Smrt Džefrija Damera nosila je jezivu sličnost sa prvim ubistvom koje je počinio.
Dana 28. novembra 1994. godine, ozloglašeni serijski ubica — koji je 1978. nasmrt pretukao autostopera po imenu Stiven Hiks — doživeo je istu sudbinu od strane zatvorskog cimera Kristofera Skarvera dok je služio 16 uzastopnih doživotnih kazni u zatvoru u Viskonsinu u Americi.
Damer je napastvovao, ubio i raskomadao najmanje 17 mladića i dečaka u Milvokiju, a uz to je praktikovao i ljudožderstvo i nekrofiliju, pre nego što je uhvaćen 1991. godine.
Jezivi detalji Damerovih zločina, kao i tragični pokušaji da se njegovi zločini ranije prijave, uznemirili su svet kada su konačno otkriveni. Na kraju je osuđen za 15 ubistava u Viskonsinu i u februaru 1992. godine dobio 15 uzastopnih doživotnih kazni zatvora, dok je 16. osuda usledila kasnije.
Za jedno od 17 ubistava koja je priznao, nije osuđen, zbog nedostatka dokaza — mada nije dugo poživio da odsluži kaznu.
Kako je Džefri Damer umro?
Zatvorski cimer Kristofer Skarver nasmrt je pretukao Damera i drugog zatvorenika, Džesija Andersona, u zatvoru Kolumbija u Portidžu, u Viskonsinu.
Skarver, koji služi doživotnu kaznu zbog ubistva, rekao je za "Njujork post" 2015. godine da je Damer pravio skulpture ljudskih udova od hrane i koristio kečap kao krv, uznemirujući druge zatvorenike. Skarver je držao distancu od Damera, koji je obično imao stražara uz sebe zbog sukoba s drugim zatvorenicima.
Dana 28. novembra 1994. Skarver, Anderson i Damer su ostavljeni bez nadzora i lisica da čiste toalet u teretani. Dok je Skarver punio svoju kantu sa džogerom, jedan od muškaraca ga je gurnuo u leđa, ali nije znao ko je to učinio.
"Okrenuo sam se, a (Damer) i Džesi su se smeškali ispod glasa," prisetio se Skarver. "Pogledao sam ih pravo u oči, ali nisam mogao da kažem ko je to bio." Muškarci su se potom razdvojili, a Skarver, koji je navodno nosio isečak iz novina o Damerovim zločinima u džepu, zgrabio je metalnu šipku dužine 50 cm i težine 2,5 kg iz teretane.
Skarver je pratio Damera u svlačionicu za osoblje i suočio ga s njegovim zločinima. "Pitao sam ga da li je uradio te stvari jer sam bio duboko zgrožen," rekao je Skarver za "Njujork post", dodajući da je Damer bio "šokiran".
Opisao je šta se dogodilo: "Brzo je počeo da traži vrata. Blokirao sam ga. Završio je mrtav. Položio sam mu glavu." Skarver je zatim otišao u drugu svlačionicu gde je bio Anderson i učinio isto.
Stražari su pronašli Damera na podu toaleta s teškim povredama glave od udarca šipkom i udara glavom o zid. Prevezen je u bolnicu gde je proglašen mrtvim sat vremena kasnije.
Skarver je oba ubistva počinio u roku od 20 minuta. Što se tiče motiva, Skarver je rekao da je njegov razlog bio više od Damerovog ponašanja u zatvoru. "Prešao je granicu s nekim ljudima — zatvorenicima, osobljem zatvora," tvrdio je Skarver. "Neki ljudi u zatvoru se kaju — ali on nije bio jedan od njih."
Skarver je ubio Damera ujutru 28. novembra 1994. Stražari su ga pronašli na podu toaleta oko 8:10 ujutru, a u bolnici je proglašen mrtvim sat kasnije. Damer je imao 34 godine kada je umro.
Koje su bile poslednje reči Džefrija Damera?
Damerove poslednje reči nisu javno poznate. Na suđenju je izrazio kajanje zbog svojih zločina i rekao da preuzima "punu odgovornost" za napastvovanja i ubistava svojih žrtava.
"Nadam se da mi je Bog oprostio," rekao je Damer prema "Vašington postu". "Znam da mi društvo nikada neće moći oprostiti. Znam da mi porodice žrtava nikada neće moći oprostiti za ono što sam učinio."
Rekao je da se vratio veri nakon ubistava, rekavši sudu da je "stvorio holokaust" kada se udaljio od više sile. "Trebao sam ostati uz Boga. Pokušao sam i nisam uspeo," rekao je. Takođe se obratio brojnim izjavama porodica i voljenih svojih žrtava.
"Veoma mi je žao zbog onoga što sam učinio tim jadnim porodicama, i razumem njihovu opravdanu mržnju," rekao je Damer. "Video sam njihove suze i da mogu sada da dam svoj život kako bih vratio njihove voljene, učinio bih to."
Ubistva koja je počinio Džefri Damer traumatizovala su porodice njegovih žrtava i mnoge druge ljude u zajednici Milvokija, ali reakcija javnosti na Damerovu smrt bila je podeljena. Dok su mnogi bili zadovoljni što je Damerova vladavina terora konačno došla do kraja, drugi su bili nezadovoljni što nije ostao živ da pati u zatvoru zbog svojih monstruoznih dela.
Okružni tužilac Milvokija E. Majkl Mekan rekao je za "Njujork tajms" nakon Damerove smrti: "Ovo je poslednje tužno poglavlje u veoma tužnom životu. Tragično je što će njegovi roditelji morati da iskuse isti gubitak koji su doživele porodice njegovih žrtava." Govoreći o Kristoferu Skarveru, dodao je: "Nadam se da neće biti ekonomskih koristi niti proslavljanja u stilu narodnog heroja za čoveka koji je ubio Džefrija Damera."
Čak su i sami Damerovi roditelji imali podeljene reakcije na njegovu smrt. Prema izveštaju "Vašington posta", njegova majka, Džojs, želela je da sačuva mozak svog sina za naučna istraživanja kako bi se analiziralo njegovo ponašanje, dok je njegov otac, Lajonel, želeo da mozak bude kremiran zajedno s ostatkom tela. Na kraju su, prema pisanju" Los Anđeles tajmsa", i Damerovo telo i mozak kremirani.
Mnogi su smatrali da je policija u Milvokiju napravila propust prema gej i crnačkoj zajednici jer nije uhvatila Damera ranije, uprkos upozorenjima crnih komšija ubicе.
Glenda Klivlend, nekadašnja Damerova komšinica, više puta ga je prijavljivala policiji, ali bez uspeha. U maju 1991. godine, Glendina ćerka, Sandra Smit, i sestričina, Nikol Čildres, pozvale su hitnu pomoć kada su primetile četrnaestogodišnjeg Koneraka Sintasomfona golog, krvavog i jedva svesnog na ulici.
Damer je ubedio policajce koji su došli na lice mesta da je Sintasomfon njegov dečko koji je previše popio. Nakon što su policajci otišli, Damer je ubio dečaka. Da su tada uradili proveru Damerove prošlosti, otkrili bi da je bio na uslovnoj kazni zbog se*sualnog zlostavljanja Sintasomfonovog starijeg brata, tri godine ranije.
NE PROPUSTITE
U nastavku pogledajte gde se sakrivao ubica Alija Balijagić, pre nego što je uhapšen:
Bonus video:
