Merima Njegomir je srpska pevačica narodne izvorne muzike. Snimila je više od 25 albuma i otpevala neke od bezvremenskih hitova kao što su „Ivanova korita“, „Ruzmarin“, „Zbog tebe“ i mnoge druge. Rođena je 9. novembra 1953. godine u Beogradu. Živi i radi u Beogradu. Pesma „Ivanova korita“ koju je Merima snimila 2001. godine na izuzetno tih i nenametljiv način postala je veliki hit, što je vrlo neobično. Iako je pevačica nastavila da snima pesme i albume, posle te 2001. godine, nijedna pesma nije uspela da nadmaši popularnost „Ivanovih korita“, piše Biografija.org.
NE PROPUSTITE
Ona ima vrlo raznolik repertoar pesama, peva pesme na dvadeset stranih jezika od kojih se posebno izdvajaju one na ruskom jeziku. Njen repertoar čine i izvorne pesme šumadijskog i vranjanskog melosa, sevdalinke, starogradske pesme i crnogorske pesme. Dobitnica je Vukove nagrade za doprinos srpskoj kulturi. Dobila je nagrade Zlatni mikrofon Radio Beograda i Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice. Osvojila je više od dvadeset nagrada na muzičkim festivalima širom bivše Jugoslavije.
Od 2009. godine radila je kao odgovorni urednik narodnih redakcija Muzičke produkcije i PGP RTS-a gde je radila na očuvanju tradicionalne srpske muzike. Snimila je više od stotinu izvornih pesama za Radio Beograd i time dala svoj doprinos očuvanju ove muzike. Zahvaljujući svom radu i umetničkom doprinosu dobitnica je nacionalne penzije Srbije.
Detinjstvo i obrazovanje
Odrasla je u ulici Božidara Adžije na Kalvariji, pored Železničke pruge, na Novom Beogradu. Rođena je 9. novembra 1953. godine u Beogradu kao Merima Kurtiš. Išla je u Osnovnu školu „Majke Jugovića“. Kao učenica, bila je izuzetno aktivna u sportu i pohađala skoro sve sportske sekcije u školi.
Posebno se izdvojila ritmička gimnastika. U ovom sportu bila je vrlo uspešna i predstavljala je svoju školu na gradskim, republičkim i saveznim takmičenjima. Kada je bila drugi razred osnovne škole pokazala je interesovanje za muziku. Videla je jedan oglas za upis u muzičku školu i poželela je da se upiše. Međutim, majka joj to nije dozvolila. Smatrala je da muzička škola Merimi oduzeti mnogo vremena i da će na taj način zapustiti svoje redovne školske obaveze. U školi je bila vrlo nestašno dete. Učila je samo one predmete koje je volela, a matematika joj nije bila jača strana.
Zanimljivo, kada je bila peti razred osnovne škole Merima je želela da peva u školskom horu, ali je nisu primili. Smatrala je da lepo peva, ali da je bila isuviše stidljiva, te se kao takva nije uklapala u ovaj muzički hor. Tada je prestala da mašta o muzičkoj karijeri. To je trajalo sve do njene osamnaeste godine.
Ljubav i talenat ka pevanju Merima je nasledila od majke koja je imala izuzetno lep glas i sluh za muziku. Odrasla je u porodici koja je cenila tradicionalne vrednosti, majka joj je poreklom iz Bosne, a otac iz Makedonije. Ima brata i sestru. Kada je bila u pubertetu, sa četrnaest godina, njeni roditelji su se razveli. Njena majka je napustila porodični dom sa Meriminom sestrom koja je tada imala pet godina, dok su Merima i njen mlađi brat ostali sa ocem. Život joj se tada mnogo promenio.
Morala je da brine o ocu i bratu, naučila je da kuva, kao i da obavlja sve kućne poslove. Majka i sestru je viđala povremeno. Njena majka se ponovo udala i dobila još jednog sina, Meriminog polubrata. Posle osnovne škole želela je da upiše Gimnaziju u Zemunu. Otac joj je rekao da to ne dolazi u obzir, da mora upisati zanat, kako bi što pre mogla početi da radi jer on nije mogao da ih izdržava. Tako je Merima završila Ugostiteljsku školu. Na ekskurziji u srednjoj školi, dok su putovali vozom za Sloveniju, Merima je zapevala. Njenim drugarima iz škole se to dopalo, pa je od tada redovno pevala kada su se družili.
