Priča žene koja je od muža doživela pakao, lekcija je svim ženama da obrate pažnu u kakvim su bračnim odnosima i da li su brinući o drugima, na bilo koji način zapostavile sebe.
Naime, muž je dolučio da u kuću dovede ljubavnicu, a plan mu je bio da i žena ostane u kući.
- Rekao sam ti: ili pristaj na naše uslove, ili se gubi! – Anton je upao u sobu, ne dajući ni Elenu da ustane sa sofe. - Nisam više zadovoljan tvojim histerijama. Doneo sam odluku, i ona je konačna: Tatjana će živeti sa nama.
Elena, držeći se za ivicu ćebeta, nehotice je zadrhtala od njegovog povišenog glasa.
- Jesi li... ozbiljan? Hoćeš li dovesti svoju ljubavnicu u našu kuću i naterati me da izdržim ovaj spektakl?
- Šta nije u redu? – sleže ramenima sa gotovo drskom smirenošću. - Imam potrebe. Prestani da se pretvaraš da si svetica. Svet se odavno promenio: život u troje je normalna praksa za one koji se ne boje predrasuda. A ako hoćeš da znaš istinu, umoran sam od ležanja iza tvojih leđa.
Spustio je kesu sa namirnicama na pod, pokazujući još glasnije svoju iritaciju. Elena nije mogla da veruje da je to njen muž, sa kojim je živela osam godina, delili radosti i tuge. "Zar me zaista toliko prezire?" – proletela joj je misao, a suze su joj navrle na oči.
2Antone, imamo ćerku", prošaputala je. - Kako će ona ovo podneti? Ima samo pet godina, možda se plaši.
"Oh, ne brini", nasmejao se. - Već sam razgovarao sa njom. Rekao je da ćemo sada imati "veliku, prijateljsku porodicu" i da je Tatjana moja prijateljica koja će često prenoćiti. Znaš, deca se brzo naviknu na nove stvari.
- Kako možeš?! - Elena je ustala, stežući pesnice. - Čak me i ne pitaš za mišljenje. Ja sam protiv toga! Ovo je ruglo od mene!
Anton se naglo okrenuo:
- Protiv? Pa onda možeš otići. Upozorio sam te. Nemaš gde da ideš? Onda ćeš morati da živiš po mojim pravilima. Nadam se da nisi zaboravila da stan formalno pripada mojoj firmi? Nećeš moći da osporiš ovo. A bez novca i bez posla, cinično se nacerio, "nećeš daleko stići".
Ovim rečima je bacio gomilu ključeva na sofu i otišao u drugu sobu, jasno dajući do znanja da je razgovor završen.
Ostavljena sama u dnevnoj sobi, Elena se osećala saterana u ćošak. Tokom osam godina porodičnog života sva imovina je uknjižena na Antonovu firmu. Ovo je savetovao njegov advokat, rekavši da bi u ovom scenariju kompanija -"zaštitila" imovinu od mogućih rizika. U to vreme, Elena, inspirisana ljubavlju i zauzeta brigom za svoju ćerku, nije ulazila u pravne suptilnosti. Sada se okrenulo protiv nje: formalno nije imala udela ni u stanu ni u prihodima svog muža.
Nešto kasnije čula je Antona kako razgovara telefonom. Nekoliko minuta kasnije vrata su se zalupila i on je nestao. Te noći, kroz svoj slomljeni umor, Elena je shvatila da se Anton više ne krije: uzeo je ljubavnicu sa punim pravom i očekivao je da njegova žena sve ovo "razume" i "prihvati". A ako se usudi da se pobuni, on će joj oduzeti dom i sredstva za izdržavanje.
Sledećeg jutra, Tatjana se pojavila na vratima sa dva velika kofera i širokim osmehom. Bila je upečatljiva plavuša od tridesetak godina, nosila je usku suknju i štikle. Ona je bez ceremonije prešla preko praga i pružila ruku Eleni, kao da će razmeniti ljubaznost.
- Zdravo! - Tatjana je pogledala oko sebe kao inspektor. - Pa stan možda nije nov, ali je prostran. Mislim da ćemo se slagati. To je u vašem najboljem interesu, zar ne?
- Moji interesi? – ponovo je upitala Elena, osećajući kako se u njoj sve steže. - Od kada se brineš za njih?
- Dosta! – prekinuo je Anton, koji je pomagao Tatjani da nosi kofere. - Sada nas troje živimo ovde, u redu? A pošto ste obe, podigao je obrvu negodovano, "žene u mojoj kući, to znači da ćete se nekako morati slagati."
"Da", Tatjana je stavila ruž, gledajući se u ogledalo u hodniku. - Anton je već rekao da ću uzeti sobu u kojoj ste vas dvoje spavali. A ti, Elena, moraćeš da se preseliš u dnevnu sobu da nas ne uznemiravaš. Ovo je privremeno, ne brini.
