Porodica Anjeli je bila centar svega u Italiji. Vodili su glamurozan način života, o njihovim žurkama se pričalo na svim kontinentima, posedovali su jahte koje se stalno ugošćavale neke od najuticajnijih osoba na planeti, brza kola i luksuzne vile. Njihovi životi su punili naslovne strane trač novina. Ne bih rekla da su bili nemoralni, ponašali su se jednostavno, slobodno. Potpuno suprotno od mog odrastanja i života u konzervativnoj porodici.
Rođena sam u Firenci, moj otac je pripadao samom vrhu stare italijanske aristokratije. Bio je vojvoda. Iz mog detinjstva sećam se vila koje smo imali ili koje smo posećivali gde su se često vodili dosadni, filozofski razgovori.
Porodica Anjeli - sedam braće i sestara, svi liče jedno na drugo, govore isto, smeju se istim šalama - zračili su nekom drugom aurom. Njihovi roditelji, Eduardo i Virdžinija Anjeli, umrli su mladi, tako da je Ðani, kao najstariji sin sa svojih 24 tada, postao glava porodice. Njegov najmlađi brat, Umberto je tada imao samo 11 godina.
Ðani je bio jako blizak sa braćom i sestrama, i kada smo se verili, pred kraj leta 1953. godine, osećala sam se uplašeno što ulazim u tako veliku porodicu. Nisam ocekivala da ću od njih dobiti veliku podršku, što jesam. Zavolela me je i kućna posluga koja je služila porodicu Anjeli decenijama. Bili su presrećni što je sa 32 godine, zato što je "Avvocato" kako su ga zvali zato što je imao diplomu Pravnog fakulteta, napokon odlučio da se oženi i skrasi.
Kada je Ðani došao iz Turina u Rim da vidi moje roditelje i traži moju ruku, kako se to nekada radilo, mene je obuzeo neverovatan strah i anksioznost. Stajala sam i pokušavala da čujem šta se dešava iza zatvorenih vrata. Moja majka ovim spojem na početku nije bila oduševljena. Nije joj se dopadao Anjeli način života i to što se njegovo ime razvlači po trač kolumnama. Moj otac je bio malo manje osuđivački nastrojen, pa nam je dao svoj blagoslov.
Najveći gubitnik zaveo i nedodirljive seks bombe: Čovek sa više ljubavnica od Don Žuana!
Venčali smo se 19. novembra 1953. godine u crkvi Osthifen zamka, malo uzvan Strazbura. Moj otac, u to vreme, je bio generalni sekretar Evropskog savetovališta, koji je bio lociran u gradu. Na dan venčanja, vreme je bilo sivo i hladno, ali je kuća vrvela od ljudi i života. Naše dve porodice su bile tu - uključujući i sve moje rođake, ujake i tetke - kao i bliske prijatelje, 60-tak ljudi ukupno. Nosila sam Balensijaga venčanicu. Ðani je bio na štakama, koje su bile posledica saobraćajne nesreće koju je doživeo ranije te godine. Moja majka je organizovala prijem do perfekcije. Nije bila inače dobro organizovana u svom svakodnevnom životu, ali je u ovoj prilici, briljirala.
Kada sam se vratila u Italiju na proleće 1953. godine, nakon 18 meseci koje sam provela radeci kao model za Vog u Njujorku, Konde Nast mi je dao ponudu da budem njihov dopisnik iz Italije. To mi je odgovaralo, ali kada sam se udala morala sam da odustanem. Jednostavno nisam imala vremena za Anjeli život i za posao.
Jednog dana, ne mnogo posle venčanja, odlucila sam da odem u Pariz na nekoliko dana u šoping. Najbolji način je da krenete noćnim vozom iz Turina. Kada sam stigla na stanicu, našla sam se sa svojim prijateljima. Ali tamo me je sacekalo jedno iznenađenje. U svom vagonu su me sačekali peškiri sa izvezenim inicijalima koji su pažljivo postavljeni u kupatilu, moje omiljene kreme i sapun. Posteljina je bila promenjena, sačekala me ona koju sam imala i kod svoje kuće sa njegovim i mojim inicijalima. Tada sam shvatila da sam započela neki potpuno drugačiji način života.
Prvih nekoliko meseci nakon venčanja, provela sam sate ležeci u sofi i čitajuci. Sada, kada nisam imala posao, život je izgledao kao odmor!
Ðani je bio zabrinut. Video je da nemam pojma kako se vodi kuća. Jednog dana, primila sam poziv od grofice Volpi, Venecijanske "žene zmaj", kako su je zvali. Ona je u svom posedu imala nekoliko kuća i bila poznata da je vodila besprekorno svoje domacinstvo. Ðani ju je očigledno molio da mi pomogne. "Moraš da dodeš da me vidiš, " rekla mi je preko telefona. "Čujem da ne znaš kako se vodi kuća."
Nakon 4 braka stavila tačku: Kako je najseksepilnija žena sveta ostala sama! (FOTO)
Tada mi je rekla jednu rečenicu koju nikada neću zaboraviti: " Zapamti, moje drago dete, za hvatanje muža možda je dovoljan krevet, ali cela kuća je potrebna da se isti i zadrži."
Grofica Volpi me je naučila mnogo čemu, nečem vrednom, a nečem manje vrednom. Koliko posteljina je potrebno da ima svaki krevet, ko najbolje šije inicijale, koliko porculana je jednoj kući dovoljno - takve stvari. Takođe me je posavetovala o tome koliko mi je potrebno pomoći u svakoj kući, gde se izrađuju uniforme za poslugu, i kako se organizuju njihovi radni sati. Naučila me je kako da postavim sto kada je u pitanju formalna večera i kako da osmislim uspešan jelovnik.
NASTAVAK PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI
