Profesor sa Harvarda Mark Braun (86) je ceo život posvetio istraživanju o navikama koje mogu da produže životni vek i sačuvaju zdravlje. On ima 86 godina i ni jednom nije išao kod lekara. Kaže da se i u ovim poznim godinama oseća odlično, a veruje da su rezultat toga navike kojih se čvrsto drži ceo život.
On je sa svojim timom sproveo i istraživanje koje je uključivalo 78 hiljada žena i 44 hiljada muškaraca, a trajalo je više od 30 godina.
Rezultati su pokazali jasnu vezu između zdravog načina života i kardiovaskularnih problema. Kod učesnika studije koji su se hranili zdravo i umereno zabeleženo je manje srčanih oboljenja, dok je svaki drugi ispitanik koji se nezdravo hranio patio od neke teže bolesti.
Zaključak je da su ove navike u najvećoj meri zaslužne za dug i zdrav život:
1. Zdrava ishrana
Zdrava ishrana prema rečima istraživača podrazumeva minimalan unos prerađene hrane, integralne žitarice, povrće, voće, orašaste plodove i bilo koji prirodni izvor proteina. Takođe, to podrazumeva konstantno držanje ovog načina ishrane. Ovo bi trebalo da postane deo života, a ne dijeta koju držite mesec dana kako biste skinuli nekoliko kilograma. Samo konstantno pridržavanje, može da ima rezultate na duže staze.
To ne znači da nikad ne smete da pojedete po neki slatkiš, ali bi trebalo biti umeren i veći period jesti isključivo zdrave namirnice. Odnos zdravih i manje zdravih namirnica bi trebao da bude 80:20.
2. Redovna fizička aktivnost
Osim što će vas držati u dobroj fizičkoj formi, vežbanje povoljno utiče i na mentalno zdravlje. 2 do 3 treninga nedeljno će podstaći bolje razmišljanje, pokrenuti kreativnost, a dokazano sprečava demenciju I pojavu Alchajmerove bolesti u velikoj meri.
Doktor ponavlja da baš kao što je slučaj i sa ishranom, tako je i sa fizičkom aktivnošću, ona mora da postane deo vašeg život, a ne obaveza. Pronađite rekreaciju koja vam najviše prija, samo ako uživate u njoj, rezultati će biti vidljivi.
Mnogi su u zabludi i misle da fizička aktivnost podrazumeva isključivo naporne treninge. Naprotiv, to može biti i lagana šetnja od pola sata. Sasvim dovoljno da telu date dozu energije koja će ga gurati kro sve dnevne aktivnosti.
3. Održavajte kilažu
Prema studiji sa Harvarda, kontrola telesne težine značajno je smanjila rizik od dijabetes , kardiovaskularnih bolesti i raka dojke.
"Zdrava" težina varira od osobe do osobe, ali Nacionalni institut ukazuje da se indeks telesne mase (BMI) između 18,5 i 24,9 smatra najzdravijim.
4. Alkohol i duvan ograničite
Ne moramo ni da napominjemo koliko je preterivanje u alkoholu i duvanu štetno po zdravlje. Ukoliko ne možete da prestanete sa pušenjem, potrudite se da barem smanjite količin cigareta.
Alkohol može da bude izuzetno štetan za organizam ukoliko se unosi u velikim količinama. On razara sve organe I dodaje kilograme.
Lekari napominju da on može biti i blagotvoran u umerenim dozama, pa zato preporučuju čašu belog ili crnog vina, ali nikako više od toga.
