Sastav kozjeg mleka ima najveću sličnost s majčinim mlekom. Očigledno su to znali i stari narodi, s obzirom na to da su ga preporučivali za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća, kao i protiv tuberkuloze. Takođe, smanjuje rizik za nastanak karcinoma pluća, a mogu ga piti i dijabetičari.
Kozje mleko sadrži vitamine B1, B2, B6, B12, važne za jačanje nervnog sistema, a ima i 47 posto više vitamina A u odnosu na kravlje mleko. Kalijuma ima 134 posto više, dok je bakar u četverostruko većim koncentracijama.
Obiluje i mineralima kalcijumom i fosforom koji su važni za čvrstoću kostiju, kao i cinkom i selenom, snažnim antioksidansima bitnim za održavanje imuniteta.
Kozje mleko trebamo piti i zbog obilja oligosaharida koji deluju protivupalno, a istovremeno regulišu poremećenu funkciju creva, takođe zbog manjka laktoze, odnosno mlečnog šećera, koje kravlje mleko sadrži u daleko većim količinama.
Kod odraslih osoba kozje mleko može pomoći u sprečavanju pojave visokog krvnog pritiska i ateroskleroze. Tačnije, kalijum je odgovoran za održavanje normalnog krvnog pritiska i funkcije srca.
Jedini problem vezan za kozje mleko je u tome što ima karakterističan miris i ukus zahvaljujući slobodnim masnim kiselinama koje poseduje. U svakom slučaju, kozje mleko ima nutritivne i zdravstvene prednosti u odnosu na kravlje mleko, poseduje antialergijska svojstva i bolje se vari, oko 40 minuta, a kravlje čak čitavih dva i po sata. Upravo zbog lakšeg varenja posebno se preporučuje starijim osobama.
Da bi duže trajalo, kozje mleko može i da se zamrzne, ali zbog ukusa ne duže od pola godine. Jednom odmrznuto kozje mleko treba iskoristiti u roku od nedelju dana.
