Rudolf Valentino bio je zvezda nemog filma, a važio je za najvećeg zavodnika. Zbog njega su žene bile spremne na sve.
Rudolf Valentino rođen je u Italiji u maju 1895. godine. Njegova majka Francuskinja tetošila ga je i obožavala, dok je njegov otac Italijan negodovao što mu je sin "previše razigran". Otac je umro kada je Rudolf imao samo 11 godina.
Valentino se s majkom preselio u SAD 1913. godine. U Njujorku, kao tinejdžer, Rudolf je zarađivao radeći razne poslove, uključujući i baštovanstvo i konobarisanje. Jedno vreme bio je toliko siromašan da je ostao bez krova nad glavom i živeo je na ulici.
Iako je hteo da se profesionalno bavi plesom, njegova navodna afera s udatom čileanskom naslednicom Blankom de Sauljes, otežala mu je nalaženje posla. Život mu je zagorčao Blankin suprug, Džon de Sauljes, kada je saznao da je zaveo njegovu ženu. Rudolf je zbog Džona proveo i nekoliko dana u zatvoru.
Blanka je kasnije upucala i ubila svog supruga dok su se svađali zbog starateljstva nad njihovim sinom jedincem. U strahu da će morati da svedoči zbog tog teškog zločina, Valentino je napustio Njujork i priključio se pozorišnoj trupi s kojom je nastupao u mjuziklu širom zapadne obale SAD-a.
Tango ga je lansirao u zvezde
Tokom boravka u Los Anđelesu, Valentino je radio kao žigolo, a bio je omiljen među starijim, bogatim gospođama koje su mu pozajmljivale svoje skupocene automobile koje je toliko voleo. Naime, mladi Italijan je zarađivao kao "taksi plesač", odnosno plesni partner ženama koje na "plesove" nisu htele da dođu same.
Na nagovor cimera, glumca Normana Kerija, Rudolf je počeo da traži uloge u filmovima. Ispočetka se pojavljivao samo u malim ulogama i to u, gotovo isključivo, likovima "latino negativaca". Prvu glavnu ulogu ostvario je u nemom filmu "Četiri jahača apokalipse" 1921. godine, a scena u kojoj njegov lik pleše tango preko noći mu je donela status holivudske senzacije.
Ali to nije bilo ništa naspram histerije koja je usledila 21. oktobra kada je premijerno prikazan romantični film "The Sheik". Iako su kritičari zaključili da će film biti neuspeh jer su scenaristi izbacili deo iz romana istog imena u kojem glavni lik, arapski šeik, siluje otetu Engleskinju i time menja poentu filma, publika je filmom bila oduševljena.
Gotovo mesec dana nakon premijere, 20. novembra, film je počeo da se prikazuje u 250 bioskopa širom SAD-a, a poslednja nedelja tog meseca proglašena je "Nedeljom Šeika". Upravo taj film je ujedno i prvi Rudolfov film koji se prikazivao i u njegovoj rodnoj Italiji. Film je u prvoj godini prikazivanja zaradio milion dolara, pa je tako postao jedan od najunosnijih filmova tog doba, s obzirom da je u njega uloženo 200.000 dolara.
"The Sheik" je od Valentina napravio seks simbola. Žene svih uzrasta širom sveta podivljale su za njegovim "egzotičnim" izgledom i prodornim pogledom, dok su muškarci negodovali i smatrali su ga nemuževnim. Rugali su mu se i vređali ga, a svoju netrpeljivost prema lepuškastom Otalijanu nisu krili ni filmski kritičari.
Zavodnik bez sreće u ljubavi
"Mrzim njegov klasični antički nos i lice, mrzim njegov osmeh, mrzim način na koji kosu zalizuje i češlja", napisao je jedan kritičar.
Iako je zahvaljujući svojim ulogama dobio status savršenog, strastvenog ljubavnika, Valentino u privatnom životu nije imao sreće sa ženama. Oba braka u koja se upustio, završili su se neslavno. Sa prvom suprugom, Džin Aker, oženio se "impulsivno", a tako su se i rastali. Brak je navodno trajao samo šest sati, a nakon Valentina, Aker je priznala da je lezbejka.
Druga supruga mu je bila više prijateljica nego životna partnerka. Rudolf je lepu scenografkinju i kostimografkinju Natašu Ramovu upoznao na snimanju filma "Uncharted seas".
