Obavezno pročitajte

Meso se čuva 3, a sarma najviše 4 dana: Izbegnite trovanje hranom tokom praznika!

Nemojte se otrovati za praznike i pročitajte savete stručnjaka o ishrani pojedine vrste hrane. Kuvanu i pečenu hranu bolje ne držite na balkonu jer se mikroorganizmi stvaraju na temperaturi već od 5°C

Trpeza 25.12.2017. - 16:02h Autor: 24sata.hr
Foto: Shutterstock

Posledice trovanja hranom mogu biti vrlo neugodne, pa čak i opasne, zato obratite pažnju na pravilno čuvanje, ali i izgled miris hrane koja se nije pojela u prva dva dana, upozorava nutricionistkinja Nataša Šoštarić.


Uz bogati praznični sto vežemo lepe uspomene iz detinjstva, a Božić nije potpun bez mirisa sočnog mesa i slatkog kolača.

 

Međutim, često je teško proceniti pravu količinu hrane za celu porodicu koja se tih dana okupi oko prazničnog stola pa najčešće preteramo. Zato je važno ostatke hrane pospremiti na pravilan način kako bi ona u potpunosti bila sigurna za ponovnu konzumaciju.

 

Ova namirnica se kvari sat vremena nakon kuvanja: Lako možete da se otrujete!

foto: Profimedia

- Hrana je podložna kvarenju na temperaturama između 5 i 6 stepeni. Te su temperature najpogodnije za razvoj mikroorganizama pa hranu treba staviti u frižider ili zamrzivač najkasnije dva sata nakon jela - savetuje nutricionistkinja Nataša Šoštarić.

 

Najčešće se na prazničnom stolu nađu tradicionalna sarma, meso, nezaobilazna ruska salata, pite i okrepljujuća teleća čorba. Važno je imati na umu da je sarma najotpornija, ali svakako ima svoj rok trajanja.

 

- Sarmu je potrebno čuvati u frižideru pa je treba pojesti između tri do četiri dana. Preporučuje se podgrevanje količine dovoljne za jedan obrok pa obavezno pustite da provri kako bi se sprečio rast mikroorganizama. Može se i zamrznuti pa tako čuvati do četiri meseca - kaže Šoštarić.

 

Prasetinu, kao i ostalo pečeno meso, treba pojesti u tri dana. Riba je pak podložnija kvarenju i ne bi se trebala jesti duže od dva dana.

 

Hranu koja vam je sumnjiva nemojte probati ili pokušati “spasiti” od propadanja podgrevanjem - jer to neće pomoći. Bolje je bacite.

 

Mikroorganizmi ispuštaju toksine koji se ne uništavaju termičkom obradom.

 

Odmrznutu hranu nikad ne zamrzavajte opet.

 

Sve možete zamrznuti, ali taj postupak može uticati na ukus i svojstva pojedine hrane.

 

Glavna razlika između trovanja hranom i stomačnog virusa: Ovo može da vam spasi život!

foto: Shutterstock

- Umaci mogu izgubiti svoju kremastu konzistenciju, dok će povrće izgubiti svoju boju. Lisnate salate posebno nije dobro zamrzavati, kao ni majonez - objašnjava nutricionistkinja Nataša Šoštarić.

 

Zamrznute ostatke poželjno je potrošiti u roku od 2 do 6 meseci. Jednom odmrznutu hranu ne treba ponovo zamrzavati, zato pakujte ostatke na način da ih odvojite da vam budu dostupni za jedan obrok.

 

Trudnice moraju biti posebno oprezne

 

Ako je hrana koju konzumiramo bila u kontaktu sa bakterijama, a nakon toga nije termički obrađena, postoji rizik od trovanja Salmonelom, Toksoplasmom i Listeriom. Posledice trovanja ovim bakterijama u najtežim slučajevima mogu izazvati smrt fetusa kod zaražene trudnice, upozorava Šoštarić.

 

Umanjite šanse za trovanje hranom odvajanjem mesa i povrća

 

Voće i povrće dobro operite i posebno pakujte.

 

- Obratite pažnju na to da sveže namirnice odvajate od termički obrađenih i ne mešajte razne vrste mesa. Ne čuvajte zajedno meso i povrće jer je veći rizik da će bakterije s mesa preći na povrće, a salatu naknadno nećete termički obraditi kako biste uništili mikroorganizme - savetuje Nataša Šoštarić.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs