Pokušaj da kontrolišemo spoljašnje okolnosti može nam pružiti privremeni osećaj sigurnosti, ali kada stvari ipak krenu neočekivanim tokom, anksioznost često postaje intenzivnija. Što više mentalne energije ulažemo u borbu sa faktorima koje ne možemo kontrolisati, to manje ostaje za upravljanje sopstvenim emocijama, fokusom i ponašanjem. Posledica je lošija koncentracija, manja efikasnost i pad ukupne produktivnosti.
Gde zaista odlazi naša energija
Mnogi ljudi stalno brinu o tome šta bi moglo da se dogodi ili preživljavaju neprijatne situacije iz prošlosti u mislima. Takav obrazac razmišljanja retko donosi korist, a najčešće samo dodatno iscrpljuje.
Psihoterapeutkinja i klinička socijalna radnica Ejmi Morin ističe jednu naviku koja izdvaja mentalno jake ljude: oni ne troše energiju na stvari koje nisu pod njihovom kontrolom.
Jedan od njenih praktičnih saveta je crtanje tri koncentrična kruga:
- Unutrašnji krug – stvari koje možemo da kontrolišemo: sopstveni trud, priprema, stav, granice, veštine.
- Srednji krug – stvari na koje možemo delimično da utičemo: tok razgovora, atmosfera na sastanku, način na koji se predstavljamo drugima.
- Spoljašnji krug – stvari koje ne možemo kontrolisati: tuđe odluke, ekonomske promene, poslovne politike, krajnji ishod.
Morin preporučuje da pet najvećih trenutnih briga smestite u odgovarajući krug. Stavke iz unutrašnjeg kruga zahtevaju konkretan korak već danas, dok one iz spoljašnjeg kruga treba svesno „otpustiti“, kako bi energija ostala fokusirana tamo gde može doneti stvarne rezultate.
Tri pitanja koja vraćaju fokus
Da bismo sprečili rasipanje mentalne snage, Morin predlaže da sebi postavimo tri ključna pitanja kada problem previše okupira pažnju:
„Da li razmišljam o problemu ili o rešenju?“
Umesto da vrtimo najgore scenarije u glavi, korisnije je fokusirati se na konkretne korake koji povećavaju šansu za uspeh.
„Da li treba da promenim okolnosti ili svoj odnos prema njima?“
Ponekad je rešenje u postavljanju granica, promeni navika ili prilagođavanju plana. U situacijama koje ne možemo promeniti, važnije je smiriti emocije – kratka šetnja, svesno disanje ili promena perspektive može značajno smanjiti stres.
„Šta sam danas uradio/la da ojačam svoju mentalnu snagu?“
Ishodi često nisu u našoj kontroli, ali lični razvoj jeste. Svakodnevno prepoznavanje makar jedne radnje koja jača mentalnu snagu – postavljanje granica, učenje nove veštine, jasno iznošenje stava – pomaže u sprečavanju mentalne iscrpljenosti i održava energiju usmerenom na ono što zaista zavisi od nas.
Morin naglašava da mnogo životne patnje nastaje jer energiju ulažemo na pogrešno mesto. Ako se gomilaju računi, meditacija neće rešiti problem – potreban je plan. Ako čekamo rezultat medicinskog testa, dodatno razmišljanje neće promeniti ishod, ali tehnike smirivanja mogu olakšati period neizvesnosti.
Takav način razmišljanja – fokus na ono što je pod našom kontrolom – ne samo da smanjuje stres, već i jača mentalnu otpornost, produktivnost i unutrašnji mir.
