Poslednji detalji iz dnevnika Ane Frank su više nego emotivni. Tog poslednjeg dana kada je Ana Frank pisala svoj dnevnik bio je 1. avgusta 1944. godine. Toga dana, između ostalog, napisala je:
„Već sam ti ranije rekla da imam dvostruku ličnost. Jedna polovina otelovljava moju preteranu veselost, zbijanje šale sa svim i svačim, vedri duh i iznad svega što sve uzimam olako... Ova strana obično vreba i potiskuje drugu, koja je mnogo bolja, dublja i čistija. Moraš shvatiti da niko ne poznaje Aninu bolju stranu i zato sam za većinu nepodnošljiva”.
Ana nije ni slutila da niko neće ni upoznati njenu bolju stranu jer je 4. avgusta 1944. godine Gestapo upao u njihovo sklonište i sve stanare, kao i prijatelje koji su im pomagali, oterao u koncentracione logore. Strahote logora preživeo je samo Anin otac Oto koji je zaslužan što je Anin dnevnik objavljen na holandskom jeziku 1947. godine pod nazivom „Zadnja Kuća“.
Ana je umrla od tifusa dva meseca pre oslobađanja Holandije, u koncentracionom logoru Bergen Belsen, nekoliko dana posle smrti svoje starije sestre Margot.
Originalna verzija „Dnevnik Ane Frank” čuva se u holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.
Pored dnevnika Ana je napisala i nekoliko kratkih priča i početak novele koji su pronađeni posle gestapovske provale. Na engleskom jeziku sva dela Ane Frank objavljena su 1959. godine.
Ime Ane Frank je postalo poznato sedam godina nakon njene smrti u nacističkom koncentracionom logoru. Njen dnevnik, napisan u skrovištu, stekao je svetsku slavu nakon što je objavljen 30. aprila 1952. godine.
Ana Frank je rođena 12. juna 1929. godine i bila je tinejdžerka u Holandiji tokom Holokausta.
Njeni dnevnici koje je pisala dok se krila od nacista stekli su svetsku slavu posle objavljivanja 30. aprila 1952. godine, sedam godina nakon smrti u nacističkom koncentracionom logoru.
(Ove godine se obeležava i 62. godišnjica otvaranja Kuće Ane Frank za javnost. Mesto na kom se Frank skrivala u ulici Prinsengraht broj 263 obnovljeno je i otvoreno za posetioce 3. maja 1960. godine.)
Živela je u Amsterdamu sa porodicom, ali 1942. godine Frankovi su bili prisiljeni da se sakriju od nacista koji su želeli da se reše jevrejskog stanovništva u Evropi.
Tokom vremena provedenog u skrovištu, Ana je vodila dnevnik, koji će postati jedna od najslavnijih knjiga na svetu.
Ali, ona nikad neće doživeti da se njen san da postane spisateljica pretvori u stvarnost, jer je tragično stradala u Holokaustu.
Njen otac je bio taj koji je objavio njene zapise, jer je preživeo Drugi svetski rat nakon čega je dobio dnevnik.
Otkrijte više o ovoj neverovatnoj tinejdžerki koja je svetu ispričala njenu priču o jednom od najstrašnijih događaja u savremenoj istoriji.
Kako je izgledalo detinjstvo Ane Frank?
Anelis Mari Frank, poznatija kao Ana Frank, rođena je u nemačkom gradu Frankfurtu 1929. godine u jevrejskoj porodici.
Imala je sestru po imenu Margo, koja je bila tri godine starija, a njeni roditelji su se zvali Edit i Oto.
Posle Prvog svetskog rata, Nemačka je bila veoma siromašna i život je za mnoge bio težak.
Nacistička partija, koju je predvodio Adolf Hitler, sticala je sve veću popularnost i krivila je jevrejski narod za najveći deo problema u zemlji.
Kad su nacisti došli na vlast posle izbora 1933. godine, počeli su da proganjaju jevrejski narod i da im značajno otežavaju život.
Frankovi su odlučili da moraju da pobegnu iz Nemačke, te su se preselili u Amsterdam, u Holandiju, gde su mislili da će biti bezbedni.
Ana je krenula u školu, stekla je nove prijatelje, naučila je da priča holandski i skrasila se tamo.
Imala je samo 10 godina kad je 1. septembra 1939. godine Nemačka izvršila invaziju na Poljsku i objavljen je Drugi svetski rat.
Manje od godinu dana kasnije, 10. maja 1940. godine, Nemačka vojska je izvršila invaziju na Holandiju, gde su nacisti takođe počeli da proganjaju Jevreje.
Šta se desilo Ani Frank tokom Holokausta?
Na njen 13. rođendan, Ana je na poklon dobila dnevnik, koji je nazvala Kiti.
Njena prva beleška datira iz 12. juna 1942. godine.
U to vreme su nacisti sve više počeli da progone Jevreje u Holandiji.
U leto 1942. godine, Anina sestra Margo dobila je naređenje od nacista da ode u logor da radi.
Ali, strahujući od onoga što bi stvarno moglo da se dogodi njoj i ostatku porodice, Frankovi su počeli da se skrivaju u tajnoj odaji iza Otove kancelarije, koju je on pripremao poslednjih nekoliko nedelja.
Još četvoro ljudi skrivalo se s njima - porodica Van Pels (Herman, Augusta i njihov sin Petr) i Fric Pfefer. Skrivenoj grupi pomagali su Otovi lojalni prijatelji, koji su im donosili hranu i vesti iz spoljnog sveta.
Ana je uživala u pisanju tokom čitavog boravka u skrovištu.
Pisala je beleške, ali i pesme i priče.
Pisanje joj je bio način bekstva i služilo joj je kao veliki izvor utehe.
Jednog dana čula je radio reportažu ministra obrazovanja u holandskoj vladi u Engleskoj u kojoj je on pozvao ljude da čuvaju ratne dnevnike i dokumenta.
To ju je podstaklo da preradi dnevnike u knjigu.
Počela je da radi na romanu Tajno skrovište (Het Achterhuis).
Ali pre nego što je uspela da ga završi, obistinili su se najgori strahovi njene porodice.
Posle dve godine skrivanja, nacisti su otkrili tajnu prostoriju. Do današnjeg dana niko ne zna kako im je to pošlo za rukom.
Četvrtog avgusta 1944. godine, uhapsili su sve koji su se skrivali u stanu i poslali ih u koncentracioni i logor smrt Aušvic-Birkenau.
Poslednja beleška u Aninom dnevniku napravljena je samo tri dana ranije, 1. avgusta 1944. godine.
Šta se desilo Ani Frank nakon što je uhvaćena?
Kad su stigli u Aušvic-Birkenau, procenjeno je da su Frankovi relativno dobrog zdravlja, pa su svi upućeni na prinudni rad.
Oto je razdvojen od žene i dve ćerke. Kasnije će Ana i Margo biti razdvojene od majke. U Amsterdamu, Mip Gis i Bep Foskujl, dve Otove prijateljice koje su pomagale porodici dok se skrivala, pronašle su Anine radove i sačuvale ih, u slučaju da se ona vrati.
Ali to, nažalost, nije bilo suđeno.
Ana i Margo su poslate u koncentracioni logor Bergen-Belzen početkom novembra 1944. godine, ali im se zdravlje pogoršalo.
U februaru 1945. godine, obe su umrle od tifusa, u svega nekoliko dana razmaka.
I njihova majka Edit je stradala.
Njen otac Oto bio je jedini član porodice koji je preživeo Holokaust. Mip i Bep su mu prosledile Anine radove.
Kad ih je pročitao i kad je video koliko je Ani njeno pisanje značilo i koliko je želela da „nastavi da živi i posle smrti", pretočio je njene beleške u knjigu i objavio je.
Svega malo više od 3.000 primeraka knjige Tajno skrovište odštapano je 25. juna 1947. godine.
Nedugo potom, knjiga je prevedena na mnoge jezike, adaptirana u pozorišnu predstavu i film, a milioni ljudi širom sveta čuli su Aninu priču.
Njen san da postane spisateljica i objavi roman o životu tokom skrivanja postao je stvarnost.
Tajno skrovište je 1960. godine u Amsterdamu postalo zvaničan muzej nazvan Kuća Ane Frank, u kojoj je izložen originalni dnevnik.
Stil/BBC
NE PROPUSTITE
Bonus video:
