Povelja je jedno od 166 ostrvaca u Venecijanskoj laguni kod istočne obale severne Italije. Iako je služilo raznim svrhama, ovo mesto je poznato po svojoj jezivoj istoriji. Vekovima su na ovo ostrvo prebacivane desetine hiljada mrtvih i živih žrtava kuge.
Leševi, jedni na drugima u jamama, su spaljivani. Kasnijih godina su na Povelji mučeni mentalni bolesnici i na njima je vršio eksperimente ludi doktor koji se kasnije ubio.
Lokalni stanovnici kažu da je Povelja "ostrvo duhova" i prokleto. U svetu je poznato kao jedno od mesta sa najviše "duhova".
Malo ostrvo se prvi put pominje u štampi u 5. veku kao bezbedno mesto od invazije Atile Hunskog i Alariha I, tokom pada Rimskog carstva.
U laguni se nalaze bezbrojna, lako branjiva mala ostrva, pa ih je čak i vojna sila ostavljala na miru. Međutim, Povelja je verovatno naseljena dugo pre toga, jer istorijski podaci govore da je grupa prvobitnih Italijana naselila region Veneto 2.000 godine p.n.e.
Oko 864, guverner – dužd – je ubijen, a 200 njegovih robova je pobeglo na Povelju, gde su vodili tih život.
Tokom rata sa Đenovom koji je počeo 1379, vlasti su isterale stanovnike sa Povelje na drugo ostrvo u Venecijanskoj laguni. Povelja je pretvorena u vojnu bazu, sa pomorskom artiljerijom koja je kontrolisala lagunu.
7 STVARI KOJE NISMO ZNALI O UKRAJINI: Najveća svetska tragedija desila se upravo OVDE!
KUGA
Ostrvo je bilo nenastanjeno sledeća dva veka, uprkos naporima vlade, koja je pokušala da ga naseli monasima iz centralne Italije 1500-tih godina, piše portal Historicmysteries.com.
Povelja je, međutim, postala kolonija i mesto za žrtve kuge 1576. i 1630.
Prvi talas kuge koji je pogodio Italiju počeo je 1347. na Siciliji, a do 1348. proširio se do Venecije. Umrlo je oko pola stanovnika Venecije.
Tela su spaljivana na dve lokacije van grada, međutim broj mrtvih je toliko brzo rastao da su te dve jame postale prenatrpane. Grad je potom počeo da transportuje mrtva tela na dva ostrva u laguni – Sent Erazmo i San Martino de Strata.
Početkom 1400-tih, Venecijanci su osmislili koncept "lazaret". To su institucije ili bolnice oformljene kao karantin za bolesne i potencijalno bolesne.
Tokom iskopavanja na Starom lazaretu naučnici su otkrili 1.500 ostataka žrtava bubonske kuge, a veruju da ih ima još mnogo više.
KARANTIN I KREMATORIJUM
Tokom sledećih epidemija kuge razna ostrva, uključujući Povelju, su služila kao karantin i mesta za ostavljanje leševa. Tela su prenošena baržama.
Svakog ko bi ispoljio čak i najsitnije simptome odmah bi odvojili od porodice i vodili ga na ostrvo. Tamo bi proveo do 40 dana u karantinu, dok se ne oporavi ili ne umre.
Na Povelji su spaljene hiljade tela da se spreči širenje kuge.
INSTITUCIJA ZA MENTALNO OBOLELE
Početkom 20. veka vlada je od postojećih objekata napravila instituciju za mentalno obolele. Kako je vreme prolazilo, širile su se jezive priče o tretmanu i eksperimentima nad pacijentima.
Neki kažu da je doktor koji je radio u ovoj instituciji počinio samoubistvo skokom sa tornja, kako bi izbegao kaznu za zastrašujuće eksperimente koje je sprovodio nad pacijentima.
Druge priče navode da su mučene duše ostale nakon smrti da progone doktora i da je jedini način da im pobegne bilo samoubistvo.
Postoji i treća verzija, koja kaže da je neko – ili nešto – gurnuo doktora sa kule.
NEUSPELA PRODAJA
Pacijenti i medicinsko osoblje napustili su ostrvo 1968. Do danas nije naseljeno zbog navodne populacije izmučenih duhova, a zub vremena nagriza zgrade na ostrvu – bolnica, crkva i sklonište za čamce.
Vlada je pokušala da proda ostrvo 2014. Prodaja nije uspela, a jedina ponuda je iznosila 704.000 dolara.
Prirodno je da se lokacija koja je toliko povezana sa smrću danas povezuje sa brojnim natprirodnim pričama. Povelja je takođe predmet brojnih fiktivnih priča.
Dok ostrvo ne postane pogodno za naseljavanje i dalje će ležati u senci.
