Slučaj ubice Zodijaka ostaje jedan od najzloglasnijih nerešenih serijskih ubistava u američkoj istoriji.
Misteriozni ubica je u kasnim šezdesetim godinama širio teror u Severnoj Kaliforniji, ostavljajući za sobom žrtve,zagonetne poruke i neodgovorena pitanja koja i dalje proganjaju istražitelje i javnost do današnjeg dana.
Iako su mnogi potencijalni osumnjičeni imenovani u ovom slučaju, nijedan nije zvanično identifikovan kao ubica Zodijak. Brutalna priroda njegovih zločina čini ovu misteriju još jezivijom. Veruje se da je ubica Zodijak usmrtio najmanje pet osoba — i ranio još dvoje koji su preživeli — između 1968. i 1969. godine. Ali tu nije bio kraj.
Od 1969. do ranih sedamdesetih, ozloglašeni ubica je slao podrugljiva pisma lokalnim novinama i jezive poruke policiji. Neka od tih pisama sadržala su šifre koje su dodatno maskirale njegov identitet. Do danas, niko nije uspeo da identifikuje ubicu Zodijaka — a neki se plaše da bi on još uvek mogao biti na slobodi, piše portal "ATI".
Ubilački pohod Zodijaka počinje: Ubistva na putu jezera Herman
Potvrđene žrtve Zodijaka uključuju sedam osoba, od kojih je pet tragično ubijeno. Druge dve su preživele susret s njim. Svaki napad bio je nemilosrdno hladnokrvan i potresao je zajednice Severne Kalifornije.
Prvi napad dogodio se 20. decembra 1968. godine, kada su šesnaestogodišnja Beti Lu Džensen i sedamnaestogodišnji Dejvid Artur Faradej ubijeni iz vatrenog oružja na osamljenom mestu "stazama ljubavi" u Benici, u Kaliforniji. Mladi par je prethodno uživao u mirnoj večeri kada su im životi brutalno prekinuti.
Prema knjizi Majkal Kelehera i Dejvida Van Nojsa "Ovde govori Zodjiak"(eng.This Is the Zodiac Speaking), srednjoškolski par napadnut je nedugo nakon 23 sata. Policijska istraga zaključila je da je automobil stao pored njihovog vozila, otprilike na udaljenosti od tri metra.
Pretpostavlja se da je misteriozni vozač zatim izašao iz svog automobila i prišao tinejdžerima, ispalivši hice u njihov automobil. Prvi hici nisu pogodili ni jednog od njih, zbog čega su istražitelji zaključili da je možda napadač naredio preplašenom paru da izađe iz vozila.
Oboje tinejdžera pokušali su da pobegnu, ali je samo Džensen uspela da izađe iz automobila. Faradej je smrtonosno pogođen u glavu dok je Džensen pokušavala da pobegne, iako nije daleko stigla. Ubica je ispalio nekoliko hitaca, a pet metaka pogodilo je Džensen u leđa. Zatim se ubica vratio u svoj automobil i otišao.
Ubica Zodijak ponovo udara: Ubistvo na Blu Rok Springsu
Drugi napad dogodio se 4. jula 1969. godine, a meta su bili dvadesetdvogodišnja Darlen Ferin i devetnaestogodišnji Majkl Reno Megju u parku Blu Rok Springs u Valeju u Kaliforniji. Ferin je smrtno ranjena, dok je Megju preživeo povrede.
Ferinova i Megju sreli su se ranije tog dana u lokalnom restoranu, iako je Ferinova bila udata, te su, izgleda, proveli veći deo 4. jula zajedno. Ferinova je verovatno stigla kod Megjua oko 23:45, nakon čega su otišli na parking u parku Blu Rok Springs.
Zloslutno je to što je parking bio blizu mesta "staza ljubavi" gde su Faradej i Džensenova ubijeni, samo oko tri kilometra udaljen od prvog mesta zločina.
Ponovo je drugi automobil stigao ubrzo nakon što su ušli u parking. Prema Megjuovom svedočenju, vozač je neko vreme sedeo u svom automobilu s ugašenim svetlima pre nego što je naglo otišao. Ali vratio se pet minuta kasnije i parkirao bliže Ferininog automobila. Kao i ranije, vozač je izašao iz svog automobila i prišao paru, osvetljavajući ih baterijom. Megju je pomislio da je u pitanju policajac i počeo je da traži ličnu kartu, ali gotovo odmah, stranac je izvukao pištolj i zapucao, pogodivši i Megjua i Ferin.
