zdravlje

Kako razlikovati intoleranciju na laktozu i alergiju na mleko: Nutricionista otkriva sve što morate znati!

Netolerancija na laktozu (mlečni šećer) nije isto što i alergija na mleko, iako mogu da imaju slične simptome

Saveti stručnjaka 14.05.2020. - 17:43h Autor: Stil/Zadovoljna.hr
Foto: Shutterstock

Mleko i mlečni proizvodi su dobar izvor kalcijuma, te su dobri za zdravlje. Neizostavni su na jelovniku kod mnogih ljudi, ali sastojci samog mleka, kao što su laktoza i proteini mleka, ne prijaju svakom o nas, te mogu izazvati neugodne nus pojave.

 

Kako razlikovati intoleranciju na laktozu i alergiju na proteine mleka? Šta preduzeti ako sumnjamo na njih?  Kako uneti promene u svoju ishranu?  Na ova pitanja odgovara Vedrana Dučkić, magistar nutricionizma.

 

Šta su laktoza i laktaza?

 

Kako pojašnjava, laktoza je mlečni šećer koji sadrži molekulu šećera glukoze i galaktoze. U ljudskom organizmu laktozu razgrađuje enzim disaharidaza laktaza (ß-4 galaktozidaza), a nalazi se i luči u tankom crevu na četkastoj prevlaci vrlo osetljivih crevnih resica.

 

Kod nekih ljudi javljaju se alergijske reakcije na proteine mleka ili intolerancija na mlečni šećer laktozu. Nedostatak enzima laktaze izaziva intoleranciju na laktozu. Kod neke dece se prestankom dojenja, a naročito u odrasloj dobi količina enzima laktaze smanjuje ili potpuno prestaje da se stvara, zbog čega nastaje deficit tog enzima. Kao posledica toga je nemogućnost varenja mlečnog šećera laktoze",  kaže nutricionista.

 

Ona upozorava da je uz varenje mleka i mlečnih proizvoda vezan još jedan problem, a to je alergijska reakcija na proteine mleka. Za razliku od intolerancije na laktozu, ovde je reč o imunološkoj reakciji organizma na proteine prisutne u mleku.

 

Šta je intolerancija na laktozu i koji su simptomi: 65 % ljudi je ima, a nisu ni svesni!

foto: Shutterstock

Kako prepoznati alergiju, a kako intoleranciju?

 

Alergija na proteine mleka češće se javlja kod beba u prvoj godini života i do dve godine nego kod odraslih, a simptomi su promene na koži uz svrab i crvenilo, crvenilo očiju i curenje nosa, kijanje, crvenilo u području usta, te probavne smetnje: grčevi, mučnina, povraćanje i dijareja.

 

Kod alergija na mleko vrlo je važno napraviti alergijske testove i iz ishrane u porpunosti izbaciti mleko, najčešće kravlje, kao i mlečne proizvode na koje je osoba alergična, ističe Vedrana.

 

Sa druge strane, kada je reč o intoleranciji na laktozu, javljaju se nešto drugačiji simptomi.

 

"Najčešće već 15 minuta do sat vremena nakon konzumiranja mlečnih proizvoda javiće se probavne smetnje, kao što su nadutost, mučnina, grčevi u crevima i bol.

 

Nerazgrađena laktoza veže i izvlači tečnost u debelo crevo putem enterocita, te uzrokuje dijareju, a dodatne probavne smetnje izaziva brza fermentacija mlečnog šećera pod delovanjem crevnih bakterija, čije delovanje i metabolizam uzrokuju nastanak plinova i dijareje", pojašnjava.

 

Nedostatak enzima laktaze, koji treba da razgradi laktozu, najčešći je nedostatak nekog enzima kod odraslih osoba, ali primarna intolerancija javlja se kod svega 5 posto slučajeva, dok je znatno češća sekundarna intolerancija kao posledica bolesti tankog creva, dugotrajne dijareje ili korišćenja nekih lekova poput antibiotika.

 

Stoga, veoma je važna pravilna lekarska dijagnoza. 

 

Dijagnozu deficita laktaze možemo dobiti na temelju testova poput testa glukozom ili se dijagnoza postavlja na temelju napravljene biopsije jejunalne sluznice, DNK testiranja, pojašnjava Vedrana, dodajući kako nije reč o opasnoj bolesti, iako može biti neugodna.

 

Gastroenterolog dr Sonpal: Ako ovo doručkujete, nikad nećete imati problem s varenjem!

foto: Shutterstock

"Jednosotavno treba promeniti ishranu i izbegavati namirnice s većim udelom laktoze poput mleka, mlečnih proizvoda (sladoleda, sira, kisele pavlake i maslaca s laktozom).

 

Osim toga, treba čitati deklaracije na proizvodima jer mlečni šećer može biti sastavni deo raznih gotovih jela, nekih lekova i slično", napominje.


"Ali to ne znači da se zauvek moramo odreći baš svih mlečnih proizvoda ili pak izbegavati jela koja smo nekada voleli. Treba samo pronaći adekvatne zamene, a dostupnost namirnica bez laktoze ili sa smanjenom količinom laktoze u tome može značajno pomoći.

 

Na tržištu se danas mogu naći mleka i mlečni proizvodi koji su deklarisani baš kao oni sa smanjenim udelom laktoze ili u potpunosti bez laktoze, dok istovremeno zadržavaju potrebnu količinu kalcijuma, vitamina A, vitamina D i riboflavina.

 

Osim toga, osobe s manjkom laktaze obično dobro podnose kefir i jogurt, kao i druge fermentirane mlečne proizvode jer acidofilne bakterije iz tih proizvoda stvaraju vlastiti enzim laktazu i time obavljaju razgradnju mlečnog šećera koju smo uneli hranom", ističe Vedrana, te dodaje: 

 

Najvažnije je da osobe sa smanjenom laktozom imaju pristup raznolikoj ishrani pripremljenoj bez namirnica koje sadrže mlečni šećer. Dozvoljeno je i konzumiranje svih vrsta mesa, naročito ribe, zatim jaja, sva biljna ulja, proizvodi od žitarica bez dodatka mleka, sve vrste voća i povrća, te biljnih začina, razni deserti deklarisani isključivo uz napomenu da ne sadrže laktozu, kefir, te mleko na biljnoj bazi poput bademovog, sojinog,  ovsenog, kokosovog , pirinčanog i drugih.


Najzdraviji mlečni proizvod: Nema šta ne leči, a svi mogu da ga koriste!

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs