Baka Hajrija i njen suprug Besim iz Bosne prolaze kroz teške trenutke, starajući se o svojim troje unučadi, nakon tragične smrti njihove majke, a Hajrijine i Besimove ćerke. Kada je njihova ćerka preminula, ostavila je svoje troje dece, a njihov otac, iako živ, nije želeo da se brine o njima. Umesto da se posveti odgajanju i brizi za svoju decu, on je odlučio da se ponovo oženi, otišao je kod komšinice, a nova žena koju je uzeo imala je četvoro dece iz prvog braka.
Ova situacija postala je ogroman udarac za Hajriju i Besima, koji su se našli pred izazovom da preuzmu odgovornost za unučad, a pri tom se suočavaju s mnogim emotivnim i praktičnim teškoćama. Kako bi im život bio lakši, odlučili su da se brinu o njima kao o vlastitoj deci, uprkos svojim godinama i zdravstvenim problemima.
"Prošlo je devet godina otkako mi je ćerka umrla, imala je 35 godina, a zet mi je ostavio i decu i obaveze. Nije bilo lako, ali nisam im smela okrenuti leđa", kaže Hajrija, dok u njenim očima zasijava tuga i snaga. Iako se trudi da unučad održi srećnom, najteže joj je palo ono što je čula od svog unuka, koji joj je ispričao potresnu priču o tome kako je njegova maćeha sipala pepeo u makarone koje su mu pripremali.
"Tu sam zanemela od šoka", dodaje ona, očigledno potresena još jednom ružnom stvarnošću s kojom se suočavaju.
Svet u kojem se Hajrija i Besim sada nalaze nije lak. U brizi za unučad suočavaju se s brojnim teškoćama, od emotivnih bola zbog gubitka ćerke do svakodnevnih izazova koje donosi život sa decom. Međutim, njihova ljubav prema unucima i želja da ih zaštite od loših uticaja daje im snagu da izdrže sve teškoće. Bez obzira na sve, oni ostaju dosledni svojoj misiji – da unucima pruže ljubav, pažnju i sigurno okruženje koje im njihov biološki otac nije mogao pružiti.
