Nakon uloge ruske grofice u "Crvenom mesecu" 2019. godine, Isidora Građanin (25) ponovo će oživeti istorijski lik u dugometražnom filmu "Zaliv" reditelja Draška Đurovića.
Romantična ljubavna priča seže daleko u prošlost, šest dana pred Prvi svetski rat, a prelepoj glumici pripala je glavna uloga misteriozne Lize. Zanimljivo je da će u prvom delu filma igrati i legendarna glumica Marisa Berenson, dok u drugom stiže i Majkl Medsen.
Isidoru ste voleli kao Sašku Čičanović u "Junacima našeg doba" , tužiteljku Tanju u "Ubicama mog oca" , gledali ste je i u "Sinđelićima", "Urgentnom centru", tinejdžerskoj seriji "Moja generacija Z", u filmu "Ključ" igra glavni negativni lik, a sada je pred njom novi glumački izazov.
Zato smo razgovor počeli pitanjem čime ju je "kupila" uloga Lize i šta joj je bilo najintrigantnije u građenju tog lika.
"Oduševila me je intrigantna priča o ljubavnicima koji se sreću nakon mnogo godina u Bokokotorskom zalivu koji je prepun političkih sukoba i koji će, kao i ceo Balkan, a ubrzo i svet, upasti u krvoproliće. U vazduhu se oseća neka specifična težina, ali uprkos tome emocija koju film nosi je opijajuća. Ljubav koju glavni likovi nose ravna je epskim ljubavnim pričama. Karakteri su obojeni, a lokacije na kojima se snimalo i na kojima će se još snimati su bajkovite. Liza je misterija, u sebi nosi vatru koju je na neko vreme suzbila, ali će se opet probuditi i razbuktati i ona će pokazati svoj pravi karakter. Izuzetna je čast igrati takav lik".
Koliko je bilo teško ući u epohu uoči Prvog svetskog rata, šta vam je bio najveći izazov?
"Tek me čekaju ozbiljne pripreme i probe sa rediteljem i lektorom kako bih savladala akcenat. S obzirom na to da obožavam epohu i već duže vreme dosta čitam i istražujem o datom periodu, nadam se da ću uspeti da dočaram Lizin karakter i vreme u kome se radnja odigrava".
Među glumačkom ekipom je i holivudska zvezda Marisa Berenson. Kakav utisak je na vas ostavila, postoji li neka anegdota sa njom?
"Marisa je prava dama, odiše elegancijom i otmenošću, što i ne čudi jer je iz ugledne porodice, a i postigla je velike uspehe u svojoj karijeri. Nismo delile kadar, njen lik je poput naratora u filmu, ali ne smem da otkrivam koja je povezanost naših likova. Od nje može mnogo da se nauči, pre svega o pristupu spremanja uloge, a interesantno mi je bilo što, iako je svetska zvezda, nije mogla da prikrije malu tremu i nervozu koju je imala pred snimanje".
Izjavili ste da najviše volite da igrate istorijske likove jer vas vuče melanholija ka istraživanju davnih vremena gde je sve romantičnije nego danas.
Da li je romantika nestala, izgubila na značaju ili se promenio način iskazivanja osećanja, pre svega ljubavi?
"Da mogu da biram, uvek bih igrala istorijske likove. Kada sa ove distance posmatramo neke događaje iz prošlosti ili čitamo literaturu iz ranijih perioda, sve izgleda mnogo poetičnije. Između ostalog, to je i zbog toga što često nemamo sve informacije o tim događajima, pa često ljudi domaštavaju detalje, a sve je obavijeno velom tajnovitosti, pa nam deluje prijemčivo da sanjamo o nekim starim vremenima.
Iako obožavam da istražujem istoriju, verujem da su prave emocije neuništive, svet je pun sanjara i romantika, najvažnije vrline traju i uvek će ih biti. Postoje poteškoce i otuđenost među ljudima danas, ali pravim i suštinskim emocijama se moramo voditi".
Da li su društvene mreže i tehnologija ubile romantiku?
"Većina ljudi u virtuelnom svetu pokušava da predstavi sebe boljima nego što jesu, da istakne najlepše momente tako da svi misli da je u njihovom životu sve savršeno. Mnogi se više trude oko svog profila nego oko realnog života. Kada gledam profile nekih ljudi često stičem utisak da gledam katalog, smatram da je to veliki problem. Dostupnost i pravljenje lažne slike o sebi ubijaju romantiku. Nedostaje nam pravi kontakt i osećanja hemije koju doživiš s nekim prilikom susreta 'oči u oči'.
