"Jednostavno ne mogu da zamislim sebe bez njih: moram da im vidim lica, da udahnem njihov miris, da čujem njihove glasove. Ovo je strast. A ovo je moj život."
Primatolog Dajan Fosi je legendarna žena koja je svoje profesorsko mesto i američki način života zamenila za afričku džunglu, a muškarce za gorile. Narod Ruande, divlja deca Afrike, govorili su o njoj kao: "Žena koja živi sa majmunima". Ona bi stalno govorila: "Istražujem gorile!"
19 godina sa gorilama, ceo njen odrasli život, do tragične smrti.
Njen život nije predviđao takav razvoj događaja, to je bio svestan izbor za koji je Dajana žrtvovala sve. Ljubav prema životinjama i veterinarska škola bili su veoma skroman početak za Amerikanku rođenu 1932. godine u ambicioznoj Kaliforniji. Štaviše, morala je da promeni posao u svojoj specijalnosti u bolje plaćen. Ali apstraktna Afrika ju je lišila mira, i u 31. godini, Dajana je odlučila da definiše svoj san: zadužila se i otišla u Afriku da vidi šta joj je tako privlačno.
Tamo se dogodio sudbonosni susret sa porodicom antropologa koji su proučavali ugroženu populaciju gorila. San je našao smisao! Ali novca je ponestalo i Dajana je bila primorana da se vrati u Ameriku. Trebale su još tri godine da se zaradi novac za još jedno putovanje u Afriku.
Čini se samo da je bekstvo iz civilizacije u džunglu potraga za slobodom i mirom. Ako postoji nešto što Dajana nije shvatila, to je mir. Šestomesečni rad u Zairu, zahvaćen građanskim ratom, naterao ju je da pobegne u Ruandu, gde se skoro 20 godina gotovo samostalno borila protiv krivolovaca.
Fosi je osnovala istraživački centar u Karisokeu, klimavoj kolibi usred divljine i okruženoj još divljim ljudima. Sama, među starosedeocima, sa lokalnim prevodiocem i trojicom čuvara koji ne razumeju šta treba ovoj čudnoj ženi. Ali to joj je bilo dovoljno, jer je ovde zatekla porodicu planinskih gorila. Dajana je svakog dana rizikovala svoj život, sedeći danima pored ovih moćnih i nepredvidivih životinja, kopirajući njihove gestove i zvukove, sve dok, konačno, nije nastupila prekretnica u nauci: mužjak je dodirnuo Dajaninu ruku. Ovo je bio prvi miran kontakt između gorile i čoveka. Primljena je u čopor!
Ljudi su je smatrali vešticom
Ali ljudi je nikada nisu prihvatili. U stvari, Dajana je mogla da živi tako dugo među domorocima zahvaljujući... njenoj crvenoj kosi. Smatrali su je vešticom i plašili su se. Strah je Dajani igrao na ruku, pošto je bilo nemoguće postići prijateljski dogovor. U njenu kolibu su povremeno bacane magične figurice koje simbolizuju smrt, ali nije bilo otvorenog neprijateljstva. Samo strah je delovao.
Pričalo se da je Dajana jednog lovokradica bičevala koprivom po genitalijama. Kada su lovokradice ubili mužjaka Gidžita, za koga se Dajana posebno vezala, ona je, uz pomoć obezbeđenja, uhvatila dvojicu kriminalaca i organizovala suđenje: lično je vezala konopac za drvo, stavila omču na glavu lovokradica i izbacila stolicu ispod njegovih nogu. Muškarac nije povređen jer Dajana nije pričvrstila konopac za drvo.
Morali su da se bore i sa "belcima", jer su gorile ubijane zbog njihovog hira. Siromašni urođenici dobijali su dobre pare za bebe gorile, koje su "belci" iznosili iz zemlje i prodavali po visokim cenama. Da bi uhvatili bebu, bilo je potrebno ubiti majku. A u slučaju otpora - svi ostali odrasli članovi čopora. Nije iznenađujuće da je 1980. godine na Zemlji ostalo samo 250 planinskih gorila. Fosi nije razumela: da li joj je majmun važniji od čoveka?
Kako se ispostavilo, čak i dragocenije od voljenog čoveka. Snimatelj Bob Kembel bio je u Ruandi na zadatku za časopis National Geographic. Rad je zbližio ovo dvoje jakih i lepih ljudi. Iako uslovi nisu bili pogodni za romansu, Bob je Dajani poklonio ili štene ili komad civilizacije - kadu. Bilo je jedno "ali" između ljubavnika: Bob je bio oženjen. Prema jednoj verziji, odlučio je da se razvede i zaprosio je Dajanu. Ona je pristala, ali je posao pozvao Boba u drugu zemlju, Dajana je odbila da ga prati i zamolila ga da više ne piše i ne dolazi. Njeno mesto je bilo ovde.
Prema drugoj verziji, Dajana je zahtevala da izabere: ili ona ili njegova žena. Poligamija majmuna se ne proteže na žene. Tako je ostala sama, sa gorilama i njenom stalno prisutnom cigaretom. Kažu da je Bob bio veoma uvređen činjenicom da Dajana nikada nije spomenula njegovo ime u svojim knjigama.
Dajana se bacila na svoj posao i borbu. Shvativši da ne može sama, otišla je u Ameriku, odbranila disertaciju, postala profesor, osnovala Gidžit fondaciju, a posle knjige "Gorile u magli" njeno ime je postalo svetski poznato. Napisala ga je već u Karisoki.
Jednog dana, nakon još jednog zločina koji su počinili lovci, Dajana je spalila naselje krivolovaca. U znak odmazde, u božićnoj noći, 26. decembra 1985. godine, Dajan je ubijena u svojoj kolibi. 53-godišnja "žena koja je živela u šumi sama, bez muškarca" (kako su je opisali starosedeoci) sahranjena je pored groba gorile Điđita.
Njeno istraživanje je pokazalo da gorile, iako nisu blisko povezane sa ljudima, imaju veštine ponašanja koje nisu povezane sa preživljavanjem, odnosno imaju svoju kulturu. Do 1999. godine u svetu je već bilo 650 gorila, a Gidžit fondacija radi i danas.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
