Počela je treća nedelja Vaskršnjeg posta koja se naziva Krstopoklona nedelja. Tokom ove nedelje posta, pravoslavni hrišćani se poklanjaju Časnom krstu, te moraju da se suzdržavaju od svih iskušenja duha.
Na Krstopoklonu nedelju iznosi se krst na sredinu crkve: poklonimo se krstu, celivajmo ga i setimo se smisla Krsta Hristovog.
Šta nam govori, na šta nas poziva Krst Hristov? Da se setimo Krsta kao izbora. Izbora od koga zavisi sve u svetu i bez koga je sve u svetu - trijumf zla i tmine.
"Na sud sam došao u svet ovaj", govori Hristos. Na tom sudu – sudu raspete Ljubavi, Istine i Dobra – stoji svako od nas.
Iznošenje krsta na Krstopoklonu nedelju svojevrsna je opomena na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane.
Setimo se značaja i simbolike krsta Hristovog: sa jedne strane, to je Krst Hristov kao onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista.
Prvi smisao Krsta – smisao njegovog suda nad zlom ili, tačnije govoreći, nad lažnim dobrom u čijem se ruhu zlo neprestano pojavljuje u ovom svetu, nad lažnim dobrom koje zlu obezbeđuje njegovu strašnu pobedu na ovoj zemlji.
Otuda proizlazi i drugi smisao Krsta. Za Krstom, Hristovim dolazi naš krst, moj krst o kome je govorio Hristos: "Ko hoće da ide za mnom… neka uzme krst svoj… (Mk. 9,34)". To znači da pred istim onim izborom pred kojim su one noći stajali svi – i Pilat, i rimski vojnici, i jevrejski vođa, i gomila, i svaki čovek u toj gomili – stoji svako od nas uvek i svaki dan svoga života.
Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno…
To pre svega znači neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti. Evo, i dan danas pred licem čitavog sveta bezbožnici hapse ljude koji "nikakvoga zla nisu učinili", muče ih, i biju, bacaju u tamnicu ili konc-logore. I sve to "po zakonu", sve po poslušnosti i disciplini, sve "u ime poretka" i "za dobro svih". I koliko je i dan-danas "Pilata" koji peru ruke, koliko je samo i dan danas vojnika koji se trude da ispune svoju vojničku disciplinu i koliko i dan danas ima ljudi koji poslušno i ropski urliču, ili u najboljem slučaju ćutke posmatraju taj trijumf zla u svetu.
(Preuzeto iz knjige "Veliki Post" protojereja Aleksandra Šmemana)
