće, zajedno sa prijateljem, bacačem kladiva Đorđom Obervergerom. Modna kuća Missoni nastala je nešto kasnije, 1953, zajedničkim snagama Rozite Jelmini i Otavija, koji su se upoznali 1948. na Olimpijskim igrama u Londonu. Deset godina mlađa Rozita, čija je porodica posedovala fabriku vezenih tkanina i šalova na severu Italije, u mestu Golaseka, tada je u Londonu studirala engleski, a Tai dizajnirao odeću italijanske reprezentacije.
Godine 1958. prvi put se u izlozima robne kuće Rinascente pojavila odeća s etiketom Missoni i jednako oduševila javnost i modne kritičare. Njihove kreacije pojavljuju se u modnim časopisima, a 1962. za izradu tkanina počinju da koriste mašinu Rachel, inače namijenenu za pletenje šalova. Lagani, višebojni materijali bili su prava inovacija, osveženje na tadašnjem modnom tržištu, i garantovali su komercijalni uspeh kolekcija.
Avangardni univerzum: Zavirite u ružičastu vikendicu Pjera Kardena u Kanu! (FOTO)
Prva Misonijeva samostalna modna revija održana je 1967. u Firenci, kada je Rozita zamolila modele da skinu grudnjake, jer su navodno pogrešne boje, što je, uz dotad neviđene tkanine, izazvalo pravu senzaciju. Među posetiocima prepune Palazzo Pitti bila je i Dijana Vriland, tadašnja urednica američkog magazina Vog. “Ne postoje samo boje, nego i nijanse”, izjavila je oduševljeno i pozvala ih u Ameriku. Jednako oduševljenje usledilo je i preko okeana: izrazom put together Otavio je objasnio kako je njegova originalnost u tome što je pomešao boje i motive na način na koji se niko do tada nije usudio.
Neverovatan kaleidoskop boja i upečatljiva prepoznatljivost dezena s Misonijevim potpisom otvorili su mu vrata i nekih od najvažnijih muzeja. Nemoguće je nabrojati sve izložbe posvećene umetnosti iza koje su stajali Otavio, Rozita i, kasnije, članovi njihove porodice, a najveće su bile retrospektivna, povodom 25 godina rada, 1978. godine u njujorškom muzeju Metropolitan, te 1979. u Milanu, pod nazivom Missonologia, koja je potom postavljena i u Art Museumu Univerziteta Kalifornija u Berkliju i u galeriji Yurakucho Asahi u Tokiju.
Trenerka je znak životnog poraza: Legendarne izjave Karla Lagerfelda, koje ćemo zauvek pamtiti!
Inventivni, maštoviti i ambiciozni supružnici, podstaknuti uspehom u modnom svetu, odlučili su da krenu još dalje: 1983. nastaje Missoni Casa, brend koji se bavi dizajnom posteljine, prekrivača, tepiha, zavesa, nameštaja, ukrasnih predmeta za kuću. Postižu ogroman uspeh, za koji je najzaslužnija Rozita Misoni, kojoj je uređenje doma oduvek bila velika strast. Rozitine ideje počivaju na njenoj tvrdnji da se kuća koja živi mora stalno menjati i da nikada nije završena, kao i na veselim, živopisnim, sofisticiranim komadima nameštaja, i istim takvim predmetima, koje s vremena na vreme treba premeštati s jednog na drugo mesto. “Namestiti kuću znači slobodno, ugodno i neformalno stvarati prostor koji će da nam bude na raspolaganju za porodične aktivnosti, susrete, iznenadne goste… Tkanine, jastuci, tepisi su kao slagalica, kao pazle kojima ćete da izrazite vlastiti karakter i želje, jednako kao odećom.”
Misoni ima čak 25 brendova, najpoznatiji su M Missoni, Missoni Home i Missoni Menswear, a njihovu odeću vole i u zvezdanim krugovima. Među stalnim klijentkinjama su Demi Mur, Kameron Dijaz, Kejti Holms, Nikol Riči…
Brand Misoni sklopio je ugovor sa Rezidor Hotel grupom, te je nastala nova vrsta luksuznih hotela Misoni: prvi je otvoren 2009. u Edinburgu, početkom 2011. u Kuvajtu, zatim u Turskoj i Omanu, a 2014. će da bude otvoren i u Brazilu. Rozita Misoni izjavila je da su kod uređenja hotela bili vođeni idejom da prostor učine što udobnijim za goste, a da zadrže prepoznatljivost Misonijevog modnog rukopisa.
Kako je želeo da posloži sva dešavanja tokom devet decenija života, Misoni je početkom 2010. objavio autobiografiju simboličnog naziva – Život na vunenoj niti (Una vita sul filo di lana), u kojoj je ispričao najvažnije događaje vezane za detinjstvo, ljubav, porodicu, sport, posao, rat… Njegov svakodnevni život uvek je bio ispunjen susretima sa prijateljima, kolegama, modelima, manekenkama, kako je Otavio volio da kaže “ugodnim društvom za svaku priliku”, a svaku izgovorenu rečenicu završava smehom. “Bistar um mi je najvažniji. Godine su ružna bolest, možete je lečiti, ali ne možete i ozdraviti. Ako si zdrav, može biti lepo, ali, opet, kratko traje. Još se osećam kao mladić koji se muči da bi odrastao”, izjavio je u jednom od poslednjih intervjua Otavio Misoni, koji je umro 9. maja 2013. Imao je 92. godine, bio je vitalan, zdrav i aktivan, ali ga je shrvala velika tragedija koja je u januaru 2013. zadesila porodicu Misoni. U karipskom moru, u blizini Venecuele, nestao je privatni avion u kojem su bili najstariji sin Vitorio, njegova supruga i još četvoro ljudi. Pronađeno je samo telo kopilota, a potraga za telima putnika bila je bezuspešna.
