U Indiji ga oslovljavaju kao "Oca nacije" i smatra se širom sveta da je jedan od najboljih ljudi poreklom iz Indije. Manje poznata strana života Mahatme Gandija uključuje kontroverzne okolnosti smrti njegove supruge zbog strogih uverenja i lične, moralne borbe koje su oblikovale njihov privatni život.
Poznat širom sveta kao Gandi — bio je indijski advokat, borac za slobodu i politički mislilac koji je predvodio indijski pokret za nezavisnost kroz nenasilni otpor. Njegove ideje o istini, nenasilju (ahimsi) i moralnoj disciplini inspirisale su velike vođe poput Martina Lutera Kinga mlađeg i Nelsona Mandele, pa čak i privukle poštovanje mislilaca poput Lava Tolstoja i Alberta Ajnštajna. Gandijeva učenja i dalje utiču na borbe za pravdu i jednakost širom sveta.
Ali, iza ove slike spasioca da li je Gandijev lični život zaista bio tako čist i miran kao što se činilo?
Smrt supruge je za njega bio ispit iz vere
U avgustu 1942. godine, Mahatmu Gandija i njegovu suprugu Kasturbu su Britanci zatvorili u palati Aga Kan blizu Pune. Kasturba, koja je već patila od loše cirkulacije i ponovljenih srčanih problema, razvila je bronhijalnu upalu pluća dok je bila u pritvoru.
Njen najmlađi sin, Devadas, nagovarao je Gandija da joj dozvoli da uzima penicilin — novonastali antibiotik u to vreme — ali je Gandi to odbio. Dozvolio joj je samo tradicionalne lekove, poput vode iz Ganga, insistirajući da će Svemogući odlučiti o njenoj sudbini.
Prema knjizi "Život i smrt Mahatme Gandija", Gandi je 19. februara 1944. rekao: "Ako Bog to želi, On će je izvući iz toga". Biograf Džefri Eš ga dalje citira: "Ne možete sada izlečiti svoju majku, bez obzira na to koje čudotvorne lekove možete sakupiti. Ona je sada u Božjim rukama".
Tri dana kasnije, kako se Kasturbino stanje pogoršavalo, Devadas je ponovo molio za penicilin, ali Gandi je pitao: "Zašto ne verujete Bogu?" Istog dana, Kasturba je preminula. Sledeće noći, Gandi je žalio: "Ali kako je Bog ispitivao moju veru!" Kasnije je rekao lekarima da je čak i da je uzela antibiotik, to ne bi spasilo i da bi joj dozvoljavanje da ga koristi "značilo bankrot moje vere".
Kasturba ni bolesna nije odustajala od svoje borbe
Kasturba često nazivana "Ba", nije bila samo Mahatmina supruga već i posvećena politička aktivistkinja. Prvi put je ušla u javni život u Južnoj Africi, pomažući svom mužu da osnuje naselje Feniks blizu Durbana 1904. godine. Godine 1913, predvodila je proteste protiv zlostavljanja indijskih imigranata. Po povratku u Indiju 1914. godine, nastavila je svoj aktivizam uprkos hroničnom bronhitisu, često preuzimajući Gandijevu ulogu tokom njegovih zatvora.
Neumorno je radila za dobrobit žena, posebno u Čamparanu, Bihar, i učestvovala je u Borsad Satjagrahi 1922. godine u Gudžaratu, čak i dok je bila bolesna. Njena doživotna posvećenost nenasilnom otporu dovela je do višestrukih hapšenja i zatvora. U januaru 1944. godine, nakon dva srčana udara, njeno zdravlje se naglo pogoršalo i umrla je u palati Aga Kan 22. februara 1944. godine u 74. godini života.
Kontradiktornost velikog diktatora
Ironično, ubrzo nakon Kasturbine smrti, i sam Gandi je oboleo od malarije. Ovog puta, pristao je da se leči kininom, zapadnim lekom koji je uskratio svojoj ženi. Čak je dozvolio lekarima da izvrše apendektomiju - "vanzemaljsku" medicinsku proceduru po njegovim ranijim standardima. Ove kontradikcije, iako retko prikazane u popularnim prikazima, otkrivaju duboko ljudsku stranu Mahatminih moralnih borbi.
Gandijev privatni život bio je podjednako složen, posebno njegov odnos prema porodici. Oštro je pisao o svojoj nepismenoj ženi, jednom rekavši: "Jednostavno ne mogu da podnesem da pogledam Baino lice. Izraz je često kao onaj na licu krotke krave." Gandi je takođe nametnuo stroga pravila svojim sinovima — uskratio im je formalno obrazovanje, naredio celibat i odrekao se svog najstarijeg sina, Harilala, jer je želeo da se oženi.
Pogledajte na koje je načine ponižavao svoju suprugu i sinove ovde.
Odnos između Gandija i njegovih sinova je bio zategnut kako se može pretpostaviti. Harilal, najstariji sin, imao je veoma težak odnos sa Gandijem. Za ovaj odnos se kaže da je jedan od najbolnijih porodičnih sukoba u modernoj indijskoj istoriji.
Harilal se pobunio, javno kritikujući svog oca u novinama i optužujući ga za licemerje — boreći se za nacionalnu slobodu, dok je uskraćivao ličnu slobodu kod kuće. Ovo otkriva moralne i emocionalne kontradikcije čoveka koji je vodio naciju, ali se borio u sopstvenom domaćinstvu za moć.
