Ivana Joksić je imala 26 godina kada je saznala da joj je potrebna transplantacija jetre kako bi preživela. Nekoliko meseci kasnije dobila je organ od 15-godišnje Sofije, čiji su roditelji odlukom o doniranju organa, spasili šestoro ljudi.
Pet godina nakon transplantacije jetre, Ivana je ostala trudna i na svet donela devojčicu kojoj je dala ime Sofija, po devojci čija joj je jetra spasila život.
"Ja verujem da Bog teškoće daje samo onim ljudima koji mogu da se izbore sa njima. Verujem da sam sve te bitke koje sam dobila dobila sa razlogom. Znala sam da ću i trudnoću uspeti da iznesem kako treba. Samo sam razmišljala kako će se svi ti lekovi koje moram da pijem - odraziti na bebu. A onda u 12-13 nedelji saznajem da zbog transpaltacije ne mogu da uradim taj prenatalni test gde mi treba da kažu da li je beba genetski dobro... Svaka kontrola je bila strepnja, do te mere da sam jedva čekala da rodim dete i uverim se da je 100 posto zdrava," priča Ivana o svom iskustvu sa trudnoćom, kao žena koja je preživela transplantaciju jetre nakon koje je rodila zdravo dete.
Kako je dala ime svojoj devojčici?
"Sofija je dobila ime po Sofiji, devojčici koja je pre 7 godina izgubila život. Ona je tada imala 15 godina, izgubila je život, a njeni roditelji su odlučili da njene organe doniraju kako bi drugim ljudima spasili život. Ja sam jedna od tih ljudi koja nosi organ pokojne Sofije.
Istog trenutka kada sam saznala ko mi je donor, znala sam da ako ikada budem rodila ćerku da će se zvati Sofija. Mislim da mi nikad nijedno drugo ime nije palo na pamet. Iskreno mislim da je Sofiji sam Bog dodelio to ime. Verujem da će biti jako ponosna kada shvati čije ime nosi.
Kada sam se porodila, Siniša Kovačević je napisao jedan tekst u kojem piše: Sofija je unuka za tri porodice - i to je stvarno tako," priča Ivana.
O doniranju organa
Ivana ističe da zaista misli da ljudi treba da budu svesni da je doniranje najuzvišeniji čin humanosti i ljudskosti.
"Mislim da je tu stvar jasna. Ako je neko mogao da u trenutku najveće moguće tragedije, a nema veće od gubitka od gubitka deteta, kaže DA i donira organe, onda bi baš svako trebalo da učini isto ako bi se našao u toj situaciji.
Doniranjem organa se ne spašava samo život osobe koja je teško bolesna, već se spašava čitava porodica, ali se, kao što je u mom slučaju rađa i neki novi život.
Mene su te noći spasili Sofijini roditelji. Oni su izgubili svoje dete, a ipak spaslili dete nekih drugih ljudi i sada je to dete rodilo dete...rodila se Sofija...rodila se svima..."
