Sa svojim žrtvama bi radili najgore stvari na svetu: Prave priče iza "Teksaškog masakra motornom testerom" su jezive

"Teksaški masakr motornom testerom" važi za jedan od najjezivijih filmova svih vremena. No, još jezivije je znati da su prava ubistva inspirisala režisera za kreiranje ovog horor klasika.

Filmovi
Sa svojim žrtvama bi radili najgore stvari na svetu: Prave priče iza "Teksaškog masakra motornom testerom" su jezive
Foto: HA / Hollywood Archive / Profimedia

Nisu mnogi horor filmovi užasno brutalni u procesu snimanja koliko i za gledanje. "Teksaški masakr motornom testerom", koji je premijerno prikazan pre tačno 50 godina pred Noć veštica, predstavlja izuzetak.

Ovo je jedan od najkontroverznijih, ali i najuticajnijih horor filmova u istoriji kinematografije, koji je, uprkos jezivom naslovu, opisan u "Njujork Tajmsu" kao "formalno izvanredan umetnički film, prepun noćnih mora, prelepih koliko i izopačenih."

Ipak, sniman je usred neizdržive vrućine leta u Teksasu u "nepodnošljivo smrdljivim" uslovima, zbog čega je glumac rođen na Islandu, Gunar Hansen, koji je tumačio izopačenog zlikovca Lederfejsa(eng.Leatherface(srp.Kožoglavi)), kasnije tvrdio da nije bio siguran hoće li ekipa preživeti snimanje, piše "Dejli Mejl".

Teksaški masakr motornom testerom
foto: Vortex - Album / Album / Profimedia

Lederfejs, psihopata kanibal koji nosi masku od ljudske kože, uživao je da muči svoje žrtve pre nego što bi ih ubio i pojeo, a sama lokacija snimanja – farma u Raund Roku u Teksasu –postala je mesto iz noćne more, gde je temperatura konstantno prelazila 43 stepeni celzijusa.

Da bi dodatno otežao uslove, režiser Tobi Huper je insistirao na tome da prostor bude ispunjen mrtvim psima, ostacima stoke i pokvarenim sirom.

Danas bi to bilo nezamislivo, a verovatno nije trebalo ni tada. Ipak, Huper je smatrao da užasan smrad doprinosi stvaranju zastrašujuće atmosfere, čineći užas priče još realnijim. Kao rezultat toga, glumci su često morali da izlaze napolje na "pauze za povraćanje."

Tobi Huper
foto: Vortex - Album / Album / Profimedia

Sve ovo je osmišljeno u jednoj robnoj kući u Austinu, neposredno pre Božića 1972. godine. Tada još uvek nije imao ni 30 godina, Huper je ušao da obavi kupovinu i zatekao se u prepunom odeljenju sa alatom, očajan da izađe. "Gužve me uvek uznemiruju", rekao je decenijama kasnije za "Ostin Hroniku". Zatim je primetio niz motornih testera koje su svetlucale.

Fantazirao je o tome kako bi uzeo jednu testeru, pokrenuo je i probio se kroz masu božićnih kupaca. Za manje od minuta, kako je tvrdio, njegova usputna fantazija se razvila u smislenu ideju: "Teksaški masakr motornom testerom" je rođen.

Teksaški masakr motornom testerom
foto: Vortex - Album / Album / Profimedia

Međutim, to nije bila jedina isnpiracija za film. Bilo je i drugih inspiracija, mnogo gorih od puke fantazije koje je režiser imao. Amerika krajem 1972. bila je nesrećna zemlja. Afera Votergejt bila je u toku, rat u Vijetnamu još uvek je besneo, a politička ubistva šezdesetih godina i dalje su bila sveža u kolektivnom sećanju, kao i smrtonosni pohod sledbenika sekte Čarlsa Mensona 1969.

Štaviše, samo devet meseci pre nego što su Mensonovi sledbenici brutalno ubili glumicu Šeron Tejt i još šest osoba, bivši pomoćni radnik po imenu Ed Gejn, poznat kao "Mesar iz Plejnfilda", optužen je za brojne zločine uključujući ubistva i pljačke grobova.

Gejn je bio fasciniran pričom o Ilzi Koh, čiji je muž bio komandant nacističkog logora Buhenvald, i koja je navodno pravila abažure od kože ubijenih zatvorenika.

Edmund Kemper
foto: Wikipedia/ Javno vlasništvo

Inspirisan time, Gejn je iskopavao leševe iz groblja u Plejnfildu, u Viskonsinu, praveći suvenire od njihove kože i kostiju. Lederfejs, čija je maska izrađena od ljudske kože, bio je inspirisan Gejnom, koji je bio smešten u psihijatrijsku bolnicu kada je Huper osmislio "Teksaški masakr motornom testerom".

Ali neki od najgorih serijskih ubica u američkoj istoriji još su uvek bili na slobodi. Među njima je bio i dva i po metara visoki Edmund Kemper, koji je bio osuđen za ubistvo bake i deke 1964.

"Samo sam želeo da vidim kako je to ubiti baku," rekao je policiji kada su ga uhapsili.

Dok je pisao scenario sa svojim saradnikom Kimom Henkelom, Huper je pažljivo pratio jedan slučaj bliže domu, takozvana ubistva Kendimena u Hjustonu, Teksas.

Din Korl
foto: Wikipedia/ Javno vlasništvo

Naizgled poštovan muškarac po imenu Din Korl, oteo je, silovao, mučio i ubio najmanje 28 dečaka i mladića pre nego što ga je u avgustu 1973. ubio njegov vlastiti, poremećeni pomagač.