Po završetku Ugostiteljske škole, Merima nije želela da radi taj posao, pa je upisala Višu turističku školu.
Muzička karijera
Jedan slučajan susret u poznatom beogradskom restoranu odredio je Merimin život. Kada je imala osamnaest godina izašla je sa prijateljima u jedan restoran na muziku. Društvo je bilo izuzetno veselo, pa im je prišao čovek iz orkestra i razgovarao sa njima. Merima je u šali rekla da peva mnogo bolje od njihovog pevača, a onda su joj ponudili da baš ona zapeva umesto njega što je i prihvatila. Bio je to njen prvi nastup pred publikom.
Dva meseca kasnije, muž i žena koji su vodili ovaj orkestar, kontaktirali su Merimu i došli kod nje kući da razgovaraju sa njenim ocem. Rekli su mu da ima vrlo talentovanu kćerku i pitali da li bi ona mogla da nastupa sa njima. Njen otac se naljutio i to nije dozvolio. Uprkos tome, nekoliko dana kasnije, Merima je nazvala ovaj bračni par i prihvatila ponudu. Nakon nekoliko proba, 1. maja 1972. godine, Merima je sa orkestrom „Citadela“ otputovala u Ključ u Bosni gde je trebalo da nastupaju u jednom lokalu nekoliko meseci.
Međutim, tu su se zadržali tek nekoliko dana jer se vlasnik restorana ljutio što je Merima početnica i ne zna veliki broj pesama. Dobili su novi poziv i otputovali u Podgoricu. U hotelu „Podgorica“ nastupali su dva meseca. Svako poslepodne Merima je slušala pesme na gramofonu i učila tekstove, zapisivala ih u svesku. Vrlo brzo je sve naučila i njen repertoar je bio veći. U tom periodu Merimin otac se mnogo ljutio i smatrao je da će njegova kćerka osramotiti porodicu Kurtiš. Za očeve reči Merima nije marila, pa je po povratku u Beograd upisala srednju Muzičku školu „Kosta Manojlović“ u Zemunu koju je i završila.
Nakon dve tri godine od prvog nastupa počelo je mnogo da se priča o Merimi kao ozbiljnoj pevačici. Pevala je u „Romanitaru“, jednom od najekskluzivnijih beogradskih restorana, kada ju je primetio Svetomir Šešić Šele iz Radio Beograda i pitao je Merimu da dođe i snimi neke probne pesme u studiju. Kada je prvi put došla u Radio Beograd bila je oduševljena. Snimila je dve probne pesme „Bisenija kćeri moja“ i „Idem putem, pesma se ori“. Kada ih je preslušala komisija, odmah su ih prihvatili i odlučili da to ne bude probni već trajni snimak. To je bio početak, posle su usledila snimanja za radio i televiziju, snimanja albuma, a osvajala je razne prestižne nagrade na festivalima.
Festivali i nagrade Na takmičenju mladih pevača „Njihova prilika“ 1978. godine, koje su organizovali TV novosti i RTV Beograd, učestvovala je i Merima. Od 184 pevača koja su tokom cele godine učestvovali na ovom takmičenju Merima je sa još jednom koleginicom osvojila i podelila prvo mesto zahvaljujući glasovima publike. Usledila je i pobeda na muzičkom festivalu na Ilidži na kojem su pre Merime pobeđivali veoma popularni pevači u bivšoj Jugoslaviji, što je za nju bila potvrda da je na pravom putu i da je publika zaista voli i ceni njen rad. Pevala je pesmu Milutina Popovića Zahara „Uspomena još si samo“. Merima je tada već bila udata i imala je jedno dete.
To za nju nije bila prepreka da niže uspehe na privatnom i poslovnom planu. Posle ovih prvih nastupa na festivalima Merima je tokom cele svoje karijere negovala ljubav ka festivalima i nastupima na istim. Osvojila je brojne nagrade i priznanja. Izdvaja se Vukova nagrada za doprinos srpskoj kulturi koju je dobila 2005. godine. Osim ove nagrade, izdvajaju se i Estradna nagrada Srbije, Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice, Zlatni mikrofon PGP RTS, Ambasador pesme u Nišu, Zlatna tamburica, pevačica godine 1993. i 1996. godine. Osvajala je prva mesta na festivalima „Mesam“, „Ilidža“, „Zlatni sabor“, „Zlatiborska pesma“. Posljednja u nizu ovih nagrada je prva nagrada na festivalu „Valandovo“ koju je osvojila 2018. godine što govori o tome da Merimin rad i doprinos traju u kontinuitetu svih ovih godina. Albumi U svojoj muzičkoj karijeri koja traje još od davne 1972. godine Merima Njegomir je snimila više od 25 albuma.