Elena je ostala bez reči od takve drskosti. Htela je da vrisne i izbaci ovu ženu iz stana, ali nije imala nikakvu polugu: ni novca, ni formalnih prava. Ali otići nigde, ostaviti svoju ćerku, je neprihvatljiva opcija. Sve što je mogla da uradi je da to izdrži i razmisli kako da se izvuče iz zamke.
Bio je to težak mesec. Situacija je bila ponižavajuća do apsurda: Elena je bila stisnuta na sofi na rasklapanje u dnevnoj sobi, a Antonova ljubavnica je spavala u svom bivšem bračnom krevetu. Tatjana se ponašala arogantno i vulgarno. Umešala se u ćerkino vaspitanje, zabranila devojčici da nosi svoju omiljenu haljinu, smatrajući je neprikladnom, Anton je u potpunosti podržavao svoju ljubavnicu, ismevao Elenu i podsećao je u svakoj prilici da bez njegovog novca nije niko.
Najbolnije je bilo to što Eleni nije bilo dozvoljeno da upravlja novcem. Anton je blokirao njenu prethodnu karticu, a kada je od njega tražila "bar za namirnice", prezrivo se nasmejao:
NE PROPUSTITE
– Naruči proizvode preko interneta, ali ja sve plaćam. Nema više gotovine za tebe. Dosta, inače ćeš početi da misliš da si nezavisna.
Elena se osećala kao da se davi u dugotrajnoj noćnoj mori. Ali nije imala nameru da trpi. Kasno uveče, kada bi se Anton i Tatjana povukli u spavaću sobu, Elena bi izvadila stari telefon koji je nekim čudom još uvek imala i počela da traži. Proučavala je forume, ženske zajednice, tražeći priče slične njenim. Želela je da zna: Kako su se ljudi izvukli iz zamke kada vam manipulativni muž oduzima sve?
Vremenom je pronašla kontakte za pravne konsultacije. Cena advokatskih troškova neće biti visoka. Ali u jednoj od grupa na društvenim mrežama rečeno joj je da postoje organizacije koje pružaju besplatnu primarnu zaštitu ženama koje su pretrpele nasilje u porodici. "Ovo je o meni", mislila je Elena gorko, zapisujući broj telefona.
Sledećeg dana, iskoristivši priliku, pozvala je iz kupatila pod izgovorom da je otišla da se istušira. Trudeći se da ne pokaže svoje uzbuđenje, govorila je tiho, jedva šapćući:
- Zdravo... Rečeno mi je da možete da date pravni savet... Moj muž... ucenjuje me, oduzima mi sredstva, tera me da živim sa njegovom ljubavnicom... Da, imamo dete...
Na drugom kraju linije, miran muški glas ponudio je da ukratko opiše situaciju. Elena je pokušala da govori koherentno: objasnila je o bračnom ugovoru, o upisu stana na kompaniju, o finansijskoj zavisnosti. Advokat je pažljivo slušao i pitao da li ima dokaze o agresiji, psihičkom pritisku, prepisci, dokumentima. Elena je priznala da ne, to su bile samo reči. Ali advokat je uverio da postoje načini, potrebno je prikupiti informacije i dokaze. Obećao je da će poslati spisak preporuka putem mejla.
Kada je izašla iz kupatila, Tatjana je stajala u hodniku, radoznalo podigavši obrvu:
- Zašto si tako dugo šaputala? S kim si razgovarala?
"Sa mojom majkom", lagala je Elena, brzo se provlačeći u dnevnu sobu.
Tatjana je prezrivo frknula. Na sreću, nije ulazila u detalje - očigledno je to smatrala nevažnim. Ali Elena je sada shvatila: morala je da deluje pažljivo, kako ne bi izazvala još veću kontrolu od Antona i Tatjane.
Nekoliko dana kasnije dogodilo se nešto što je Elena smatrala poklonom sudbine. Došao je kurir i pokucao na vrata. Antona nije bilo kod kuće, Tatjana je otišla svojim poslom. Elena ga otvori i ugleda mladog momka sa kovertom u rukama.
- Evo dokumenata na ime Antona Sergejeva. Molimo potpišite za prijem.
Elena je mehanički potpisala, a tek kada je zatvorila vrata, shvatila je da u rukama može imati važne papire, verovatno vezane za poslove njenog muža. Imala je nejasan osećaj: "Ovo bi mogao biti moj adut. Dok je otvarala kovertu, malo je zadrhtala: na kraju krajeva, otvaranje tuđih dokumenata bio je rizik, ali iskušenje je bilo preveliko."
