Miladin Šobić je bio pesnik studentskih soba i gradskih parkova a njegova muzika ističe svu romantiku i melanholiju mladalačkog doba. Njegove melodije i dalje ispunjavaju ustajali vazduh studentskih soba a gitara odlično razume svu patnju i usamljenost izgubljene duše.
Krajem sedamdesetih bio je jedan od najboljih kantautora bivše Jugoslavije, ali nakon porodične tragedije nestaje iz javnosti i decenijama se nije znalo ništa o njemu. Pričalo se da je poludeo od tuge, da je digao ruke od svega i otišao da čuva ovce, pa čak i da je umro... Međutim, njegovi fanovi nikad nisu poverovali u to.
Šobićeva muzika izražava bunt jednog individualca spremnog da žrtvuje sve zarad svoje slobode. 1980. godine dvojici mladih kantautora bilo je predodređeno da pokore bivšu Jugoslaviju. Jedan je bio 27-godišnji Đorđe Balašević, a drugi tri godine mlađi Miladin Šobić.
Pokojni Balašević je svojevremeno u jednom intervjuu na pitanje može li se ponoviti vreme kantautora poput Miladina Šobića, rekao:
"Činjenica je da sam Miladina Šobića voleo i da je tada postojala jedna dobra i interesantna plejada kantautora. Miladin je mnogo bliži Ibrici Jusiću, vrstan gitarista… To su bile neke šansonjerske večeri koje su bile u zaista dobroj konkurenciji", rekao je u jednom intervjuu.
Jednostavni i neposredni Šobić, rođen je u Nikšiću, gde završava srednju školu, a onda odlazi u Dubrovnik gde upisuje fakultet za turizam.
Svoje prve pesme komponuje još u srednjoj školi, a svoj prvi singl "To sam ja, zazvoni zvono" snimio je 1975. Pesma "To sam ja" ili "Sonata" postala je nezvanična studentska himna u Dubrovniku.
Popularnost je počela da se širi po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, iako je njegov zvuk bio potpuno drugačiji od onog koji se tada budio.
Na muzičkom festivalu "Omladina 76" u Subotici osvojio je drugo mesto.
Početkom osamdesetih nizao je sjajne i originalne hitove "Džemper za vinograd", "Od druga do druga", "Marija", "Ožiljak" i druge. Karijera mu je trajala 8 godina.
Kada je bio na vrhuncu popularnosti sestra mu je preminula od raka, nakon čega se on povlači u rodni Nikšić i naprasno napušta muzičku scenu.
Snimio je samo dva albuma - danas kultne "Ožiljak" i "Umjesto gluposti" - a rad na trećem prekinuo je nakon porodične tragedije.
Nakon što je bez traga nestao iz javnosti, o Šobiću su kružili mitovi: da je mrtav, da je bez prebijene pare, da opet snima, da čuva ovce, da je u manastiru.. A on je ćutao.
2013. godine regionom je kao bomba odjeknula vest da doživeo moždani udar. Operisan je u Kliničkom centru Crne Gore i još uvek se oporavlja od posledica.