Svet zdrave ishrane je pun laži, raznih pogrešnih ubeđenja, loše nauke i pohlepnih kompanija koje samo pokušavaju da gurnu ruke dublje u vaš džep.
Dakle, vreme je da se taj haos raščisti jednom za svagda. Ovo je 7 najčešćih laži kad je u pitanju zdrava ishrana.
OVDE pročitajte manje poznata pravila zdrave ishrane.
1. Zasićene masti su loše za srce
Čitavog života su vam govorili da ishrana bogata mastima nije dobra za vaše srce i holesterol. Da puteri, kremovi, sirevi, šnicle i vaša omiljena mesa polako vode ka neizbežnom srčanom udaru. Istina je da je to izmišljotina. Studija koja uključuje 350.000 ljudi, od kojih 11.000 ima srčana oboljenja i pokriva 14 godina je došla do zaključka da ne postoji veza između zasićenih masti i srčanih oboljenja.
Recept za lek za srce star 800 godina možete pročitati OVDE.
2. Morate jesti barem 5 obroka na dan kako biste izgubili kilažu
Ludilo ličnih trenera i dijetetičara koje glasi "jedi pre nego što ogladniš i stani pre nego što se zasitiš" je metod koji se koristi već decenijama. Pa, izgleda da su u krivu. Svi oni. Sudeći prema studijama, češći obroci ne pomažu figuri ljudi koji provode veći deo dana sedeći. Jednostavno je - ako niste profesionalni sportista, ili ne vežbate više od 6-8 sati nedeljno - nećete izgubiti višak kilograma ovom metodom. Bitnije je šta stavljate u usta, nego kad.
3. Ugljeni hidrati vas čine debelim
Ovaj osećaj ste svi imali. Onaj glasić krivice kad pojedete parče hleba više... Ali, da li zaista treba da se osećate krivo zbog efekta koji ugljeni hidrati imaju na vašu liniju?
Pa sad... ako planirate da se davite u topingu od karamele, pojedete sopstvenu težinu u palačinkama ili živite na čokoladicama - da, verovatno ćete se od toga ugojiti. Ali, ako se svesno trudite da jedete zdravu hranu, minimalno procesuiranu - nema potrebe da brinete.
Dokle god balansirate svoju ishranu, ne morate da se brinete za koji ugljeni hidrat. Čak, mogli bi da vam daju
energiju koja vam je neophodna za ostatak dana.
OVDE pročitajte trikove za manji unos štetnih ugljenih hidrata!
4. Voćni sokovi su zdravi
Jeste li ikada kupili jedan od onih sokova koji navodno imaju u sebi 30 različitih voćki, pola kupusa i malo polje spanaća? Znate šta? Većina ovih sokova zapravo sadrži sve što se reklamira, samo, to ih ne čini zdravim. Razmišljajte o tome na ovaj način - da neko stavi svo to voće pred vas, da li biste mogli da ga pojedete? 5 pomorandži, 2 banane, jabuka, mango, breskva i jedna šargarepa? Verovatno ne.
Ali, kad je u pitanju piće, vaš organizam se ne buni, jer samo pijete. Uostalom, problem nije u samom voću, problem leži u fruktozi. Istraživanja čak ukazuju na to da ukoliko unosite visoke nivoe fruktoze svakodnevno, ne samo što ćete se ugojiti, već možete i osetiti mnoge druge neželjene posledice. Ako želite da se hranite zdravo, držite se vode, crne kafe i čajeva.
5. Nemasna hrana je zdrava
Ne. Čak suprotno. Kad se uklone sve masti iz hrane, proizvod se puni hemikalijama, od kojih je većina štetna, a najveći "zlikovac" je aspartam.
Beverli Hils dijetu kojom je Džudi Mazel skinula 11 kilograma za mesec dana, pročitajte OVDE.
6. Brojanje kalorija je jako važno
Svaki put kad ste brojali kalorije - radili ste to pogrešno. Upravo tako. Svi oni sati, kada ste čkiljili u nalepnice proizvoda i računali koliko čega smete da pojedete, su bačeni. Zašto? Jer nisu sve kalorije jednake. 500 kalorija šnicle je mnogo bolje za vas od 500 kalorija čokolade. Jedno je zdrav i hranljiv obrok, pun esencijalnih minerala, a drugo je čokolada.
7. Ulja od povrća i žitarica su zdrava
Bezbedno je reći da je sve rafinisano ili obrađeno nezdravo - i da, mislimo na sva ona rafinisana ulja i margarine sa kojima ste spremali obroke. Bolje da koristite punomasnu opciju. Svinjska mast ili pravi margarin će uvek biti bolji za vaše zdravlje od nezasićenih masti koje se nalaze u "zdravim" opcijama.
