Mip Gis je skrivala porodicu Frank godinama tokom nemačke okupacije Holandije i čak je spasila dnevnik Ane Frank od pada u nacističke ruke.
Mip Gis bila je zaposlena u firmi koju je nekada posedovao Oto Frank, otac devojčice Ane Frank. Gis, njen suprug Jan i još dva zaposlenika pomagali su u skrivanju osam begunaca koji su živeli u tajnom skrovištu, iako su Mip Gis i njen suprug bili Nemci. Posebno je bila bliska sa Anom Frank, ona joj je bila omiljena devojčica i davala joj je svoje očuvane stvari iz mladosti. Tokom godina, Mip Gis se zbližila sa Otom i ostatkom porodice Frank – posebno sa njegovom ćerkom Anom.
Danas, milioni ljudi širom sveta znaju za Anu Frank, jer je njen dnevnik, u kojem je opisala skrivanje od nacista zajedno sa svojom porodicom tokom Holokausta, postao jedna od najpoznatijih i najmoćnijih knjiga moderne istorije. A za to je zaslužna baš ova gospođa velikog srca.
Međutim, njena potresna priča možda nikada ne bi bila poznata da nije bilo Mip Gis. Zahvaljujući Mip Gis, "Dnevnik Ane Frank" postoji danas. Ne samo da su Gis i njen suprug pomogli porodici Frank da se sakrije Ana 1942. godine, već je nakon njihovog pronalaska 1944. godine Gis sačuvala Anin dnevnik iz skloništa porodice iznad fabrike Opekta.
Ipak, doprinos Mip Gis ovoj neverovatnoj priči ostao je uglavnom zanemaren od strane mnogih. Ovo je herojska priča Mip Gis.
Težak život Mip Gis i upoznavanje sa porodicom Frank
Rođena kao Hermine Santrouschitz 15. februara 1909. godine u Austriji, Mip Gis je sa samo 11 godina preseljena u Holandiju da živi sa hraniteljskom porodicom zbog nestašice hrane u Austriji posle Prvog svetskog rata. Gis je bila odličan učenik, sa velikim entuzijazmom za ples i istraživanje grada sa svojim prijateljima. Opisala je sebe kao osobu sa bogatim društvenim životom, koja je učestvovala u mnogim klubovima i aktivnostima.
Međutim, počela je da se suočava sa teškoćama nakon što je odbila da se pridruži lokalnoj nacističkoj grupi. Nacistička partija je počela da dobija na snazi u Gaspstratu, gde su Gis i njena hraniteljska porodica živeli, i mnogi prijatelji Gis su prihvatili njihove stavove. Međutim, kada su je pristupili, Mip Gis je odbila da se pridruži, što će za nju imati ozbiljne posledice u budućnosti.
Nakon njenog odbijanja, Nemci su joj poništili pasoš i naredili joj da se vrati u svoj rodni grad Beč u roku od 90 dana. U to vreme, Nemačka je anektirala Austriju, što bi efektivno učinilo Gis nemačkim državljaninom.
Plašeći se deportacije u nemački kontrolisano područje, Gis je bila primorana da se uda za svog verenika – rodom iz Amsterdama – ranije nego što je planirano, kako bi dobila holandsko državljanstvo.
Na kraju je Mip Gies počela da radi za Opektu, nemačku kompaniju sa više kancelarija u Holandiji, gde je Oto Frank postao njen šef. Gies je odmah zavolela svog ljubaznog šefa i počela da pomaže njemu i njegovoj porodici da se integrišu u holandsko društvo. Ubrzo su Miep Gies i njen suprug Jan postali redovni gosti u domu Frankovih.
Mip Gies, žena koja je skrivala Anu Frank
Nakon nemačke invazije na Holandiju, Mip Gis je, zajedno sa još tri zaposlena u Opekti, uspešno skrivala Frankove – uključujući Anu, njene roditelje i sestru Margot – i još jednu nemačku porodicu u rezervnim prostorijama iznad kancelarija.
Tokom dve godine, počevši od 1942. godine, Mip Gies je ćutala o svojim skrovištima, odlučivši da čak ni svojoj hraniteljskoj porodici ne kaže šta radi. Pored poznatih Frankovih, Gis i njen suprug su takođe skrivali antinacističkog univerzitetskog studenta u potkrovlju iznad svog stana, nekoliko blokova od Opektinih kancelarija.
Uz pomoć svog supruga, Mip Gis je uspela da čuva porodice na sigurnom preduzimajući ekstremne mere. Posećivala je više pijaca i prodavnica dnevno, nikada ne kupujući više od jedne kese namirnica odjednom. Izbegavala je trošenje prevelikih suma novca koristila je ukradene bonove za hranu koje je nabavio njen suprug, koji je bio deo holandskog pokreta otpora.
Pre nego što je prošlo mnogo vremena, uspostavila je odnos sa nekoliko dobavljača na crnom tržištu koji su mogli da joj nabave robu za porodice i stvorila neku vrstu rutine za njih. Takođe je uspela da drži ostale, nesvesne zaposlene u Opekti podalje od tajnog aneksa, osiguravajući bezbednost porodica.
Nacisti otkrivaju porodicu Frank Dana 4. avgusta 1944. godine dogodila se katastrofa. Kancelarije Opekte su bile pretražene i skrivene porodice su odvedene. Mip Gies je posetila nekoliko policijskih stanica nakon što su porodice odvedene i čak je ponudila novac u zamenu za njihovo oslobađanje. Nažalost, nije uspela. Do danas ostaje nerešena misterija ko je izdao Anu Frank i njenu porodicu.
Međutim, Gie je uspela da napravi jedan trajan doprinos priči porodice Frank tako što je osigurala da Ana živi kroz svoj dnevnik.
Pre nego što su vlasti mogle da pretraže aneks iznad kancelarija gde su porodice boravile, Mip Gis je upala i uzela stranice Aninog dnevnika. Sačuvala ih je tokom trajanja rata u fioci svog stola, nikada ih ne čitajući, jer je imala nameru da ih vrati njihovom pravom vlasniku nakon njenog oslobađanja, ako do toga dođe. Gies je kasnije rekla da bi, da ih je pročitala, odmah uništila, jer su sadržale informacije koje su mogle da dovedu do njene smrti, kao i smrti njenog muža, njenih saučesnika i dobavljača na crnom tržištu.
Ubijena je u martu 1945. godine u nacističkom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je preživeo jedino Anin otac.
Kada je Oto Frank zvanično obavešten o smrti svoje ćerke, predstavila mu ga je rečima: "Ovo je nasleđe vaše kćerke Ane, pročitajte oče, kako su vam ćerku mučili i na kraju ubili".
Reči Gis su se pokazale proročkim. Dnevnik Ane Frank prodat je u milionima primeraka i preveden je na više od 70 različitih jezika.
Gisina memoarska knjiga "Ana Frank se seća" iz 1987. godine bila je internacionalni bestseler. Počašćena je u Jadvashemu i viteški odlikovana od strane kraljice Beatrice Holandije. Preminula je 2010. godine u 100. godini života, poslednji preživeli član grupe koja je pokušala da spase osam stanovnika aneksa.
