"Leno, ne budi sebična! Daj Petru svog zeku!" - takve fraze često možete da čujete po parkićima.
Prvi faktor: Svaka majka želi da odgaja zdravog člana društva, pa se trudi da njeno dete bude velikodušno i pristojno.
Drugi faktor: Pored pozitivnih namera, majka oseća krivicu i strah od javne osude:"Šta ako sada svi pomisle kako ja ne mogu da odgojim dobro dete!" Treći faktor: "Ovo su sve majke radile i rade, ne znam zašto je to loše i ne znam kako se to može drugačije!" - socijalni standard ponašanja koji se razvija tokom mnogo godina.
Programiranje siromaštva: zašto ne možete da naterate svoje dete da deli igračke? Da vidimo šta sve utiče na to: Lena, slušajući majku daje zeca Petru. Mama je hvali: "To je moja dobra devojčica!" Lena nije htela uopšte da da zeca, dobila ga je juče od tate. Zec predstavlja delić očeve ljubavi od koje se ona ne želi odvojiti.
Zec je njeno bogatstvo. Tako da malo boli, ali zadržala je tu emociju za sebe. Na kraju krajeva, majka joj je rekla da mora dati igračku. Inače će izgledati sebično, biće loša devojčica. A ona uopšte ne želi da bude loša devojčica. Na kraju krajeva niko ne voli loše devojke. Ni mama ni Lena nisu primetile, ali dete je već počelo da pravi scenario po kojem će živeti: "Ako ne želite da budete poznati kao sebična devojka, morate da dajete svoje omiljene stvari, čak i ako vas to boli. Ako se odreknete onoga što volite - bićete voljeni. Ako se toga ne odreknete, osećaćete krivicu, kaznićete sebe." Obično je potrebno nekoliko ponavljanja ovakve situacije da bi se stvorio scenario. A ponekad je potreban samo jedan događaj, gde dete plače i preklinje, ali mu omiljena stvar bude oteta iz ruku i data drugoj deci. I naša Lena s početka priče odrasta u prelepu ženu, vrlo ljubaznu i velikodušnu. Toliko ljubaznu i velikodušnu da daje zadnji dinar iz džepa. Daje sve što ima deci, mužu, roditeljima, prijateljima, kolegama... A nešto da zadrži za sebe, da ugodi sebi? To je sebično! Tako je naučena. U početku svi vole Lenu, ali onda svi počinju da je koriste. Muž joj "sedi za vratom", ne pomaže joj oko dece ni u kući, deca su sve manje zahvalna za njen trud, čak sve više traže još, još...
Ako se Lena nekad "prevari" i kupi sebi haljinu, odmah će početi da razmišlja: "Možda sam mogla nešto da kupim za decu, kuću?"
Roditelji u detinjstvu predstavljaju najveći autoritet svojoj deci. Njihove reči su direktni pokazate budućnosti njihovog deteta.
Zbog toga psiholozi preporučuju da budete naročito pažljivi sa rečima dok odgajate decu. Razmislite kako ih savetujete, šta im govorite i kako te reči deluju na njih. Šta uraditi u takvoj situaciji kada dete ne želi da deli igračke?
Samo zamislite da ste dobili novu Diorovu torbu kao poklon od supruga. Vaše prijateljice je oduševljeno merkaju, a jedna vas moli da joj je date na par nedelja. Naravno da ćete je odbiti. To je vaša torba, vaše blago! Dragocenost!
Dopustite svom detetu da svoje stvari sačuva za sebe. Kažite drugoj deci da vaše dete ne voli da daje tu igračku jer joj je drag poklon od tate. Uzmite neku drugu igračku i dajte je komšijskoj deci. I vuk sit i ovce na broju.
(Stil.kurir.rs)
