Svako od nas se barem jednom u životu susreo s problemom mucanja – bilo da je i sam nekad mucao ili poznaje nekog ko ima ili je imao tu poteškoću.
Mucanje je zapravo govorni poremećaj koji uključuje ponavljanje reči ili slogova ili pak nemogućnost izgovaranja određenih glasova.
Razdoblje mucanja prolaze brojna deca u dobi od 2 do 5 godina.
Budući da je to period u kojem mališani svladavaju govorne veštine, što za njih može biti izazovno i stresno, nije nimalo čudno da mnogi od njih upravo tada počnu i mucati.
Iako većina dece do puberteta „preraste“ ovu govornu poteškoću, u retkim slučajevima to se nastavi i u odrasloj dobi.
Uzroci mucanja i osećaj nelagode
Iako se tačan uzrok mucanja ne zna, pretpostavlja se da ono nastaje zbog određenih neuroloških problema u koordinaciji govornih mišića.
Kod neke dece veliki stres ili trauma takođe mogu biti okidač za ovaj govorni poremećaj.
Ako je mucanje jako naglašeno, dete se može osećati frustrirano.
Zbog velike neprijatnosti može izbegavati i razgovore, čitanje naglas ili izgovaranje reči koje teško „prevaljuje“ preko usana samo kako bi to sakrilo od drugih. Upravo je zato važno detetu pružati podršku, ne izdvajati ga od ostalih i ne ispravljati ga dok govori. Važno je da dete ne nailazi na osudu ili porugu, niti od porodice, niti od prijatelja ili vršnjaka.
Veoma je važno da se ono oseća jednako voljeno i prihvaćeno kao i ostala deca. Upravo to može biti ključno u rešavanju ovog izazova.
Ako ste roditelj deteta koje muca, ne očajavajte. Najvažnije je da izgradite dobar odnos s njim i da dete oseća kako ima vašu punu podršku i potpuno razumevanje. Ova govorna poteškoća zahteva od vas malo drugačiji odnos s detetom i određeno prilagođavanje u vašem razgovoru s njim.
5 saveta kako (kao roditelj) možete pomoći detetu koje muca:
1. Svaki dan izdvojite malo vremena koje ćete posvetiti isključivo detetu
Važno je da dete oseća da ima vašu podršku i da zna kako ste određeno vreme u danu izdvojili samo za njega. Dete može samo odabrati aktivnost koju ćete tada zajedno praktikovati– to može biti igra, razgovor, šetnja…
U svakom slučaju, svojim gestom pokažite detetu koliko vam je ono važno, neka oseti da ga poštujete i doživljavate kao ravnopravnog člana porodice nezavisno o njegovim govornim poteškoćama.
2. Razgovarajte s detetom polako, ne prekidajte ga i ne požurujte
Nakon što vam dete nešto kaže, pričekajte nekoliko sekundi pa tek onda vi nastavite govoriti. Pustite ga da govori onda kada to želi i što manje mu postavljajte pitanja.
Brojna pitanja, naime, mogu dovesti do toga da dete počne ubrzano govoriti, što će samo dodatno pogoršati njegovo mucanje.
Umesto pitanja, možete rečenicu preformulisati u izjavu, na primer: „Sigurno si se odlično zabavio/zabavila s decom u parkiću!“
Takođe, dok dete govori, nemojte ga prekidati, požurivati ili ispravljati. I nemojte tražiti da ponovno izgovara neku rečenicu samo zato što je u njoj „zapelo“. Dajte mu dovoljno vremena da kaže ono što želi reći.
Obratite pažnju na to što, a ne kako govori. Budite pažljiv slušalac, pretvorite se u uho. Gledajte dete u oči s vedrinom, bez zabrinutosti na licu oko toga kako će dete izgovoriti iduću reč.
Govorite polako. Takođe, često pauzirajte u govoru, na primer: „Bila sam u trgovini… Kupila sam banane… I tvoje omiljene kolačiće…“
Budite smireni ne samo tokom razgovora s detetom nego i u ostalim svakodnevnim životnim situacijama.
Važno je da dete u vašem glasu i tonu oseti mirnoću i staloženost. Primetićete da zahvaljujući vašem usporenijem govoru i vaše dete manje muca.
Dok dete govori, povremeno klimnite glavom i izgovorite „Mmm“ kako biste mu dali do znanja da ga slušate.
Vaš miran ton i pružanje detetu dovoljno vremena da kaže ono što želi puno je bolje od kritikovanja i stalnog ispravljanja ili pak požurivanja deteta.
Zahvaljujući vašoj mirnoći i sporijem govoru dete će shvatiti da je potpuno u redu uzeti više vremena za izgovaranje reči i na kraju, u vašem društvu osećaće se opušteno i srećno.
3. Uputite i druge članove porodice i prijatelje u najbolji način razgovora s detetom
Nakon što i vi sami uvedete praksu sporijeg dijaloga s detetom, poučite tome i ostale članove porodice, eventualno čak i prijatelje. Naučite članove svoje porodice kako da pažljivije slušaju i polako govore (važno je da pritom niko nikome ne upada u reč, naročito ne detetu koje muca).
Praktikujte naizmenično govorenje tako da svaki član porodice jednom dođe na red. Naravno, dete koje muca nikad nemojte forsirati da govori –ono će samo nešto reći onda kako to poželi.
Nemojte detetu stvarati dodati stres tako da ga podstičete da govori ispred članova porodice.
4. Predložite detetu da čita svom kućnom ljubimcu
Ako imate kućnog ljubimca, na primer psa, dete može vežbati čitanje i izgovaranje reči ispred svog ljubimca. Kućni ljubimac svojom prisutnošću daće detetu dodatni poticaj i ohrabrenje. Osim toga, dok čita, dete ga može i gladiti po krznu, što će ga dodatno umiriti. Vežbanjem čitanja ispred kućnog ljubimca porast će i detetovo samopouzdanje i osećaj sreće i zadovoljstva.
5. Ako dete želi, možete s njim povremeno razgovarati i o mucanju
Primetili ste da je vaše dete jako frustrirano zbog mucanja?
U tom slučaju, možete s njim na suptilan i nežan način početi razgovor o tome. Na primer, nakon što dete nešto izgovori s teškoćama, možete mu reći: „Ta se reč baš teško izgovara“ ili „I meni neke reči zapinju“.
Dajte deteu do znanja da je mucanje uobičajena stvar koju prolaze mnogi mališani.
Dodatni savet za roditelje
- Zaista ne trebate strahovati od toga da će vaše dete celi život mucati.
- Prema procenama stručnjaka, oko 80 posto dece do otprilike 16. godine potpuno prestane da muca.
- Ako je kod vašeg deteta jako izražen problem s mucanjem i ono je uprkos vašim naporima nesrećno i frustrirano, obratite se stručnjaku logopedu koji će mu pomoći i koji će s njim raditi određene vežbe.
- Čak i ako vaše dete ne postigne neki fantastičan uspeh u pravilnom govorenju, ono će, uz vašu ljubav, podršku i razumevanje, i dalje živeti srećno, ispunjeno i kvalitetno.