U panici, Megju je skočio na zadnje sedište automobila, dok je Ferin pala napred. U jednom trenutku, Megju je rekao da je povikao, nakon čega je napadač ponovo pucao na oboje, zatim pobegao automobilom i napustio mesto zločina.
Nedugo nakon ponoći 5. jula, troje mladih je ušlo na parking i zateklo užasan prizor. Pozvali su policiju, koja je stigla i zatekla Ferin bez svesti, dok je Megju bio u stanju šoka. Megju je na kraju preživeo rane, ali je Ferin, nažalost, proglašena mrtvom u 12:38 časova.
Zatim, jezivo, samo dva minuta kasnije, u 12:40 časova, policijska stanica u Valeju primila je još jedan telefonski poziv, ovog puta sa govornice blizu stanice. Osoba sa druge strane linije rekla je sledeće:
"Želim da prijavim dvostruko ubistvo. Ako se uputite jednu milju istočno na Kolumbo putu do javnog parka, naći ćete decu u smeđem automobilu. Pucano je iz Luger pištolja kalibra 9 mm. Takođe sam prošle godine ubio onu decu... Zbogom."
Oko mesec dana kasnije, tokom prve nedelje avgusta, preteća pisma koja je pisao ubica počela su da stižu u redakcije novina "Valej Tajms Herald" San Francisko Hronike" i San Francisko Egzaminer". U jednom od pisama, ubica se prvi put identifikovao kao "Zodijak."
U tri pisma, poslata različitim novinama, bili su priloženi tragovi za rešavanje kriptograma od 408 simbola, za koji je ubica Zodijak tvrdio da će dešifrovanjem otkriti njegov identitet. Naravno, to nije bila istina, iako su prvi šifrirani tekst i njegova poruka ubrzo rešeni. U poruci je pisalo:
"Volim da ubijam ljude jer je to toliko zabavno, zabavnije od ubijanja divljih životinja u šumi, jer je čovek najopasnija životinja od svih. Ubiti nešto pruža mi najveće uzbuđenje, bolje je čak i od se**a. Najbolji deo je to što ću, kad umrem, biti ponovo rođen u raju, a svi koje sam ubio postati moji robovi. Neću vam reći svoje ime jer biste pokušali da me usporite ili zaustavite u sakupljanju robova za moj zagrobni život.”
Posebno je značajno što je ubica Zodijak u pismima preuzeo odgovornost za oba napada.
Treći napad: Ubistvo na jezeru Berjesa
Dana 27. septembra 1969. godine, Zodijak je ponovo napao na jezeru Berjesa blizu Nape u Kaliforniji, ubadajući dvadesetdvogodišnju Sesiliju Šepard i dvadesetogodišnjeg Brajana Hartnela. Šepardova je podlegla povredama nekoliko dana kasnije (ali ne pre nego što je pomogla Hartnelu da opiše njihovog napadača), dok je Hartnel preživeo.
Njih dvoje su bili na pikniku pored jezera, uživajući u lepom danu. Dok su provodili vreme zajedno, rekli su da im je prišao beli muškarac smeđe kose, visok otprilike 180 cm. Čovek je nosio crni kapuljaču sa zakačenim sunčanim naočarima preko otvora za oči i prsluk sa simbolom nalik na krst u krugu.
Čovek je tvrdio da je pobegao zatvorenik i naredio Hartnelu da mu preda novac i ključeve automobila, na šta je Hartnel pristao. Zatim je napadač predao Šepardovoj plastiku za vezivanje i naložio joj da zaveže Hartnela. Kada je završila, on je isto učinio njoj. Međutim, Zodijak je ovde prekršio svoj uobičajeni obrazac, ubadajući ih nožem umesto da puca na njih.
Hartnel je uboden šest puta, a Šepardova deset puta. Potom je napadač ispisao poruku "Vallejo/12-20-68/7-4-69/Sept 27–69–6:30/nožem" na Hartnelovom automobilu, zajedno sa sada već ozloglašenim simbolom krsta u krugu.
Još jednom, ubica je pozvao policiju da prijavi "ubistvo, ne, dvostruko ubistvo" i rekao da je on odgovoran. Nedugo zatim, radio-reporter Pat Stenli pronašao je govornicu sa koje je upućen poziv, a slušalica je visila na polici. Jezivo, telefon je bio blizu lokalne šerifove kancelarije.
U međuvremenu, jedan ribar čuo je vriske Hartnela i Šepardove i obavestio čuvare parka. Kada su stigli, Šepard je još bila živa. Prebačeni su u bolnicu, ali iako je Hartnel preživeo, Šepardova je pala u komu iz koje se nije probudila.
Poslednje potvrđeno ubistvo Zodijaka u Presidio Hajtsu
Poslednji potvrđeni napad dogodio se 11. oktobra 1969. godine, kada je ubica Zodijak smrtonosno ranio taksistu iz San Franciska, Pola Stinea. Ubica je ušao u taksi dvadesedevetogodišnjaka i zatražio vožnju do Presidio Hajtsa.
Neposredno pre 22 sata, ubica je smrtonosno ranio Stinea, uzeo novčanik i ključeve taksiste, a zatim pobegao sa mesta zločina.
Pre nego što je otišao, ubica je takođe odsekao deo Stineove krvave košulje. Kasnije je taj deo poslao lokalnim novinama kao dokaz da je odgovoran za još jedno užasno ubistvo.
Svedoci su dali opis počinioca, a policijska skica je naširoko distribuirana. Opisali su napadača kao "krupnog" čoveka koji je nosio tamnu ili crnu jaknu. Svedoci su takođe opisali kako su gledali ubicu dok pretražuje odeću žrtve i čisti taksi.
Blizu mesta zločina, oko vojne baze Presidio, viđen je čovek koji se podudarao s opisom, ali pošto je dispečer netačno opisao ubicu kao crnca — a ne kao belca u crnoj jakni — policajci nisu videli razlog da privedu tog čoveka i pustili su ga.
To je bilo poslednje potvrđeno ubistvo ozloglašenog Zodijak ubice, ali je ime ovog serijskog ubice i dalje nastavilo da se spominje.
Istraga o Zodijak ubici
Istraga zločina Zodijak ubice često je bila frustrirajuća za vlasti. Slučaj se protezao na više jurisdikcija i uključivao brojne pripadnike organa reda. Situaciju je dodatno otežavala jeziva igra mačke i miša koju je ubica igrao s policijom.
Prva velika prekretnica u istrazi Zodijaka dogodila se identifikacijom Artura Lej Alena kao potencijalnog osumnjičenog.
Alen je privukao pažnju vlasti zbog svoje prošlosti, blizine mesta zločina, činjenice da je nosio sat sa ozloglašenim Zodijakovim simbolom i navodnih planova za pisanje romana o serijskom ubici koji napada parove i šalje pisma policiji. Međutim, uprkos opsežnoj istrazi i nadzoru od strane policije, nikada nije pronađen ubedljiv dokaz koji bi povezao Alena sa zločinima.
Nedostatak fizičkih dokaza i Zodijakova pedantnost u izbegavanju ostavljanja tragova dodatno su otežavali istragu.
Šifre Zodijak ubice, uključujući ozloglašeni Z340 kriptogram, takođe su predstavljale veliki izazov za kriptografe koji su pokušavali da otkriju poruke serijskog ubice — i, potencijalno, njegov identitet.
Tek 2020. godine, više od 50 godina nakon što je Z340 šifra poslana, tim kriptografa je konačno uspeo da je dešifruje. Nažalost, poruka nije otkrila identitet Zodijaka, već je sadržavala još njegovih provokativnih rečenica, među kojima je bila i "NADAM SE DA SE MNOGO ZABAVLJATE U POKUŠAJU DA ME UHVATITE", čime su dodatno frustrirani istražitelji.
Dve Zodijakove šifre i dalje su zvanično nerešene (iako je jedan inženjer tvrdio da ih je rešio), ali mnogi stručnjaci sumnjaju da će ikada biti definitivno dešifrovane, jer su vrlo kratke, što otežava otkrivanje enkripcijskog ključa i njegovo razumevanje.
Tokom godina, istraženi su mnogi drugi osumnjičeni, uključujući Gerija Fransisa Posta (koga je imenovala grupa bivših istražitelja poznata kao "Provaljivači slučaja"), ali niko nije definitivno povezan sa zločinima. Slučaj ostaje nerešen, a neke policijske agencije u Severnoj Kaliforniji i dalje primaju dojave i tragove, nadajući se da će jednog dana otkriti identitet Zodijaka.
