Glumačku karijeru Ana Franić Ižaković (38) počela je pre 17 godina ulogama u filmovima "Klasa 2002" i "Zona Zamfirova" koje su joj popločale put uspeha.
Glavna uloga Saše u filmu "Diši duboko" 2004. godine lansirala ju je u vrh popularnosti, a za uverljivo odigrani lik koji donosi kontroverzne životne odluke nagrađena je "Velikom poveljom" na Filmskom festivalu u Nišu za najbolju žensku ulogu.
Publika ju je obožavala kao Dacu u "Mješovitom braku" , a imala je zapažene uloge u seriji "Ulica lipa", u filmu "Na lepom plavom Dunavu", kao i na daskama koje život znače.
U jeku popularnosti u njen život je uplovio ronilac Marko Ižaković, kojem je 2013. godine izgovorila sudbonosno "da" i na krilima ljubavi okrenula novo poglavlje, odselivši se u Split. Njihov život oplemenili su sinovi Andrija i Martin.
Šarmantna i talentovana glumica je posetila rodni grad, a mi smo iskoristili priliku da porazgovaramo s njom o životu u najvećem gradu u Dalmaciji i roditeljskim izazovima i strahovima.
Da li je vaša odluka najveća ludost koju ste uradili zbog ljubavi ili hrabrost da promenite život iz korena prateći svoje srce?
"I ludost i hrabrost, pogotovo u tim godinama započeti život na drugom mestu, gde su drugačije navike i ritam. Ali, manje su promene nego kod ljudi koji odu u Ameriku ili Skandinaviju. Nisam se dvoumila jer nisam osoba koja bi zbog posla žrtvovala porodičan život. Ne mislim da je karijera najbitnija, ali je važna da bi kompletirala ženu. Sada kada imam porodicu, muža koga volim, osećam da je došao period kad mi je potrebno da nastavim da radim ono što volim".
Jeste li u nekim situacijama u životu zažalili što ste slušali srce, a ne razum?
"Nisam, jer ne bih bila srećna da se nisam ostvarila u ulozi majke i supruge. Možda bih samo donosila drugačije odluke da sam u Srbiji bila zaposlena, a ne slobodni umetnik, da me je nešto konkretno vezivalo".
Šta vam je najviše nedostajalo iz Srbije i na šta vam je bilo najteže da se naviknete u Splitu?
"Prijatelji i porodica su mi falili, oni čine vaš grad i svet, da sam mogla da preselim i najbliže ljude mislim da bi ta promena bila mnogo manja. Usamljenost je prisutna, muž i porodica su jedno, ali svi vučemo prijateljstva iz najranijeg detinjstva. U godinama sam kada se teže ostvaruju kontakti za ceo život i teško mi je bilo što sam najdraže ljude, izuzev porodice ostavila ovde. Ali, koliko god da mi je nedostajala Srbija i Beograd, ovo je isti balkanski mentalitet. Split je moj drugi grad, baka mi je tamo živela, pa za mene nije nepoznato mesto".
U Splitu ste nastavili sa glumom..
"Kad sam došla počela sam da radim u pozorištu, dobila sam uloge preko audicije, težim, ali lepim putem. Za godinu dana sam odigrala tri glavne uloge zaredom. Ali onda sam ostala trudna najpre sa jednim sinom, zatim sa drugim., te četiri godine apstiniram od glume".
Kolika je razlika između naših i njihovih glumačkih uslova, obrazovanja i procesa rada i šta kažu o našim umetnicima?
"Za isti posao se školujemo, ali tek kad odete preko gde su uslovi malo bolji vidite koliko je taj posao malo manje stresan kada ga radite u boljim uslovima. Mi imamo fantastičnu glumu i glumce, to i Hrvati znaju i međusobno pričaju o nama, i kolege i publika vole naše filmove i ističu da smo bolji od njih. Zaista smo cenjeni u regionu".
Glumce biju predrasude da su sujetni ljudi. Koliko ima istine u tome?
"U umetničkim poslovima su neke stvari vidljivije i možda izraženije jer su izloženi javnosti i zavise od nečijeg ukusa. Ali, te ljudske slabosti postoje u svakoj profesiji. Mislim da nema sujetnijih ljudi od lekara i advokata. Citirala bih jednog mog kolegu: Mnoge predrasude važe za glumce, ali pre bih rekao da više promiskuiteta ima u tramvaju nego u pozorištu. Imamo slabosti kao i svi ljudi, ali mnogo je morala utkano u naš posao i to nas na Akademiji uče. U glumi ne postoji pravilo po kome se vidi da je nešto kvalitetno. Neki glumac može da dobije Oskara, ali pojaviće se neko ko će reći da on to nije zaslužio".
Kakva sećanja u vama budi uloga Dace u Mješovitom braku?
"Lepa srećanja, saradnja sa dragim ljudima, pre svega sa kolegama sa klase, sa Slobodom i Andrijom sa kojim sam posle radila godinama i u pozorištu, pa sam Mimom Karadžićem. Kad pomislim na tu seriju najviše pamtim hrabrost i ludost Milana Karadžića da daje šansu mladim licima. Pravi je reditelj pedagog i ostao je sinonim za glumačkom tatu".
Maja Mandžuka za Stil o Holivudu, Cviji i humoru Srba: Pravi prijatelji se ponašaju ovako!
Koja uloga vam je bila najveći izazov u karijeri?
"Svaka na svoj način. Koliko god da glumci urade nešto dobro i dobiju priznanja za to, za svaku novu ulogu su na nuli i testu da li će uspeti. Svaki posao je novi izazov jer nosi i saradnju sa drugim kolegama".
Koliko ste se promenili otkako ste postali majka?
"Onoliko koliko ta uloga čoveka promeni. Mislim da niko ko se ne ostvari u ulozi roditelja, ne može da zna šta to sa sobom nosi. Kada se ostvarite u toj ulozi, dobijete mnogo strahova koji se pojačaju, pa ih posle nosite na leđima. Čoveka najviše promeni promena prioriteta pogotovo u prvih par godina kad su deca mala i najveći je problem što tada čovek izgubi sebe".
Koji su vaši najveći roditeljski strahovi?
"Uvek se više brinete za sebe, šta ako se meni nešto desi pa moja deca ostanu sama. Poznajem i ljude koji su bili adrenalinski zavisnici, a od trenutka kad su dobili decu počeli su da se plaše od toga, u strahu su za njih, za egzistenciju i sve što život nosi. Bitno je da čovek ne dozvoli da ga strahovi parališu. Treba živeti svaki dan iz početka i prilagođavati se njima".
Koje metode u vaspitanju primenjujete i na koji način gradite autoritet?
"Dosta sam stroga, suprug je blaži. Tvrdoglava sam da isteram svoje, a imam i tvrdoglavu decu, pa je neprestana borba. Trudim se da imamo rutinu i da budem dosadna u tome, deca to vole. Kod mene se zna red, idu na spavanje u 20 h, jedu zdravo. Posvećena sam im, ali se trudim i da nađem malo vremena za sebe, mislim da bi čovek poludeo ako ne bi imao neki izduvni ventil".
Mislite li da roditelji danas greše kada previše povlađuju deci i dopuštaju im da isteraju svaki hir?
"Dosta se promenilo vreme u odnosu na period kada smo mi bili mali. Život je danas mnogo stresniji, roditelji više rade, manje vremena imaju za decu, sve se izokrenulo. Verujem da ukoliko se postave prave vrednosti od početka teško da ne odgojite neko dobro dete. I kada možda pomislite da je vaše dete najgore, izađete na ulicu i vidite i ostale kako se na isti način valjaju po podu, pa sebi oprostite".
U kakve ličnosti želite da izrastu i koje moralne vrednosti prenosite na njih?
"Volela bih da budu svoji, da što manje liče na nekog od nas. Najviše bih volela da imaju emocionalnu i socijalnu inteligenciju jer to je u današnje vreme neophodno. Koliko god da su vam deca osetljiva, vredna i radna, ukoliko nemaju te dve veštine ne mogu biti srećniji. Čak i da nisu dovoljno pametni ako ovladaju sa njima dobro će prolaziti u životu. Mi kao roditelji to kod njih negujemo. Volela bih i da odu odavde, ne toliko zbog standarda koliko zbog balkanskog ludila, mržnje koja se stotinama godina vuče u krug. Zato bih volela da žive rasterećeni negde gde će se baviti svojim životom, a ne istorijskim nasleđem od pre 500 godina".
Pratite li modu i kako biste okarakterisali odevne komade u svom garderoberu- kao klasične ili moderne?
"Volim modu i da spajam nespojivo kad je za to prilika. Kad sam sa decom obično sam u majicama, farmerkama i patikama. Ne smatram da treba da budem na štikli od 10 centimetra da bih vodila decu u park. Volim neobične komade, veliki sam inadžija, ne volim nešto što nosi svako na ulici koliko god da je u trendu. Imam svoj pečat, uklapam skupo sa jeftinim. Kažu mi da imam stila, kad hoću".
Nepogrešiva letnja odevna kombinacija?
"S obzirom na to da celo leto provodim na ostrvu, moja omiiljena kombinacija su teksas šorts, kupaći kostim, majica i japanke koje ne skidam celo leto, imam ih 10 pari. Sa druge strane, žene koje žive u gradu mogu da nose duge haljine i sandale"..
Ko je po vašem mišljenju najstilizovanija javna ličnost u Srbiji i regionu?
"Ima ih dosta, pogovovo bivše manekenke koje super izgledaju. Maja Uzelac je fantastična. Hrvatske glumice i pevačice imaju stila i možda malo više hrabrosti nego žene kod nas. Judita Franković se lepo oblači. Hrvatice su žene na kojima vidite stvari koje nikad ne biste obukli, ali one ih nose tako da na njim izgleda fenomenalno. Vole vintejdž, prestare stvari. Najlakše je otići u radnju i skinuti sve sa lutke, ali kad neko ima hrabrosti da to ponese, to je umetnost".
Emina Jahović za Stil o nezi, ishrani i odevanju: Turkinje imaju više stila od Srpkinja, evo zašto!
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
