Biti dobra majka ne znači nikada ne osećati negativne emocije. Naprotiv, majčinstvo je protkano trenucima beskrajne ljubavi i radosti, ali i frustracije, umora i sumnje. Jedna majka iskreno je podelila svoje iskustvo o tome kako se nosi s osećanjima koja je preplavljuju u svakodnevnom životu, kao i šta radi kada izgubi strpljenje sa svojim detetom. Njene misli prenosimo u nastavku.
Kako reagovati kada bes preplavi?
„Jedne večeri, dok sam pripremala ćerku za spavanje, prolazile smo kroz našu uobičajenu rutinu. Njeno raspoloženje se stalno menjalo – od nervoze i plača do radosnog smeha. Znala sam da joj rastu novi zubi, što je objašnjavalo njeno ponašanje, ali moj prag tolerancije bio je već ozbiljno poljuljan. Te noći, iscrpljenost je učinila svoje – deca su me tog jutra probudila veoma rano, a celodnevne obaveze su dodatno iscrple moju snagu.
Na kraju, nisam više mogla da izdržim i u sebi sam pomislila: ‘Molim te, samo zaspi.’ Nekoliko puta sam to izgovorila naglas. Zatim počela da plačem i da urlam. Naglas sam govorila - što je meni ovo trebalo, misleći zašto sam uopšte želela da rađam dete. Ništa od toga nije imalo težinu jer sam bila jako besna, ali su te reči svakako izašle iz mene.
Gotovo istog trenutka preplavila me je krivica. Pitala sam se: Kakva sam ja to majka?
Ali onda sam shvatila – smirena majka nije ona koja nikada ne oseća bes, već ona koja je svesna svojih emocija i preuzima odgovornost za njih.“
Sve emocije su prirodne, ali nisu sva ponašanja prihvatljiva
Svaka majka prolazi kroz čitav spektar emocija – od beskrajne sreće i nežnosti do straha, frustracije i ljutnje. Naročito kada je iscrpljena, neispavana i preplavljena obavezama. Međutim, biti dobra majka ne znači ne osećati te emocije, već ih prihvatiti i naučiti kako da ih kanališemo bez povređivanja sebe ili drugih.
„Učimo našu decu da su sve emocije prirodne i važne – i radost, i ljubav, i tuga, i ljutnja. Ali ih isto tako učimo da nisu sva ponašanja prihvatljiva. Isto važi i za nas, majke. Kada se preplavljeni besom ili umorom ponašamo na način koji nije primeren, važno je prepoznati to, osvestiti i izviniti se. Time ne samo da postajemo bolji roditelji, već i modelujemo zdrav emocionalni razvoj svoje dece.“
Ne postoji savršena majka – postoje samo one koje se trude
„Mnoge majke će se prepoznati u trenutku kada, iscrpljene, samo žele da njihova beba zaspi kako bi mogle da završe poslove, odgovore na poruke, operu veš – ili jednostavno uzmu nekoliko minuta samo za sebe. I u tim trenucima, lako je osetiti krivicu, pa čak i sramotu.
Ali savršena majka ne postoji. Svaka od nas će u nekom trenutku podići glas, izgubiti strpljenje, pustiti suzu iz nemoći. Ključno je kako se nosimo s tim – da prihvatimo svoja osećanja, da im ne dozvolimo da nas definišu i da naučimo kako da ih obradimo na zdrav način. Ponekad, to znači da sebi dopustimo da vrištimo u jastuk ako nam je potrebno da izbacimo nakupljeni stres.“
Prigrlite svoja osećanja – to je put ka miru
Ne možemo pronaći unutrašnji mir ako stalno potiskujemo osećanja krivice, srama, tuge ili ljutnje. Potiskivanje može dovesti do još veće frustracije i povređivanja najbližih, često nesvesno.
„Prihvatiti emocije ne znači odustati pred njima, već naučiti kako da ih prepoznamo, razumemo i upravljamo njima. To znači dozvoliti sebi da osetimo radost i ljubav, ali i da se suočimo s teškim emocijama kada se pojave. Jer, tek kada ih prihvatimo, možemo ih i prevazići.
Majčinstvo je putovanje ispunjeno izazovima, ali i beskrajnom ljubavlju. Najvažnije je da zapamtimo – ne moramo biti savršene. Dovoljno je da budemo prisutne, svesne i spremne da rastemo zajedno sa svojom decom.“
