Ovo je priča o zločinačkom paru čije gnusnosti se i danas prepričavaju sa velikom teskobom u sebi.
Još davne 1966. godine, Mišel Furnire počeo je da uznemirava maloletne devojčice, a 1984. godine već je bio u zatvoru zbog intimnog napastvovanja maloletnica.
Dok je bio u zatvoru, stupio je u prepisku sa Monik Olivije. Već tada su njih dvoje uspostavili odnos koji je bio daleko od normalnog. On joj je tada opisivao svoje fantazije o devicama, a ona mu je odgovarala da će mu rado pomoći da ih ostvari – ako on ubije njenog muža...
Godine 1987. Mišel Furnire bio je na slobodi, a pored njega je bila Monik Olivije. Iako nisu ubili njenog supruga, Monik je ispunila svoje obećanje – postala je odličan mamac, zadobijala poverenje mladih devojaka i odvodila ih u smrt.
Furnire i Olivijeova su ubili najmanje 11 devojčica. To su uradili u periodu između 1987. do 2003. godine. U međuvremenu su se venčali i sami postali roditelji.
Monik Olivije je bila mamac tako što je zadobijala poverenje mladih devojaka i navodila ih da poveruju da su bezbedne u njenom društvu. Ona je igrala ulogu ljubazne i brižne žene, koristeći svoj pol i uglađenost kako bi žrtve spustile gard.
Često bi prilazila devojkama ili mladim ženama i nudila im prevoz automobilom, sigurnost ili čak pomoć u svakodnevnim situacijama. Pošto su devojke videle nju kao prisutnu u društvu njenog supruga, nisu sumnjale da se nalaze u opasnosti. Kada bi ih namamila u vozilo ili do lokacije gde ih je čekao Mišel Furnire, one bi bile zarobljene i odvedene u smrt.
Njena uloga je bila ključna jer su mnoge devojke bile oprezne prema nepoznatim muškarcima, ali su imale manje razloga da sumnjaju u ženu koja im se obraća ljubazno i deluje kao neko ko želi da pomogne.
Odvukli bi ih na izolovana mesta, gde bi ih Furnire napastvovao, mučio i na kraju ubijao.
Metode ubistava su varirale – neke žrtve su davili, druge ubadali nožem ili gušili. Furnire je bio opsednut devičanstvom svojih žrtava, što je dodatno pogoršavalo brutalnost njegovih zločina. Nakon ubistava, njihova tela su zakopavali na različitim mestima
Godine 2003. uhvaćeni su nakon neuspelog pokušaja napada na trinaestogodišnju devojčicu. Mišel Furnire je tada imao 61 godinu, što znači da je najveći deo svog života proveo nekažnjeno čineći zločine.
Međutim, ni 2003. godine optužbe za ubistva nisu bile rezultat uspešnog policijskog rada, već su postale moguće jer se njegova verna supruga slomila polse svega. Monik Olivije je priznala policiji da je njen muž silovao i ubio više osoba.
Oni su oboje završili iza rešetaka, ali njihova priča i dalje ostaje misterija. Nije poznato koliko su zločina zaista počinili. Još je nejasnije čime su se bavili dok su živeli u Belgiji, piše portal "Dzen".
Mišel Furnire je 2008. godine osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog puštanja zbog ubistva sedam devojaka i žena. Kasnije je priznao još neka ubistva. Umro je 10. maja 2021. godine u zatvorskoj bolnici u Francuskoj, u 79. godini života.
Monik Olivije je 2008. godine takođe osuđena na doživotni zatvor, ali s mogućnošću uslovnog puštanja nakon 28 godina. Međutim, 2018. godine dobila je dodatnu kaznu za saučesništvo u još tri ubistva, čime je praktično onemogućeno njeno puštanje na slobodu. Trenutno se nalazi u zatvoru u Francuskoj.
NE PROPUSTITE
Tri ključna signala koja otkrivaju psihopatski poremećaj
