Teodora Marković poznatija kao Dora Mar ćerka uglednog hrvatskog arhitekte Josipa Markovića od najranijih dana suočavala se sa životnim izazovima koji su oblikovali njen unutrašnji svet. Činilo se da je patnju prihvatila kao neizbežan deo postojanja, poistovećujući je sa samim životom.
Detinjstvo je provela između Argentine, gde su živeli njeni roditelji, i Francuske, gde su je odgajali baka i deda. Neprestane selidbe, razdvojenost od porodice i osećaj nepripadanja ostavili su dubok trag na njenoj psihološkoj stabilnosti.
Vremenom je izrasla u osobu izražene fizičke lepote, ali i dubokih unutrašnjih nesigurnosti. Patila je od anksioznosti i depresije, teško nalazeći stabilnost i često gubeći sopstveni identitet u odnosima sa drugima.
Da su životne okolnosti bile drugačije, možda bi pronašla bar delić lične sreće. Međutim, sudbina ju je spojila sa Pikasom, a ono što je usledilo ostalo je obeleženo tugom.
Znajući da Pikaso posećuje to mesto, Dora je sedela u društvu prijatelja odsutno se igrajući nožem zabadajući ga između prstiju i čekajući susret... Kako se pokazalo, bio je to susret sa sudbinom.
U jednom momentu, umetnica je promašila. Nož je zabola u prst. Krv je potekla. Pikaso je bio očaran divljom lepoticom koja je tako lako igrala na oštrici noža i skoro pa uzbuđen prizorom elegantne rukavice natopljene krvlju.
Maramicom je zaustavio Dori krv, a rukavicu uzeo i stavio u džep. Kažu, čuvao ju je kao najveću amajliju u ateljeu do kraja života.
Pogledi su im se sreli. Strast i magnetska privlačnost buknuli su skoro istovremeno. Od tog trenutka za Doru je postojao samo on. Od tog trenutka, za Pabla je postojala samo ona... bar za neko vreme...
Incident sa nožem kao da je predvideo da će veza Dore i Pikasa biti sve samo ne mirna. Umetnik, skoro 30 godina stariji od umetnice, u tom trenutku iza sebe je već imao bezbroj ljubavnih avantura, propali brak saruskom balerinom Olgom Hohlovom i vezu sa svojim modelom, lepom Marijom Terezom Valter.
Afera Dore Mar i Pikasa počela je skoro momentalno po njihovom upoznavanju. Slikar je pronašao novu muzu i nije krio oduševljenje novom lepoticom u svom svetu.
Bilo je neizbežno da se dve ljubavnice sretnu. To se dogodilo upravo u Pikasovom ateljeu. Očekivano, pale su teške reči, bilo je tu i šamara, a Dora i Marija su se na kraju i bukvalno potukle. Slikar je uživao.
- Neka bolja pobedi - rekao je.
Ta “bolja”, makar u tom sukobu, bila je Dora. Nakon tuče ona se uselila u Pikasov stan. Marija Tereza morala je da se iseli sa sobom odvodeći i ćerku Maju koju je imala sa Pikasom.
Sukob dve žene Pikaso je ovekovečio na slici “Borba u kavezu” na kojoj je prikazao dve golubice – crna koja je predstavljala Doru Mar čerupala je i pobeđivala belu pticu koja je simbolizovala Mariju Terezu.
Žena koja plače
Kao nekada Olga, Marija Tereza i sve potonje Pikasove ljubavnice, i Dora je postala slikareva muza. Njena senzualnost i osetljivost postale su njegova nepresušna inspiracija. Tokom burne veze koja je trajala skoro celu deceniju, Pikaso je naslikao desetine Dorinih portreta.
Na svima je prikazana kao “žena koja plače” – lepotica tužnih, krupnih očiju koje izjeda neki unutrašnji nemir kome ne može da pronađe lek, pa samim tim ni mir za kojim toliko čezne. Pikaso je govorio kako nikada ne bi mogao da naslika Doru kao “ženu koja se smeje”. Za njega, ona je uvek bila u suzama – lepa, ali očajna i duboko usamljena.
Upravo osećanje otuđenosti progonilo je Doru čak i u trenucima najveće bliskosti sa Pikasom. Hiperosetljiva i nesigurna, u njemu nije pronašla oslonac već pre mučitelja koji kao da je produbljivao strahove uživajući u njenim slabostima.
Ova veza, iako zahtevna i destruktivna, bila je plodonosna. Godine 1937. Pikaso je naslikao “Gerniku”, svoje najpoznatije delo. Dora Mar bila je jedini fotograf koji je zabeležio stvaranje ove slike od početka do kraja, a čak je i sama naslikala jedan manji deo kompozicije. Daleko politički osvešćenija od svoj ljubavnika, Dora je, smatraju istoričari, i bila ta koja je dala ideju za sliku i usmeravala Pikasa tokom njenog stvaranja.
Ljubav zbog koje se odrekla snova
Pikaso je bio zahtevan partner. Ljubomorno je čuvao Doru samo za sebe insistirajući da ostavi fotografiju i isključivo se posveti slikarstvu. Dora je na kraju popustila, odrekavši se oblasti u kojoj je bila svoja i originalna i okrenuvši se slikama koje su, u njenoj izvedbi, bile tek bleda kopija Pikasovog stila.
To, sve češće svađe sa ljubavnikom kome je dosadila i koji je, kao i mnogo puta pre, počeo da se zanima za druge žene, kao i činjenica da nije mogla da ima dece, doprineli su sve lošijem psihičkom stanju Dore Mar.
Kao nekada Marija Tereza, i Dora Mar je morala da se pomiri sa činjenicom da je Pikaso pronašao novu, mlađu ženu koja ga je očarala. Ostavio ju je zbog 40 godina mlađe slikarke Fransoaz Žilo. Bilo je to 1943. iako je njihova veza uz prekide potrajala sve do 1945. godine.
Ostavljena, Dora je doživela nervni slom i dugo se nije oporavila. Navodno, psihijatar koji ju je lečio pokušao je i tretmane elektrošokovima iako su oni u to vreme već bili zabranjeni.
Pikaso joj je kupio kuću u kojoj je živela potpuno izolovano, sama i udaljena od svega zemaljskog, okružena predmetima koje joj je voljeni partner poklonio i sećanjima na njega. A onda se pričalo da joj je Pikaso pronašao ljubavnika koji će da je uteši i kako bi je udalji od sebe i zaštitio se od te posesivnosti.
Tek nakon smrti Dore Mar 1997. otkriveno je da je umetnica u nekom trenutku posle raskida sa Pikasom ipak nastavila da stvara. U godinama koje su usledile, njene slike i fotografije na aukcijama dostigle su ogromnu vrednost. Za života, umetnica ih nije javno izlagala.
Inspiraciju je pronalazila u intimnim odnosima sa Pikasom. U jednom spisu je istakla kako je uživala da je on tokom seksualnog čina ponižava, a da je to i njega ispunjavalo.
Teodora Marković, poznata po imenu Dora Mar, bila je ćerka čuvenog hrvatskog arhitekte i odrasla je na relaciji Argentina - Francuska. U Argentini su joj živeli roditelji, a u Francuskoj baba i deda, pa je od najranijeg detinjstva putovala između Evrope i Latinske Amerike. Izrasla je u pravu lepoticu, međutim, sa brojnim psihičkim problemima. Patila je od anksioznosti i depresije i navodno se nikad nije smejala.
Upisala je studije slikarstva u Parizu, ali se ubrzo prebacila na fotografiju i sa samo 24 godine otvorila samostalni studio. Tad je i uzela umetničko ime Dora Mar jer je "zvučalo više šik i umetnički". I dok su svi muškarci lomili noge oko nje, ona je bila rešena da osvoji nikog drugog do Pikasa, koji je već tada bio na glasu kao veliki ženskaroš i stariji od nje punih 26 godina. Sreli su se 1936. na terasi jednog pariskog kafea. Ona je sedela u društvu prijatelja i igrala se nožem koji je zabadala između prstiju. U jednom momentu je omašila, nož se zabio u njen prst i krv je šiknula i natopila njenu rukavicu. Pikaso je bio očaran divljom lepoticom i uzbuđen njenom krvlju. Maramicom je zaustavio Dori krv, rukavicu uzeo i stavio u džep i čuvao je, kako se pričalo, kao najveću amajliju u ateljeu do kraja života.
Bila mu je inspiracija, u moru ljubavnica baš je ovu Jugoslovenku isticao ali ju je na kraju najgore uništio