Postojala je još jedna jeziva inspiracija za Hupera. Neposredno pre Božića 1972. saznao je, kao i ostatak sveta, da je pronađeno 16 preživelih iz avionske nesreće koja se dogodila 72 dana ranije u Andima. Da bi preživeli, bili su primorani da jedu meso onih koji su umrli.

Taj jezivi detalj pomogao je Huperu da dodatno osmisli modernu verziju bajke "Ivica i Marica", koju su braća Grim napisala u 19. veku.

Ivica i Marica su brat i sestra koje je majka ostavila u šumi, a koje je zarobila veštica kanibal. Huper je zamislio mlade protagoniste svog filma kako se slično udaljavaju sa glavnog puta i upadaju u isti tip užasne opasnosti, ali možda bez srećnog kraja.

Ivica i Marica
foto: General / Rainbird / Profimedia

Mnogo pre ovoga, i sam Huper je gotovo postao žrtva masovnog ubistva. Dana 1. avgusta 1966, šetao je kampusom Univerziteta u Teksasu kada je policajac povikao na njega da se skloni u obližnju zgradu. Neko je pucao sa 28. sprata univerzitetske administrativne zgrade. Trenutak kasnije, metak je pogodio istog policajca.

Napadač je bio bivši marinac Čarls Vitmen, "Snajperista sa teksaškog tornja", koji je tog dana već fatalno izbo majku i suprugu, a zatim ubio još 14 ljudi tokom 96-minutnog smrtonosnog pohoda. Dugokosi Huper, tada samo 23-godišnji hipik, gledao je kako se sve ovo odvija. Tvrdio je da je miran hipik, ali je bio duboko pogođen masakrom Vitmena. Za njega, ovo je bio najstrašniji lični događaj tog perioda, u suprotnosti sa klišeima kontrakulture o miru i ljubavi.

Dakle, nije iznenađujuće što je Huper osmislio "Teksaški masakr motornom testerom" baš tada i na taj način, i zašto mu je motiv Ivice i Marice bio tako privlačan.

Teksaški masakr motornom testerom
foto: Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia

Film je počeo sa snimanjem 15. jula 1973. ali su već postojali znakovi problema koji dolaze. Umesto da se pojavi na setu, Gunar Hansen je krenuo u pijani pohod i zaključao se u sobu u hotelu sa paralizujućim osećajem treme pred snimanje. Da je znao šta ga čeka, možda nikada ne bi izašao.

"Teksaški masakr motornom testerom" priča priču o pet tinejdžera na putovanju, koji prave fatalnu grešku odlaskom u zabačenu kuću u nadi da će napuniti rezervoar svog kombija.

Ispostavlja se da je to dom Lederfejsa i njegove poremećene rodbine. U najzloglasnijoj sceni filma, jedna od tinejdžerki, Sali Hardesti (koju glumi Merilin Berns), biva mučena za porodičnim stolom. Ona je vezana za ruke leša, dok Leatherface seče njen prst kako bi 100-godišnji patrijarh (u stvari, tinejdžerski glumac Džon Dugan u teškoj prostetici) mogao da pije njenu krv.

Teksaški masakr motornom testerom
foto: Vortex / AFP / Profimedia

Većina poštovalaca horor filmova obožava tu scenu. Ali ono što mnogi ne znaju je da je užas bio stvaran. Hansen je koristio rekvizit nož s cevkom za lažnu krv, ali on je zakazao.

Nakon brojnih pokušaja, Hansen je odlučio da stvar, i to bukvalno, uzme u svoje ruke. Potajno je posekao Burnsovu po prstu, što u žaru snimanja nijedan drugi glumac nije primetio. Burns je navodno bila besna kada je saznala. Ali ne i Dugan, koji nije otkrio "sve do mnogo godina kasnije da sam zapravo sisao njenu krv, što je, zapravo, pomalo erotično."

Godine 2013. dve godine pre nego što je preminuo, Hansen je napisao memoare, u kojima je intervjuisao Burnsovu. Rekla mu je da njen strah nije bio nimalo lažan. "Uplašio si me do smrti," rekla je. Način na koji je zurio u nju, prisetila se, delovao je "previše stvarno."

Glumac Džim Sidou, koji je igrao jednog od Lederfejsovih krvoločnih rođaka, imao je problem da dosegne nivo simuliranja ekstremnog nasilja prema Burnsovoj. Zato su Huper i ostatak ekipe vikali da ga ohrabre: "Udari je, udari je jače, udari je još!" Čak se i Burns priključila. „Udari me, ne brini zbog toga,” rekla je.

Teksaški masakr motornom testerom
foto: Image Capital Pictures / Film Stills / Profimedia

Takve metode danas su nezamislive, dok bi svaki režiser koji bi razbacao mrtve pse po setu radi stvaranja zagušljive atmosfere bio otpušten. Ali u svojoj knjizi iz 2019. "Teksaški masakr motornom testerom: Film koji je prestravio naciju", autor Džozef Lanca izdvaja još jedan mogući razlog za tadašnje bezumno ponašanje: kanabis. Ispred kuće u kojoj je snimanje obavljeno nalazio se dvogodišnji zasad kanabisa. Huperu, njegovim glumcima i ekipi rečeno je da, sve dok su diskretni, mogu slobodno koristiti "dodatne botaničke resurse."

Koliko god da je konzumirao, Huper više nije među žive da odgovora za svoje postupke; preminuo je 2017. godine, u 74. godini. Uživao je u trajnom uticaju svog najpoznatijeg filma, koji je direktno inspirisao niz kasnijih filmova, uključujući hit Džona Karpentera "Noć veštica" iz 1978. i "Osmog putnika" Ridlija Skota godinu dana kasnije.

U nastavku pogledajte trejler za film "Teksaški masakr motornom testerom", ukoliko ga niste gledali ranije, i naravno ako se ne plašite:

Bonus video:

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs