Adisonova bolest pogađa osobe svih starosnih grupa, ali najčešća je u populaciji od 30 do 50 godina. Često se kasni sa dijagnozom ove bolesti, jer se simptomi obično razvijaju polako, a mogu se pripisati i mnogim drugim bolestima.
Ova bolest je retko hronično stanje i poremećaj koji nastaje kada nadbubrežne žlezde nisu u mogućnosti da obezbede dovoljne količine hormona, kao što su kortizol i aldosteron.
Kortizol pomaže telu da reaguje na stres ili pretnju, kontroliše krvni pritisak, smanjuje upale, povećava metabolizam glukoze. Ovaj hormon reguliše instinkt „bori se ili beži“, pomaže nam da se ujutro probudimo.
Aldosteron je hormon koji utiče na ravnotežu natrijuma i kalijuma. Na taj način se kontroliše izbacivanje urina i krvni pritisak.
Adisonova bolest se zove i primarna insuficijencija nadbubrežne žlezde, a bolešću je, uglavnom, pogođena sluzokoža nadbubrežne i paratiroidne žlezde.
Do oštećenja nadbubrežnih žlezda dolazi polako, simptomi se javljaju postepeno i nisu isti kod svih pacijenata. Umor koji se pogoršava je najčešći simptom. Kod nekih pacijenata uočavaju se i tamne mrlje na koži (hiperpigmentacija), posebno oko ožiljaka i na desnima.
Mogući su i bolovi u stomaku, mučnina i povraćanje, dijareja, gubitak apetita i telesne mase, bol i grčevi u mišićima i zglobovima.
Pacijenti su dehidrirani, imaju nizak krvni pritisak, koji može izazvati vrtoglavicu ili vrtoglavicu pri ustajanju. Uočavaju se promene u raspoloženju i ponašanju, kao što su razdražljivost, depresija i slaba koncentracija.
Neke osobe žude za slanim namirnicama, dok je nivo šećera u krvi nizak. Moguće je da pacijenti izgube dlake na telu, imaju manji seksualni nagon, kod žena se uočavaju obilnije menstruacije.
U nekim slučajevima, posle povreda ili teških bolesti ili tokom intenzivnog stresa, simptomi se mogu pojaviti brzo i izazvati Adisonovu krizu ili akutnu insuficijenciju nadbubrežne žlezde, koja je životno ugrožavajuće stanje.
Adisonova kriza je praćena simptomima jake slabosti, iznenadnim, jakim bolom u donjem delu leđa, stomaku ili nogama. Moguć je osećaj nemira, zbunjenosti, straha. Pacijenti mnogo povraćaju i imaju jaku dijareju, nizak je krvni pritisak, moguć je gubitak svesti. U slučaju ovih simptoma potrebno je što pre potražiti hitnu pomoć kako ne bi došlo do smrtnog ishoda.
Najčešći uzrok Adisonove bolesti je autoimuno stanje kada naš imunski sistem greškom napada sopstvena zdrava tkiva. Imuni sistem u ovom slučaju napada spoljašnji deo nadbubrežnih žlezda, koru nadbubrežnih žlezda, koja luči hormone kortizol i aldosteron. Simptomi se razvijaju, uglavnom tek kada je oštećeno već 90 odsto korteksa nadbubrežne žlezde.
U prošlosti, tuberkuloza je bila glavni uzrok Adisonove bolesti. Drugi manje uobičajeni uzroci Adisonove bolesti su stalne infekcije, krvarenje (hemoragija) nadbubrežne žlezde, hirurško uklanjanje nadbubrežnih žlezda.
Često se kasni sa dijagnozom Adisonove bolesti, jer se simptomi obično razvijaju polako, a mogu se pripisati i mnogim drugim bolestima. Stanje se „slučajno“ otkrije, kada rutinski test krvi pokaže nizak nivo natrijuma ili visok nivo kalijuma.
Adisonova bolest leči se sintetičkim dodacima hormona koji nedostaju – kortizola i aldosterona. Adisonova bolest je hronično stanje, pa se lekovi moraju uzimati doživotno.
Osobe koje imaju Adisonovu bolest, trebalo bi da nosite identifikacionu karticu, narukvicu ili ogrlicu sa medicinskim upozorenjem na bolest u slučaju da im je potrebna hitna medicinska pomoć.