Unutra su pronađene informacije o ofšor kompanijama i kreditima koje je podigla Antonova kompanija. Sudeći po tekstu, firma je bila pred bankrotom, a stan u kome su živeli pod hipotekom banke. Štaviše, postojali su dokumenti koji dokazuju da je Anton vodio ne sasvim legalne poslove, skrivajući prihode. "Dakle, njegovo poverenje u svoju neranjivost je blef?" - proletelo je Eleninim mislima. Da je sve zvanično otkriveno, Anton bi se suočio sa ozbiljnim nevoljama, uključujući i krivičnu odgovornost.
"O, moj Bože", prošaputala je, brzo fotografišući kamerom svog starog telefona. Ruke su joj se tresle, ali znala je da je ovo njena šansa. Uz ove informacije i podršku advokata koji je već znao za njene probleme, može pokušati da tuži bar deo imovine i zaštiti sebe i svoju ćerku.
Dokumente je pažljivo spakovala nazad u kovertu i sakrila na vidno mesto u komodi, kako bi izgledalo kao da je kurir dao kovertu, a ona da je preda mužu. Zatim je počela grozničavo da piše pismo advokatu, dodajući fotografije dokumenata. "Molim Vas da vidite da li mogu ovo da upotrebim kao dokaz na sudu? A koji je najbolji način da izbegnete osvetu svog supružnika?" – ovako se završilo njeno pismo.
Međutim, dan kasnije Anton je od kurira saznao da je koverat dat Eleni. Ispunjen besom, uleteo je u dnevnu sobu uveče, gde je Elena sedela sa ćerkom.
"Odvedi dete u drugu sobu", zahtevao je kroz zube, ne gledajući u ćerku. - Moram da razgovaram sa tobom nasamo.
Ćerka se, osećajući napetost, uplašeno pritisnula uz majku. Elena, pokušavajući da se ponaša smireno, odvela je devojčicu u svoju sobu i zamolila je da se tamo tiho igra sa svojim igračkama. Kada se vratila, videla je Antonovo lice izobličeno od besa.
– Gde su dokumenta koja su mi poslata? - ispalio je. - Otvorila si ih, zar ne? Verovatno nisi imala vremena da to sakriješ – kurir je rekao da si ti sve dobila juče. Da se nisi usudila da lažeš!
"Nisam uzela ništa", odgovorila je Elena što je moguće ravnodušnije. – Koverta je u komodi, nisam je otvorila. Eto, vidiš i sam.
Anton je odjurio do komode, zgrabio kovertu i video da je već otvorena, iako je pažljivo zapečaćena. Bes je iskrivio njegove crte lica. Okrenuo se ženi kao da se spremao da je udari, ali je stisnuo pesnice i stao.
"Ti samo..." ljutito je suzio oči, "kopala si po mojim poslovima, kučko jedna!" Izlazi iz mog stana odmah!
- A dete? – upitala je Elena tiho, ali odlučno. - Da li joj oduzimaš majku kad si sam doveo ljubavnicu?
"Ćerka će ostati sa mnom", ukočio se, kao da gleda u neprijatelja. – Reći ću sudu da si neadekvatna, da nemaš ni posao ni gde da živiš i da su detetu potrebni uslovi. Razumela?
U tom trenutku, Tatjana se pojavila u hodniku.
Elena oseti kako joj jeza prolazi niz kičmu. Shvatila je da, ako je sada izbačena, neće moći da se odupre Antonu i Tatjani po pitanju starateljstva nad detetom. Mora da nastavi da igra pokornu ulogu kako ne bi izgubila ćerku.
"U redu…" Ona je skrenula pogled, popuštajući njegovom zahtevu. - Neću se više mešati u tvoje stvari. Ostavi nas na miru.
"Onda predaj svoj telefon i ključeve od stana", ljutito je rekao Anton. - Dosta. Ne verujem ti više. I ako ćeš ostati ovde, živećeš pod mojim nadzorom.
Sa velikim neradom, Elena mu je predala gomilu ključeva. Odmah je uzeo telefon i stavio ga u džep. Tako je konačno izgubila priliku da tajno komunicira sa advokatom. Ali imala je malo nade: već je uspela da pošalje fotografije. Možda će advokat sam nešto uraditi.
Sledeća nedelja bila je puna bolnog ćutanja i sitnih poniženja. Anton joj je zabranio da izađe iz stana bez pratnje, verujući da bi mogla da pobegne i da se žali. Tatjana je pratila svaki korak Elene, ne dozvoljavajući joj da mirno razgovara telefonom čak ni sa roditeljima u drugom gradu. Situacija je izgledala beznadežno: Elena je bila zatvorena kao zatvorenik.
Jedne noći, kada su svi već spavali, Elena je tiho izašla na balkon. Vetar je duvao kroz njenu laganu haljinu, ali nije osećala hladnoću – bila je tako napeta. U pozadini uma pomislila je: "Šta ako advokat dobije moje materijale? Može li mi reći gde da idem da dobijem pomoć?"
Ona još nije znala da je pismo zaista stiglo, a advokat je, videći jasne znake prevare u dokumentima, podneo anonimnu dojavu agencijama za sprovođenje zakona. Ali čak i da je Elena znala za ovo, nije mogla da zamisli koliko će se brzo ceo lanac odvijati.
Prošlo je oko dve nedelje kada je jedne večeri zazvonilo na vratima. Anton, već iznerviran posle razgovora sa bankarima, otvori vrata. Na pragu su se pojavila dva muškarca: jedan se predstavio kao sudski izvršitelj, drugi kao policajac.
- Anton Sergejev? – poslovno je upitao sudski izvršitelj, proveravajući papire. - Evo obaveštenja o pokretanju postupka o mogućim nezakonitim finansijskim transakcijama Vaše kompanije. Imamo razloga da verujemo da ste prikrivali imovinu i uzimali fiktivne kredite.
NE PROPUSTITE
- Šta?! - planuo je Anton. - Ja... Ovo je lažna optužba! Ko se bunio?!
"Mi postupamo na osnovu dokumenata koje smo dobili", ravnodušno je odgovorio policajac. – Vaš stan je takođe založen kod banke i može biti zaplenjen. Uručen vam je poziv i morate se pojaviti da biste dali objašnjenje.
Tatjana je, iskočivši iz sobe, ugledala ljude u uniformi i pružila ruku Antonu:
- Antoša, šta se dešava? Zašto pričaju o hapšenju?!
- Umukni! - zalajao je, zbunjeno gledajući u sudske izvršitelje. - Ovo je glupost. Neko mi je namestio. Moji dokumenti... - odjednom je shvatio da više ne može da vrati situaciju. - Zahtevam advokata!
Elena je, čuvši buku, izašla u hodnik. Videvši zbunjenost svog muža i Tatjaninu paniku, činilo se da je i sama bila malo zbunjena, ali je unutra osetila trijumf. "Advokat je ipak preduzeo akciju", proletelo joj je kroz glavu.
Sudski izvršitelj je izvadio još jedan papir:
– Tokom uviđaja stan će biti opisan. Nemate pravo da njime raspolažete po sopstvenom nahođenju. Međutim, s obzirom da ovde živi maloletno dete, majka može da aplicira za pravo na privremeno korišćenje ovog stambenog prostora do donošenja sudske odluke.
- Šta? - ispali Tatjana. - Nemaš pravo ostaviti Elenu ovde bez Antona! Ovo je... njegovo vlasništvo!
– U stvari, imovina pripada banci. A sud će odlučiti o sudbini stambenog prostora. A pošto niste član porodice, nemate nikakva prava.
Tatjana je stegla torbu:
- Neću da živim pod istim plafonom sa ovim... haosom! – Žurno skupljajući kaput, prosiktala je: – Antone, rešavaj svoje probleme!
- Čekaj! – vikao je Anton, ali je njegova ljubavnica već iskočila iz stana, zalupivši vratima.
Tada se Anton sa besom okrenuo Eleni:
- Ti si ovo namestila! Podnela si tužbu protiv mene! Ali zapamti, neću odustati tako lako!
"Ovo takođe treba da imaš na umu", Elena je konačno rekla ono što je nosila u sebi svih ovih meseci, "Boriću se za puna prava na ovaj stan i za bezbednost moje ćerke. Tvoje pretnje više ne funkcionišu."
Policajac je nežno gurnuo Antona prema izlazu:
- Molim te. Moramo da prođemo da završimo sve formalnosti.
Anton je otišao sa štapom, celim svojim izgledom demonstrirajući da je ovo samo privremena neprijatnost. Ali Elena je shvatila da su stvari u društvu njenog muža zaista loše, što je značilo da će on morati da odgovara na sudu i za finansijsku prevaru i za pokušaj pritiska na svoju ženu.
Kada su se vrata zalupila za njima, Elena je potonula na pod, gotovo iscrpljena. Tatjanini koferi, na brzinu napušteni, ležali su u hodniku - simbol uništene "idile" njih troje. Ksjuša je oprezno pogledala iz svoje sobe.
- Mama, šta se desilo? – upitala je devojčica uplašenim šapatom.
"Sve je u redu", Elena je ustala i prišla ćerki grleći je. - Sada ćemo živeti u miru. obećavam.
Emocije su uzavrele u Eleni: strah, olakšanje, radost.
"Pokušaću da se uverim da zapamti ovu lekciju", pomisli Elena, grleći ćerku uza sebe. Osveta joj nije bila cilj, ali je posle svega što se dogodilo shvatila da ne može dozvoliti da se takvi ljudi izvuku. Sada je spremna da se bori za svoja prava do kraja.
NE PROPUSTITE
Atmosfera sad vremena pre meca