Kada je upoznala Predraga Živkovića Tozovca 1977. godine, on joj je komponovao prve dve pesme koje je objavila za Jugoton. Tada počinje njena zaista uspešna muzička karijera tokom koje je svih ovih godina ostala verna narodnoj muzici i svojom idejama negovanja narodne muzike.
Koncerti na Kolarcu
U toku i posle ratnih devedesetih godina Merimi nije bilo lako. Bila je razvedena, sama sa četvoro dece, a atmosfera u beogradskim restoranima i hotelima, nije joj bila prijatna. Zbog toga je odlučila da održi koncert na Kolarcu i da se izdigne iz te situacije. Ona je prva pevačica narodne muzike koja je održala koncert na Kolarcu i po tome je postala prepoznatljiva. Kasnije je povodom 30 godina umetničkog rada održala koncert na Kolarcu 2002. godine. Dve godine kasnije opet je napunila Kolarac na velikom koncertu. Povodom 35 i 40 godina rada održala je koncerte u prepunom Sava centru. Te koncerte je održala 2007. i 2012. godine. Poslednji koncert na Kolarcu održala je u martu 2015. godine.
Privatni život
Merima Kurtiš udala se 1979. godine za Milana Njegomira i od tada nosi prezime Njegomir. Svog muža Milana upoznala je kada je imala 21 godinu. Udala se za njega posle pet godina veze, a njen muž je tada imao 42 godine. Merima je govorila da je to bila ljubav na prvi pogled, a svog muža opisuje kao vrlo lepog, pametnog i zgodnog muškarca. On se ranije nije ženio. Merima mu je za pet godina rodila četvoro dece, kćerke Milicu, Jelenu i Ljubicu i sina Marka.
U tom periodu je snimila i četiri albuma. Imala je veliku energiju i želju da radi, ali i da se ostvari na majčinskom planu. Sve je radila uporedo, a imala je jednu ženu koja joj je nekoliko godina pomagala oko čuvanja dece. Merima nije izbegavala nastupe. Nastupala je čak i dok je bila trudna, i nekoliko meseci nakon porođaja. Izbegavala je samo da putuje negde dalje od Beograda ili da ide na turneje koje iziskuju više dana u nizu.
Sa Milanom je bila u braku 16 godina, do 1995. godine. I nakon razvoda ostali su u dobrim odnosima, a njegova smrt u avgustu 2019. godine duboko je potresla Merimu.
Nakon razvoda, sva deca su ostala sa Merimom i nije joj bilo nimalo lako.
Bilo je teških trenutaka, a često i manjka novca. Ipak, Merima je uspela deci sve da obezbedi zahvaljujući svom talentu i muzičkoj karijeri. Decu je školovala i izvela na pravi put. Njena kćerka Milica krenula je majčinim stopama i okušala se kao pevačica. Završila je radio i televizijsku produkciju. Ona je kreativna umetnica. Najstarija kćerka Ljubica završila je Ekonomski fakultet na kojem je i magistrirala, Jelena je arhitekta enterijerista, a Marko je završio državni Pravni fakultet. Merima se ostvarila i kao baka, a prvo unuče je rodila njena kćerka Jelena 2011. godine.
Veza sa Dragoljubom Markovićem
Posle razvoda Merima je imala nekoliko veza, ali se nije eksponirala u javnosti. Držala je do svog ugleda i nije želela da se o njenom ljubavnom životu piše u novinama. Ipak, veza sa biznismenom Dragoljubom Markovićem najviše je zainteresovala javnost. Dragoljub i Merima bili su pre svega prijatelji, a potom i ljubavni par oko godinu dana. Iako su mnogi mediji posle njihovog raskida, govorili da se par razveo, Merima je sve demantovala i rekla da se za njega nikada nije udala i da nisu živeli zajedno.
Preminula je danas u 69. godini života.