Jedna od javnih ličnosti koja boluje od Adisonove bolesti je i voditeljka Olja Crnogorac koja se ne libi da javno govori o svom stanju i podeli savete svima kojima je to potrebno, pa je tako podelila na svom tik toku jedan emotivan video:
-" Ljudi, ćao svima, juče je bio dosta emotivan dan, dosta vas je slalo svoje dijagnoze i najveći broj pitanja koja sam dobijala su vezana za to koji su to bili prvi znaci Adisonove bolesti i kako sam ja saznala da imam taj zdravstveni problem. Prvi problem od kojeg sam patila čitavog života je bio nizak krvni pritisak, drugi najbitniji znak je bio da mi je bilo konstantno hladno, bilo da je leto, bilo da je zima, bilo da je napolju 50 ili 2 stepena, ja sam uvek cvokotala od hladnoće. Treći najbitniji znak je imunološki odgovor moga tela na bilo koji virus, bila sam bolesna na dva meseca, sa temperaturom sam se suočavala i po deset dana. Imala sam gnojne angine, stalno sam dobijala penicilin.
- Dakle, jedva sam uspela da se izborim sa najobičnijom kijavicom. Četvrta bitna stvar jeste ta da se ja uopšte nisam znojila. Moja koža je bila jako suva, suva usta, suve noge, suve ruke, ne znam da li to ima sad nekakve veze, pretpostavljam da ima. Valjda zato što nisam lučila taj kortizol, zato sam se i sušila... I, peta stvar, je bio trenutak kada mi je doktor na mamografiji video promene na dojci i morala sam da zamenim deo silikona koji je u meni bio 15 godina. I ako vam neko kaže da silikoni odnosno implantanti traju do kraja života, to nije istina - dodala je ona.
- Naravno, ja sam otišla to da zamenim i kada sam se probudila iz anestezije, imala sam 12 litara vode viška, nisu znali šta se dešava. Bila sam u jednoj privatnoj bolnici, bila sam zadržana dve nedelje, nisu više znali kako da mi pomognu, ni šta da rade, u jednom trenutku su i pluća počela da mi se pune vodom. Potom su me prebacili na VMA, tamo mi je veliku pomoć pružio doktor Taušan... I otišla sam na kućno lečenje, međutim meni su se urea i kreatinin naglo pogoršali i dobila sam temperaturu 37 sa 2... Odlazim u drugu privatnu bolnicu kod stadiona Partizan... neka stara doktorka, nefrolog, sve što mi je dala je infuzija, sedam dana mi je bilo naplaćeno 200.000 dinara - iskrena je bila Crnogorac.
- Stave mi braunilu, konstantno mi vade krv... Sve dok ja jednog dana nisam pukla i rekla doktorki da treba već jednom da mi kažu šta mi je i da želim na svoju odgovornost da izađem iz bolnice. Rekla sam joj da ja ovde, kopnim, ja ovde umirem! I ništa, ja sam otišla kući, kod mojih roditelja, ja i ćale smo stalno išli po nekim manastirima, ćale mi je pravio da jedem, jela sam raznorazne smutije, pravili su mi ceđene sokove, celere i tako dalje... Znate ono kada ste u nebranom grožđu...
I tako sam se ja mučila naredna 4 meseca, dok nisam došla do jednog doktora iz Belgije, taj drugi doktor koji mi je zakazao pregled je prijatelj moga momka, endokrinolog kod koga sam bila zove se Eli Kogan. I čovek je nakon samo 15 minuta razgovora sa mnom i nakon što je pogledao moje rezultate, rekao da ja imam klasičnu Adisonovu bolest.
Nakon toga, na mejl mi je stigao čitav elaborat moje bolesti, kako je počela, kako se razvijala i ja ovde, u Srbiji nemam više kod kog endokrinologa da idem, sa kime da se konsultujem, jer se sve vreme konsultujem sa Eli Koganom preko mejla. Tamo sam ceo pregled sa svim analizama krvi platila 150 evra i da nije bilo tog doktora ne znam šta bi danas bilo i svima vama imam da kažem da je bolnica poslednje rešenje, da vas u bolnici niko ne gleda, vi ste samo broj... Tako da ni najgorem neprijatelju ne bih poželela sedam dana u bolnici"- rekla je Olja na TikTok snimku.
Stil / eklinika / Telegraf
NE PROPUSTITE
Bonus video:
