Detinjstvo dece rođene u bivšoj Jugoslaviji bilo je znatno drugačije od detinjstva kakvo mališani danas doživljavaju. Tehnologija je danas preplavila svet i to je dovelo do bitno drugačijeg načina odgoja. Nekada su deca bila pripremana za život na sasvim drugačiji način, a cenile su se veštine koje moderna deca često nemaju. Evo koje su to veštine:
U školama su se učile određene veštine
U Jugoslaviji su deca učila kako da obavljaju konkretne stvari koje su im koristile u životu. To su bile praktične veštine koje su ostajale sa njima zauvek. Svi su imali hobije koji su se često oslanjali na rad rukama.
Devojčice su naučile šivenje, pletenje, dok su dečaci razumeli elektroniku. Kao rezultat toga, deca su završavala školovanje sa praktičnim iskustvom i bili su spremniji da brinu o sebi. Nažalost, danas se često dešava da osamnaestogodišnjak po ovom pitanju nije mnogo drugačiji od desetogodišnjeg deteta.
Deca su više komunicirala
Nekada su deca učila kako da razgovaraju sa starijima, mlađima i svojim vršnjacima. Nije bilo drugog izbora, pa čak su i introvertna deca stupala u kontakt, birajući "mirnije" igre kao što je na primer šah, umesto ekipnog fudbala u dvorištu. Kao rezultat toga, deca u Jugoslaviji su razvijala bolje komunikacijske veštine. Odrastali su kao ljudi koji nisu imali problem razgovarati sa nepoznatim osobama i znali su kako održavati kontakt sa prijateljima.
Znali su popraviti pokvareno
Današnja deca su, na neki način, razmazena potrošačkim društvom. Ne osećaju potrebu da popravljaju stvari koje su pokvarene.
Zašto bi, kada mogu kupiti novu? Deca u Jugoslaviji su znala kako da poprave peglu, cipele, igračke, zašiju rupu na haljini i još mnogo toga. Isto tako, i u skandinavskim zemljama su došli do istog zaključka - zašto uvek kupovati novo, kad možete popraviti staro? Međutim, današnja deca te veštine često nemaju.