Uznemiravanje novinara Pola Ejverija
Tokom istrage o Zodijak ubici, jedan novinar iz San Franciska, Pol Ejveri, intenzivno je izveštavao o ovom slučaju.
Ejverijeva povezanost sa Zodijakom počela je ubrzo nakon što je započeo izveštavanje o ubistvima. Brzo je postao centralna ličnost u medijskom ludilu koje je okruživalo ovaj slučaj — i počeo je da prima pisma direktno od ubice.
Jedan od Ejverijevih najznačajnijih doprinosa bio je povezivanje Zodijaka sa ubistvom Čeri Džo Bejts iz 1966. godine u Riversajdu, Kalifornija. Otkrijući sličnosti između slučaja Bejts i potvrđenih zločina Zodijaka, uključujući misteriozno pismo poslato policiji, Ejveri je proširio obim istrage i podstakao spekulacije o pravom identitetu Zodijaka — i koliko je potencijalnih žrtava zapravo mogao imati.
Fiksacija Zodijak ubice na Pola Ejverija pojačala se nakon njegovog izveštavanja o potencijalnoj vezi sa Bejtsovim slučajem, a 1970. godine, Ejveri je dobio jezivu čestitku za Noć veštica od Zodijaka, koja je, kako se činilo, bila pretnja.
Ejverijevo angažovanje u slučaju Zodijaka imalo je negativan uticaj na njegov lični život i zdravlje. Borio se sa prekomernim konzumiranjem alkohola i cigareta, kao i sa psihološkim posledicama toga što ga je ubica lično ciljao. Uprkos ovim izazovima, ostao je posvećen otkrivanju istine i privođenju Zodijaka pravdi. Radio je sve do svoje smrti od emfizema u 66. godini.
Iako Ejveri nikada nije identifikovao Zodijaka, istakao je mogućnost da je ubica mogao imati više od pet žrtava. Zapravo, mnogi istražitelji danas veruju da bi stvarni broj žrtava mogao biti znatno veći, ali nema načina da se to sa sigurnošću utvrdi.
Neodgovorena pitanja o Zodijak ubici
Slučaj Zodijak ubice je obavijen brojnim misterijama koje i dalje zbunjuju istražitelje i javnost. Jedno od najupornijih pitanja jeste pravi identitet Zodijaka. Uprkos decenijama istraživanja i brojnim teorijama, Zodijakovo ime i lice ostaju nepoznati. Nedostatak konačnog osumnjičenog podstakao je spekulacije i dao povoda za mnoge teorije, od onih utemeljenih do potpuno neverovatnih.
Još jedna misterija odnosi se na motive ubice. Dok neki veruju da je Zodijak tražio slavu i pažnju, uživajući u strahu i panici koju je izazvao, drugi smatraju da ga je možda pokretalo dublje psihološko stanje ili želja za moći i kontrolom. Ubica je u pismima tvrdio da prikuplja "robove" za zagrobni život.
Ubicina pisma pružaju uvid u njegovu psihu, ali takođe postavljaju više pitanja nego što daju odgovora, ostavljajući njegove prave motive obavijene velom tajne.
Puni obim zločina Zodijak ubice takođe je neizvestan. Iako mu je zvanično pripisano sedam žrtava (od kojih je pet ubijeno), ubica je tvrdio da je ubio čak 37 osoba. Da li su ove tvrdnje istinite ili su samo hvalisanja poremećene osobe ostaje nepoznato, ali mogućnost da postoje i druge žrtve koje nikada nisu identifikovane čini ovaj slučaj još jezivijim.
Postoji razlog zbog kojeg Zodijak ubica ostaje toliko ozloglašena figura. Njegov slučaj, možda više nego bilo kog drugog serijskog ubice u američkoj istoriji, i dalje je obavijen velom tajne više od 50 godina nakon što je započeo svoj niz ubistava. Iako je u vreme svojih zločina dobio mnogo medijske pažnje, a još više u decenijama koje su usledile, neosporiv je osećaj misterije koji i dalje okružuje Zodijaka do današnjeg dana.
U nastavku pogledajte trejler za film "Zodijak" iz 2007.godine:
NE PROPUSTITE
Bonus video:
