Uobičajeno povezan sa pop-art slikom Merilin Monro, beloj perici, velikim naočarima, Studiju 54 i po nizu poznatih ličnosti koje rade zajedno sa njim na mestu poznatom kao Fabrika, Endi Vorhol je postao jedan od najpoznatijih američkih umetnika u istoriji.
Životna priča Endija Vorhola je uistinu šarena i ispunjena kreativnošću koja je zarazila njujoršku umetničku scenu tog doba. Tu i tamo, bilo je pomalo opijata, alkohola i ludog provoda, ali to je bila "normalna pojava" za sve poznate ličnosti, koje su hrlile sedamdesetih do ozloglašenog Studija 54.
Iako postoje mnoge divlje priče o Fabrici i njegovim odnosima sa slavnim ličnostima od šezdesetih do osamdesetih, istinite priče o Endiju Vorholu otkrivaju čoveka koji nije uvek bio u skladu sa svojim imidžom.
Rođen kao Endi Vorhola u Pitsburgu, Pensilvaniji, Vorhol je radio kao komercijalni ilustrator pre nego što je osnovao Fabriku kasnih pedesetih i stekao slavu kao vodeći član Pop Art pokreta.
Vorhol je na kraju zamenio pop art drugim stilovima, ali je ostao kontroverzan tokom svoje karijere.
Ovo su neke najzanimljivije i istinite priče o čuvenom umetniku Endiju Vorholu.
1. Endi Vorhol nosio je periku. Da... to nije bila njegova prava kosa.
Ne samo da je imao problema sa rozaceom i aknama, već je imao i gubitak dlaka po celom telu. Prema jednoj priči, njegova ćelavost je bila posledica nervnog poremećaja koji se razvio nakon neuspele romantične veze.
Ako je to tačno, to je možda navelo Vorhola da razvije Alopecia Areate, autoimunu bolest koja sprečava da na telu rastu dlake.
2. Vorhol je držao mumificirano stopalo u svojoj umetničkoj arhivi
Kada je preminuo 1987. godine, Vorhol je ostavio za sobom ličnu arhivsku riznicu koja je sadržala mnoge neobične predmete, uključujući nokte, 175 tegli za kolače, cev sa kamenom u žuči od koleginice umetnice Bridžid Berlin i mumificirano stopalo.
Njegova opsednutost stvarima bila je čak očigledna na dan kada je umro, jer je sa sobom u bolnicu doneo šest pari naočara za sunce, uprkos tome što je bio u zatvorenom prostoru i nije planirao da ostane dugo.
3. Zamalo je izbegao smrt
Spisateljica Valeri Slonas, je zbog toga što je Endi Vorhol zagubio njen scenario za predstavu, uzela pištolj i pucala na njega, ranivši ga u pluća, slezinu i jetru. Jedva je preživeo i do kraja života je morao da nosi hirurški koreset kako bi mu držao sve organe na mestu.
On je zbog toga razvio veliki strah od ljudi i bolnica, a fobija ga je na kraju koštala života, jer je kasnije odlagao operaciju žučne kese dok nije bilo prekasno.
4. Vorhol je je jednom pozvao svoju plastičnu hirurškinju da traži injekcije kolagena usred noći
Bolovanje od akni i rozacee kao dete dovelo je do toga da Vorhol odrasta opsednut spoljašnjom lepotom.
Osim što je nosio perike da sakrije gubitak kose, umetnik je pokušao da se oslobodi bora injekcijama kolagena.
Prema rečima plastičnog hirurškinje dr Pamele Lipkin, Vorhol je bio toliko posvećen svojim injekcijama, da ju je jednom pozvao usred noći da zatraži tretman, i naljutio se kada mu je rekla da sačeka do sledećeg dana.
Tvrdila je: "Takođe bi uvek pokušavao da pregovara o tome da plati manje".
5. Njegovi audio snimci sadrže toliko tajni slavnih da trake nikada nisu objavljene
Osim što je tokom svog života zapisivao svoja zapažanja i razmišljanja, Vorhol ih je beležio i na audio kasetama.
Koristeći Soni Vokmen, Vorhol je snimao sve što je čuo, od telefonskih poziva, preko interakcija sa taksistima, do razgovora na večeri. Do kada je preminuo, napravio je skoro tri hiljade audiozapisa.
Trake navodno sadrže pikantne informacije o nekoliko poznatih ličnosti kao što su Džeki Kenedi Onazis i Lajza Mineli, a muzej ne želi da se suoči sa tužbama ukoliko bi se tračevi izneli u javnost.
Zbog politike muzeja, ono što se nalazi na trakama ostaće misterija za javnost najmanje do 2037. godine.
6. Vorhol je koristio pravi urin kako bi stvorio svoje umetničko delo Oksidacije
Nakon uspešnog prodora u pop art tokom šezdesetih, Vorhol je skrenuo ka apstrakciji krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih. Mnoga umetnička dela su bila veličine murala. Godine 1977. počeo je da radi na Oksidacijama kako bi istražio teksturu i boje na nove načine.
Završena serija umetinine je izgledala prelivajuće i koristila je zarđale boje poput narandžaste, zelene i bakar žute. Iako su slike bile prelepe, priča o tome kako ih je Vorhol stvorio bila je pomalo bizarna.
Umesto boje, Vorhol je po platnima rasipao metalno zlatnu zemlju, a zatim je zamolio svoje goste da uriniraju po njima. Bakar u materijalu reagovao je sa mokraćnom kiselinom urina i oksidirao, stvarajući boje formirane mineralnim solima.
7. Bio je pobožni katolik, redovno je posećivao crkvu i pomagao narodnim kuhinjama
I pored opijata, alkohola i bizarnih provoda, Endi Vorhol bio je veoma pobožan čovek. Redovno je posećivao crkvu i mise i bio veliki dobrotvor koji je davao novac dobrotvornim organizacijama, pomagao je narodnim kuhinjama i školovao svog nećaka.
On je tvrdio da je bio nevin ceo svoj život, no, većina se ne slaže sa njegovom tvrdnjom, s obzirom na način života koji je vodio.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
