Nema načina da se prevari smrt, ali nauka pokazuje da neki načini umiranja mogu biti bolji od drugih. Iako se odavno smatra da je umiranje u snu najlakši način odlaska, to nije uvek tako mirno kao što izgleda.
Smrt tokom sna može nastupiti iz različitih razloga, uključujući otkazivanje srca, apneju u snu, dijabetes i respiratorne probleme.
Dok mnogi od ovih stanja uzrokuju da pacijenti polako utone u san, neka mogu dovesti do toga da osoba u poslednjim trenucima dahće za vazduhom, drži se za grudi ili se guši.
Iznenađujuće, jedan od najbezbolnijih načina umiranja može biti i jedan od najbrutalnijih: neki stručnjaci veruju da bi implozija nastupila toliko brzo da osoba ne bi ni bila svesna toga.
Predoziranje sedativima takođe se smatra jednim od mirnijih načina umiranja.
Ovo su najbezbolniji načini umiranja:
Implozija
Iako je malo verovatan uzrok smrti, stručnjaci veruju da bi nasilna implozija usmrtila osobu u milisekundama.
To se pretpostavlja za petoro putnika na podmornici Titan 2023. godine, koja je implodirala tokom dubokomorske misije istraživanja olupine Titanika.
Tokom implozije, objekat se urušava u sebe u svega nekoliko milisekundi.
Dr Dejl Mole, bivši direktor podvodne medicine i zdravstvene zaštite od zračenja pri američkoj mornarici, izjavio je tada za "Dejli mejl" da je implozija "talas pritiska koji ide ka unutra, dok je eksplozija talas pritiska koji se širi ka spolja."
Uporedio je eksploziju sa previše naduvanim balonom – na kraju će pući kada unutrašnji pritisak postane prevelik.
Kod implozije se dešava suprotno: kada je spoljašnji pritisak veći nego što objekat može da izdrži, unutrašnjost se urušava.
Dr Mole je rekao da su putnici Titana umrli brzo i bezbolno, gotovo trenutno, usled ekstremnih sila koje okean vrši na velikim dubinama.
Dodao je: "Bilo bi toliko iznenada da oni ne bi ni shvatili da postoji problem ili šta se zapravo dogodilo. To je kao da ste tu jednog trenutka, a sledećeg je prekidač isključen. U jednom milisekundu ste živi, u sledećem ste mrtvi."
Pored katastrofe podmornice Titan, sličan incident dogodio se 1963. godine kada je nuklearna podmornica USS trešer najverovatnije implodirala nakon što je prešla "testnu dubinu" i doživela niz kvarova.
Veruje se da su svih 129 mornara i civila na brodu umrli momentalno.
Nije poznato koliko je ljudi umrlo usled implozije.
Anestezija
Anestezija se generalno smatra bezbednom. Međutim, u retkim slučajevima, može biti smrtonosna. Američko udruženje anesteziologa procenjuje da godišnje između jednog na 100.000 i jednog na 200.000 pacijenata umre od anestezije.
Kod zdravih pacijenata koji se podvrgavaju rutinskim procedurama, poput kolonoskopije ili zamene kuka, taj rizik pada na jedan prema milion.
Međutim, kod ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima, rizik se povećava na jedan prema 100.000. Anestezija može opustiti mišiće disajnih puteva, što može izazvati njihovu blokadu i probleme sa disanjem. Takođe može dovesti do niskog nivoa kiseonika i viška ugljen-dioksida, što može prouzrokovati oštećenje mozga.
Osim toga, može doći do pada krvnog pritiska i usporenog rada srca, što kod pacijenata sa postojećim srčanim problemima može izazvati srčani udar ili moždani udar. Međutim, u retkim slučajevima smrti povezane sa anestezijom, pacijent ne bi bio svestan komplikacija niti bi osećao bol.
Iznenadni srčani zastoj
Iznenadni srčani zastoj jedan je od najčešćih uzroka smrti, usmrćujući 356.000 Amerikanaca svake godine – otprilike 1.000 ljudi dnevno. Od tog broja, devet od deset osoba ne preživi.
Iznenadni srčani zastoj se događa kada srce iznenada prestane da radi zbog poremećaja u njegovom prirodnom ritmu. Ovo je drugačije od srčanog udara, koji nastaje kada začepljena arterija blokira dotok krvi do srca.
Srčani zastoj ubija za četiri do šest minuta, dok srčani udar može trajati nekoliko sati. Simptomi, poput bola u grudima, lupanja srca, vrtoglavice i slabosti, javljaju se iznenada i traju svega nekoliko minuta pre nego što pacijent izgubi svest.
Jednom kada pacijent padne u nesvest, srčani zastoj ne uzrokuje bol.
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuje da 60 odsto pacijenata sa srčanim zastojem čine muškarci, a studija iz 2016. pokazala je da će jedan od devet muškaraca doživeti srčani zastoj pre 70. godine, dok će kod žena taj odnos biti jedan prema 30.
Bolesti srca, poput koronarne arterijske bolesti, kardiomiopatije (uvećano srce) i bolesti srčanih zalistaka, mogu povećati rizik od iznenadnog srčanog zastoja.
Bolest bubrega
Džuli Mekfaden, medicinska sestra iz Kalifornije koja radi u hospisu, nazvala je završni stadijum bolesti bubrega jednim od najmirnijih načina umiranja.
Hronična bolest bubrega, poznata i kao hronična bubrežna insuficijencija, nastaje kada druga bolest ošteti bubrege i spreči ih da pravilno filtriraju otpadne materije. Među glavnim uzrocima su dijabetes, visok krvni pritisak, urinarne opstrukcije i učestale infekcije, navodi poral "Majo klinika", prenosi "Dejli mejl".
Kako bolest bubrega napreduje, najbolji tretman je transplantacija bubrega, ali mnogi pacijenti čekaju godinama na donora i često postaju previše bolesni za operaciju.
Umesto toga, podvrgavaju se dijalizi – procesu u kojem mašina uklanja otpadne materije iz krvi kada bubrezi to više ne mogu. Međutim, dijaliza može biti iscrpljujuća i izazvati neprijatne nuspojave poput grčeva u mišićima, niskog pritiska, vrtoglavice i mučnine.
Mekfaden je u jednom "Jutjub" videu izjavila: "Završni stadijum bubrežne bolesti je dugotrajna i teška hronična bolest. Ali umiranje od nje definitivno je jedan od najmirnijih načina smrti koje sam videla."
Objašnjava da kada pacijenti prestanu sa dijalizom, njihovo stanje se obično pogoršava u roku od sedam do deset dana.
Tokom tog perioda, malo je verovatno da će osećati bol, jer će većinu vremena provesti spavajući zbog iscrpljenosti.
"Polako tonete u san sve dok ne umrete", rekla je medicinska sestra Džuli Mekfaden.
NE PROPUSTITE
Dijabetes: Borba sa opakim bolestima prevencija i prepoznavanje