Takođe, mislim da je problem u tome što su se pomešale uloge muškaraca i zena, manje je kavaljerstva i viteških vrlina među muškarcima jer žene na svoja pleća stavljaju ulogu lovca koji preuzima inicijativu. Nisam pristalica toga, ali i ne smatram da je sve tako crno. I danas ima predivnih ljubavnih priča i pravih dama i kavaljera".
U kojoj svojoj dosadašnjoj ulozi ste pronašli sebe privatno, a koja vam je sušta suprotnost?
"Sa svim likovima koje sam igrala imala sam neke zajedničke osobine, sa nekim u manjoj, a sa nekim u većoj meri, zato sam ih sigurno i dobijala. Čak i kada za neke uloge smatraš da su ti sušta suprotnost, kada zagrebeš ispod površine pronađeš ipak neke dodirne tačke. Uloga Saške u "Junacima našeg doba" mi je draga jer je drugačija od onoga što sam igrala do tada. Takođe, uloga Katarine u "Crvenom mesecu" mi je prirasla k srcu jer sam imala mogućnost da pokažem emotivnu stranu".
Šta najbrže može da vas rasplače, a šta nasmeje do suza?
"Najviše se smejem u društvu najbližih prijatelja i porodice jer su izuzetno duhoviti i dovedu me do suza smehom. Rasplačem se na neke dirljive priče ljudi oko sebe, nekad i na određene pesme i filmove".
Mnogi vas svrstavaju među najlepše naše glumice. Šta vam je lepota donela, a šta oduzela?
"Lepota je u oku posmatrača, ali prijaju mi komplimenti. Trudim se da budem negovana i da vodim računa o izgledu, pre svega, o zdravlju. Uvek kažem da je lepota dar, ali ne može mnogo da donese ako ne radiš na sebi i svim ostalim aspektima ličnosti. Ponekad osetim da ljudi te stvari kod mene zanemare, zasmeta mi, ali generalno ne obazirem se na to već idem svojim putem i trudim se da svakodnevno napredujem".
Koje su najveće zablude o glumicama?
"Za glumce misle da su svi ekstrovertni i 'zabavljaci' u društvu. Naišla sam na poneke ljude, srećom retki su, koji na glumice gledaju kao na žene lakog morala, što mi je bilo strašno i poražavajuće, ali posle sam se smejala jer je to mišljenje iz nekog prošlog veka. Većina mojih koleginica i kolega su divni, svestrani, obrazovani ljudi čvrstih stavova i moralnih vrednosti s kojima je uživanje razgovarati i razmenijivati mišljenja".
U jednom intervjuu ste rekli da ste skoro celo detinjstvo proveli kod bake i deke na selu. Da li je za decu bolje da odrastaju na selu ili u gradu, čemu je vas odrastanje u prirodi naučilo?
"Srećna sam i zahvalna na svom detinjstvu, to je bio najlepši period mog života. Odrasla sam kod babe i dede na selu, dok su mi baba i deda sa očeve strane živeli preko puta našeg tadašnjeg stana u Beogradu. Babe i dede su najveće blago na svetu, tu su da razmaze. A ja sam imala sreću da me predivni ljudi odgajaju i nauče pravim vrednostima. Posebno moja baka sa sela, od nje sam naučila da nema nemogućih snova. Imala sam svoje društvo i sve vreme smo se igrali napolju, ručali su kod nas i provodili vreme u našem dvorištu i kući. Bilo je pravo veselje i ogromna sloboda. Ne mogu da zamislim lepše odrastanje".
Prošle godine ste otkrili da se hranite autofagijom. Da li ste još na tom režimu ishrane, kakvo je vaše iskustvo?
"Bila sam na autofagiji dva meseca, ali sam odustala jer mi se činilo da ipak moram jesti manje obroke više puta dnevno, takav mi je metabolizam i od gladovanja se uspori".
Kako se sada hranite?
"Jedem na 4 sata, uglavnom zdrave i hranljive namirnice, svakog dana pripremim obroke za sutradan i nosim sa sobom kada radim ili idem van kuce. Kolege i saradnici se ponekad šale da me poznaju po kesi sa hranom. Ume da bude opterećujuće i naporno, ali navikla sam se i mislim da pozitivno utiče na moje zdravlje i izgled".
Više od godinu dana treninrate kik boks. Koji je bio vaš motiv da se opredelite za takve treninge i koliko ste zadovoljni rezultatima?
"Krenula sam na kik boks jer mi je trebalo zbog jedne uloge u projektu koji je do daljnjeg odložen. Međutim, mnogo mi se dopao taj sport i odlučila sam da nastavim. Nisam ranije istrajala u treninzima jer su mi teretana i fitnes bili dosadni, a sada se zabavljam, učim novu veštinu, osećam se korisnije i snažnije i pritom je sjajan trening. U klubu gde treniram stekla sam i prijatelje, dok sam ranije vežbala kao po kazni".
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)
