Glumica Rada Đuričin nas je napustila pre dve godine, a danas bi proslavljala 92. rođendan. Ova neponovljiva žena je rodom iz Vršca, a završila je dva fakulteta u Beogradu, dramskih umetnosti i filozofski. Uvek ju je krasila mirna, nežna energija i nije volela skandale.
Muž joj je bio veoma cenjen čovek u nauci i bavio se nuklearnim postrojenjima, a zajedno su proveli divnih 54 godine braka i imali sina, filmskog režisera.
Supruga slučano upoznala: Udala se nakon 3 meseca
Priča se da je Rada otišla slučajno na jednu beogradsku zabavu i tamo upoznala Dragoslava Popovića i u roku od tri meseca se udala za njega. Znala je od samog početka da je on pravi čovek za nju i nije se prevarila.
Pomenuta žurka je bila u čast mladog inženjera koji je odlazio na jednogodišnji obilazak nuklearnih elektrana po svetu. Zbog takvih okolnosti nije bilo prostora za romansu, ali godinu dana kasnije ga je srela na ulici. Bilo je to uoči 1959, koju su zajedno dočekali.
"To se zove sreća", rekla je Rada o ovom sudbonosnom susretu, skromno kako je samo ona znala.
Dragoslav je bio vrsan naučnik i profesor, a bio je zadužen da sprovede tajni projekat na Nuklearnom institutu Vinča.
U oktobra 1958. godine zbog nepredviđenih okolnosti njegov tim biva izložen smrtonosnoj dozi zračenja i jugoslovenska tajna policija ih vodi u kliniku "Kiri" u Parizu na lečenje. Ovo neverovatno dešavanje je inspirisalo i romanu dr Gorana Milašinovića po kom je snjimljen film Dragana Bjelogrlića pod nazivom "Čuvari formule".
Sin Radan je otišao maminim putem
Iz divne veze glumice i fizičara se rodio sin jedinac Radan Popović, iako jedino dete ne može se reći da je razmažen. Svoju slavu je sam postigao bez nepotizma.
Kako je Rada znala da priča, otišao je u Ameriku na dve nedelje, a ostao je godinama. Upravo tamo započeo je svoju karijeru, ubrzo je postao veoma tražen i vrlo cenjen. Ali, ljubav prema domovini ga je vukla da se vrati nazad, imao je veliku želju da doprinese srpskom filmu - što je i učinio.
Radio je kao snimatelj na nekim od najznačajnijih naših filmova, kao što su "Crnog bombardera", "Balkanskih pravila" i "Sjaja u očima".
"Da ne volim glumce, bilo bi skandalozno. Odrastao sam u bifeu JDP. Oduvek se trudim da im ugodim. Možda se s tim ne bi složila Anica Dobra, koja mi je jednom prilikom rekla da sam se vežbao na njoj. Trudio sam se da je u "Crnom bombarderu" slikam što sam lepše znao i siguran sam da to nije rekla u lošem smislu, već iz ljubavi. Nema dobrog kadra bez glumca. Naravno, sve potiče od scenarija.
Dala je sve od sebe do poslednjeg dana
Nažalost godine su uzele svoje i lekari su zaključili da zbog demencije se više ne sme ostavljati sama. Konstantan nadzor i borba je trajala godinama.
Nakon moždanog udara je delovalo da se oporavlja i izjavila je da mašta da se ponovo nađe u pozorištu. Veruje da bi joj samo tu bilo mnogo bolje, ali nažalost ništa nije pomoglo čuvenoj glumici iz serije "Selo gori, a baba se češlja", ali i mnogih drugih velikih ostvarenja.
"To je moja potreba! Ako ja tu potrebu mogu da ostvarim, onda se i radujem. Mnogo ima prepreka koje treba preskočiti. Pa kad nju preskočite, onda naiđe nova. Nije jednostavno, a ovo vam govorim zbog radosti: nije sve radost. Nekad se i plače. Ništa nije samo jedno. Sve je strašno komplikovano. Na primer, ja u mom komšiluku imam tri majstora: jedan popravlja cipele, drugi je krojač, a treći, odnosno treća, je prodavačica. Ja im svako jutro kucnem na prozor da ih pozdravim. To je radost do koje ja dolazim lako, ali ima i one radosti do kojih moram doći kroz tugu i suze."