Glumca je privukla zbog svoje ljubavi prema poeziji i duhovnosti. Par je zajedno odlazio na seanse sa duhovnim savetnicima, a jedan o drugome pisali su pesme. Ali njihovi stavovi razilazili su se po pitanju zajedničkog života. Dok je Rudolf hteo ženu koja će mu roditi decu i kuvati, ona za to nije htela ni da čuje. Brak je trajao dve godine.
Poslednji "Šeik"
Rudolf je, svedočili su njegove kolege i prijatelji, trošio brže nego je zarađivao. Prvim "holivudskim" novcem kupio je bundu od najskupljeg krzna, krznom postavljeni kućni ogrtač, pozlaćene žilete i još mnoštvo luksuznih sitnica. Kada je istekao njegov ugovor sa studiom, morao je na novi da čeka gotovo dve godine.
Iako je prezirao ono što je film "Sheik" napravio od njegovog imidža, zbog dugova u kojima se našao bio je prisiljen da prihvati ulogu u nastavku filma koji ga je učinio seks simbolom. "The Son of The Sheik" doživeo je očekivani uspeh na blagajnama bioskopa 1926. godine. Žene su i dalje za njim divljale, a muškarci su počeli da oponašaju njegovu frizuru koja je dobila ime "vaselino".
Valentino je film snimao jako lošeg zdravstvenog stanja. Nešto više od mesec dana nakon premijere nastavka "Sheika", Rudol Valentino je preminuo 23. avgusta 1926. godine. Glumac je umro od upale slepog creva i pošto mu je pukao čira. Za vreme njegovog boravka u njujorškoj bolnici, histerične obožavateljke nisu prestajale da zovu i raspituju se o njegovom stanju. Vest da je senzualni zavodnik preminuo izazvala je do tada neviđeni cirkus.
"Dan kada je Holivud plakao"
Upravo su tako mediji nazivali dan kada je umro mladi Italijan, na vrhu svoje popularnosti. Tog dana, prijavljene su desetine pokušaja samoubistava, a najmanje tri žene su zaista sebi oduzele život.
Na ulici ispred njujorškog pogrebnog doma skupilo se preko 100.000 ljudi koji su hteli da se oproste od slavnog glumca. Žene su padale u nesvest, bacale se na njegov konvčeg, plakale i histerisale. Na sahrani, njegov kovčeg su nosile tadašnje najveće "face" filmske industrije poput Markusa Loa, Adolfa Cukora i Daglasa Ferbanksa.
Valentinovo telo zatim je vozom poslato natrag u Holivud, gde je takođe održana sahrana i gde je sahranjen. I u Holivudu je nastao haos na ulici, masa se sukobila s policijom ne bi li uspela da dođe do Rudolfovog kovčega. Njegova, kako sama tvrdi, tadašnja verenica, glumica Pola Negri, nekoliko puta je padala u nesvest pred fotografima, a kraj kovčega je Valentinov PR agent postavio četiri muškarca u crnom za koje se pričalo da su "poslanici Musolinija".
Zaluđenost Valentinom nije se završila njegovom smrću. Glumčev duh ostao je da "hara" Holivudom. Njegovi obožavaoci, ali i znatiželjnici i zaljubljenici u paranormalno, godinama su odlazili na spiritističke seanse ne bi li stupili u kontakt s pokojnom zvezdom.
Omiljeni holivudski duh
Tom "kultu" kumovala je i Valentinova druga supruga Natasa Rambova koja je u svojoj knjizi opisala svoje "druženje" s pokojnim glumcem, odnosno njegovim duhom.
Osim toga, od prve godišnjice njegove smrti, mauzolej u kojem leži Valentinovo telo posećuje misteriozna žena u crnom koja donosi crvene ruže. Priča o njenom identitetu ima mnogo, a najomiljenija je verzija da se radi o Ditri Flejm, ženi koja je upoznala Valentina u bolnici. Ditra je tada mislila da će umreti, ali Valentino joj je obećao da će ga nadživeti. Kada on sam umre, zamolio ju je neka ga ne zaboravi i neka mu ostavi ružu na grobu svake godine do kraja života.
I "žena u crnom" je, navodno, samo trik za medije koje je osmislio Rudolfov PR agent, ali priča se toliko svidela obožavateljkama da su počele da kopiraju Ditru i da dolaze obučene u crno na glumčev grob i da ostavljaju ruže.
